15. septembar 2023 12:50

Vladimir Dobrosavljević: Afera "tunel" ogolila sve slabosti bezbednosnog sistema u Crnoj Gori

Izvor: TANJUG

Foto: Tanjug video

BEOGRAD - Politički analitičar Vladimir Dobrosavljević izjavio je danas da je raskopani tunel koji vodi do depoa Višeg suda u Podgorici ogolio sve slabosti bezbednosnog sistema u Crnoj Gori.

Za Tanjug kaže da je afera "tunel" pokazala sve slabosti kako bezbednosnog sistema u Crnoj Gori, tako i slabosti tužilaštva i sudstva, i dodao da sve priče o neophodnosti reformi u ovim segmentima crnogorskog društva su se pokazale kao karikaturalne.

"Dobili ste situaciju kao iz serije 'Narkos', da neko u centru Podgorice, u Njegoševoj ulici iz jednog stana prokopa tunel do depoa Višeg suda u Podgorici i da iz njega nestane oružje na kojem se nalazio DNK ljudi koji su izvršili određena krivična dela", objasnio je on.

Intext service Video

Dodao je da je ovo pokazatelj da je sprega između vlasti, politike i organizovanog kriminala, koja je bila karakteristična za Crnu Goru za period pre 2020. godine, nije nestala i da je ona očigledno jača i od same države.

Dobrosavljević ističe da depo nije imao alarmni uređaj, kao ni sigurnosne kamere što je, smatra on, potpuno nelogično jer se tu, osim oružja koje je bilo korišćeno prilikom izvršenja krivičnih dela, nalazila i određena količina narkotika, kao i spisi i dokumenta sa raznih sudkskih procesa.

"Najbizranija stvar u svemu tome je što se to dešava u samom centru Podgorice. To ne samo da pokazuje slabost sistema, nego ga bukvalno ismejava", rekao je on i dodao da će ova afera otvoriti pre svega politička pitanja.

Kaže da Crna Gora kasni u suštinskim i fundamentalnim reformama tri godine od kako je doživela političke promene, pre svega u bezbednosnom sektoru, sudstvu i tužilaštvu, kao što je ova situacija sa depoom potpuno ogolila.

Politikolog Vladimir Pavićević rekao je danas u jutarnjem programu Uranak1 na K1 televiziji, da dominantan broj ljudi u Crnoj Gori vezuje aferu "tunel" za vrlo lošu situaciju u kojoj se sudstvo u Crnoj Gori nalazi.

Dodao je da je ova priča pokazatelj da je sudstvo u Crnoj Gori na najnižim mogućim granama, da je ono nereformisano i nakon 30. avgusta 2020. godine netaknuto, što je, zaključio je on, bila greška.

Kada je reč o odgovornosti, Pavićević smatra da je najviša odgovornost na ljudima koji su u toj sudskoj grani vlasti.

Dodao je je nakon 30. avgusta 2020. godine, postojala politička volja za reformama u različitim oblastima, za šta je dokaz jedna vrsta reformi u tužilačkom savetu, koja je, kako kaže, proizvela takve promene da su danas podignute optužnice protiv ljudi koji su bili najviši funkcioneri upravo u sudstvu ili u bezbednosnom sektoru.

"Dakle, postojala je politička volja, ali nije postojala dovoljna većina u Skupštini Crne Gore da se pristupi reformama koje bi bile obuhvatnije. Ono što je doneo 11. jun, kada smo imali parlamentarne izbore, obezbeđuje upravo to. Nakon tih izbora, ova većina iz 30. avgusta je danas ubedljiva, ona ima 50 poslanika u Skupštini Crne Gore od 81 i ako bi na primer, mandatar Spajić hteo da se upusti u ove reforme, koje podrzumevaju reforme u sudstvu, evo njemu puta da okupi tridesetoavgustovce i da pozove stranke nacionalnih zajednica i da kaže 'Pravimo sada jedan teren za obuhvatnu reformu u svim sektorima, jer sada nema prepreka za to'", rekao je on.

Ocenio je dodao da bi ovaj pristup mandataru Milojku Spajiću obezbedio ostvarenje najvećih političkih interesa.

Isitče da su uticaji predsednika Crne Gore Jakova Milatovića na proces formiranja Vlade relativno bolji sa stanovišta interesa građana Crne Gore, od onog pristupa koji ima Spajić.

Prema njegovim rečima, ostaje nada da će Milatović, sa pozicije autoriteta koje mu daje mesto predsednika države, ali i potpredsesnika pokreta Evopa sad, imati vidljiviji uticaj na Spajića i da će Spajić razumeti da treba da napravi Vladu koja će biti nesalomiva i koja će pune četiri godine da se posveti reformama.

"Čitava priča sa tunelom je filmska, jer se pokazala da je jedna ženska osoba zakupila suteren u toj zgradi iz koje je krenulo kopanje, na dva meseca za 2.800 evra. Kopanje tunela je krenulo u isto vreme kada je krenula rekonstrukcija fasade Višeg suda. Čitav događaj se vezuje ili za obračune, ili neke planove nekih od mafijaških klanova, a svi dobro znaju koliko su ti klanovi postali uticajni u periodu Milove vladavine u Crnoj Gori", naveo je Pavićević.

Napominje da postoji još jedna tema koja se tiče moguće povezanosti sa raskopavanjem tunela, a to je istraga koja se tiče ubvistva glavnog i odgovornog urednika dnevnih novina "Dan", koje se desilo 2004. godine u maju, za koje se smatra da postoji politička pozadina.

Zaključio je da je neophodo da se sazna ko je osmislio, zbog kojeg motiva i kojih razloga, da se kopa tunel do depoa Višeg suda i šta sve nedostaje u ovim spisima koji su bili arhivirani u Višem sudu, kako bi enigma ovog slučaja bila rešena.

Smatra da je poseta premijer Crne Gore u tehničkom mandatu Dritana Abazovića i direktora Uprave policije bila korisna, kako bi građani videla kako izgleda taj depo i na koji način su se čuvali spisi i dokumenta, što je pokazalo da sudovima u Crnoj Gori treba obezbediti mnogo bolje uslove za rad.