Surlić: Da bi unapredio mir, Savet bezbednosti UN mora da se prilagodi globalnoj realnosti

BEOGRAD - Ovogodišnje zasedanje Generalne skupštine UN bila je prilika da se ukrste različita viđenja o reprezentativnosti Saveta bezbednosti, navodi docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić i ocenjuje da je zahtev za reformama logičan i razumljiv, jer sadašnji sastav SB odražava geopolitičku situaciju iz 1945. godine i više nije reprezentativan za svet u kome su se 142 nove zemlje pridružile UN.

On smatra da bi za međunarodni poredak bilo kataklizmično da dopusti SB UN da ide putem Lige naroda i da je svetu 21. veka očajnički potrebno zdravo multilateralno telo koje je utemeljeno na međunarodnom pravu i sposobno da unapredi globalni mir, a da postizanje tog rezultata zahteva prilagođavanje SB novoj globalnoj realnosti sa kojom se suočavamo.

U autorskom tekstu za Tanjug Surlić piše:

Invazija Rusije na Ukrajinu i nemogućnost ostalih zemalja članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da reaguju podstakla je obnavljanje zahteve za reformom tela zaduženog za međunarodni mir i bezbednost. Ovogodišnje zasedanje Generalne skupštine UN bila je prilika da se ukrste različita viđenja o reprezentativnosti Saveta bezbednosti. Američki predsednik Bajden je ponovio dugogodišnju podršku SAD za povećanje broja stalnih i nestalnih predstavnika misleći na Japan, Nemačku i Indiju - ali i stalna mesta za zemlje Afrike i Latinske Amerike.

Naizgled nerešiv izazov reforme Saveta bezbednosti traje od kraja Hladnog rata. U decembru 1992. godine, Generalna skupština je formirala radnu grupu otvorenog tipa za reviziju pravične zastupljenosti. U oktobru 2008, UN su zvanično odobrile međuvladine pregovore o pitanju pravične zastupljenosti i povećanja članstva u Savetu bezbednosti. Ni posle petnaest godina nije se došlo do nacrta teksta o kome bi moglo da se raspravlja na multilateralnom nivou.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija trenutno ima 15 članica, od kojih su pet stalnih (Kina, Francuska, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države i Rusija) i deset nestalnih. Kada je 1945. usvojena Povelja Ujedinjenih nacija, Savet bezbednosti je imao samo pet stalnih i šest nestalnih članova, odnosno ukupno jedanaest mesta. Generalna skupština je 1963. godine odlučila da proširi Savet bezbednosti stvaranjem četiri dodatna nestalna mesta. Iako se ukupno članstvo UN-a skoro učetvorostručilo (sa pedeset jedne na 193 države članice) zahvaljujući dekolonizaciji i raspadu multietničkih država, sastav Saveta je u identičnom obliku od 1966. godine.

Zahtev za reformama je logičan i razumljiv. Sadašnji sastav Saveta bezbednosti odražava geopolitičku situaciju iz 1945. godine i stoga više nije reprezentativan za svet u kome su se 142 nove zemlje pridružile Ujedinjenim nacijama. Afrika, Azija, Latinska Amerika i Karibi nemaju zastupljenost u Savetu koju njihov trenutni statusi zahtevaju i stoga sa pravom pozivaju da se sastav Saveta prilagodi novoj stvarnosti.

Prema rečima Analene Berbok, ministarke spoljnih poslova Nemačke, njena vlada želi da vidi reformu Saveta bezbednosti koja odražava promenjeno geopolitičko okruženje od 1945. Pored pravične geografske raspodele, član 23. Povelje Ujedinjenih nacija navodi da doprinosi članica postizanju ciljeva Ujedinjenih nacija igraju ulogu presudnu ulogu. Nemačka vlada ima aspiracije da Nemačka ima stalno mesto u Savetu bezbednosti kao deo sveobuhvatne reforme Ujedinjenih nacija budući da je odavno napustila ulogu „neprijatelja“ zbog koga je osmišnjen sistem Ujedinjenih nacija i da je četvrti po velični donator ove međunarodne organizacije.

Nemačka je 2005. zajedno sa Indijom, Brazilom i Japanom (G4) izradila rezoluciju o reformi Saveta bezbednosti koja je podrazumevala dodavanje šest novih stalnih članica

i četiri nestalne članice Savetu bezbednosti, uz fleksibilan pristup načinu odlučivanja i pravu na upotrebu veta.

Međutim, tri bloka i dalje imaju nepomirljive stavove o reformama. Drugi blok je koalicija „Kafe klub“ koju predvode protivnici inicijative G4 (uključujući Argentinu, Meksiko, Italiju, Poljsku, Pakistan, Južnu Koreju i Tursku, između ostalih). Oni se zalažu za proširenje izabranog članstva u savetu sa deset na dvadeset – strategija većeg egalitarizma naspram jačanja kluba velikih sila. Treći veliki blok je Afrička unija koji insistira na tome da se kontinentu dodele dva stalna mesta, sa punim pravom veta, kao i najmanje tri dodatna nestalna mesta.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je glavni organ međunarodne zajednice za održavanje mira i upravljanje sukobima. I stoga frustrira činjenica da velike sile mogu da vetiraju svaku odluku koja šteti njihovim interesima uključujući i osudi njihovog grubog kršenje međunarodnog prava i Povelje UN. Posebno ako se ima u vidu da za razliku od odluka koje donosi Generalna skupština, odluke Saveta (poznate kao rezolucije) su obavezujuće za sve države članice i mogu biti praćene konkretnim sankcijama koje zadiru u državni suverenitet.

Stara debata se vodi i oko eventualnog stalnog mesta za Evropsku uniju kao posebnog entiteta, što bi išlo na uštrb članstva Francuske. Države članice EU finansiraju skoro 39 odsto budžeta Ujedinjenih nacija i doprinose više od polovine finansijske podrške razvojnoj saradnji širom sveta. Ključna prepreka ovom predlogu je pored protivljenja Francuske, važeće pravilo da je članstvo moguće samo za države.

Geopolitičko rivalstvo rezultira čestim paralizama Saveta bezbednosti. Jednostrane intervencije bez mandata ovog tela poput NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999, invaziju na Irak 2003, do napada Rusije na Ukrajinu 2022. godine postavljaju pitanje: Ko garantuje bezbednost zemljama koje su na udaru stalnih članica Saveta bezbednosti? Sledstveno, da li globalne krize i ratovi obesmišljavaju ulogu Ujedinjenih nacija i pripremaju je za istorijsku sudbinu Lige naroda?

Zahtevima za reformom Saveta bezbednosti naveći neprijatelj je legalna procedura. Svaka promena sastava Saveta ili pravila glasanja zahtevala bi odobrenje dve trećine članica UN-a, uključujući svih pet stalnih članica sa obavezom ratifikacije u domaćim zakonodavnim telima.

Širenje Saveta može pojačati njegov ugled i legitimaciju, ali i ugroziti njegovu sposobnost da dejstvuje brzo i efikasno. Savet bezbednosti je formiran da objedini snagu najmoćnijih država na planeti. Ako se unutrašnja struktura previše komplikuje, može doći do paralize. S druge strane, davanje stalnog mesta moćnim regionalnim akterima moglo bi da podstakne njihovu dugotrajnu posvećenost i učini rad Saveta efikasnijim.

Geopolitički interesi mogu ponovo staviti reformu u fokus. Iako je veto tačka spora, teže je ukinuti nego smanjiti njegovu upotrebu. Veto omogućava glavnim članicama da sprečavaju akcije i da odbrane sebe i svoje saveznike. Uklanjanje ovog mehanizma je malo verovatno, jer je primarni cilj UN da predupredi katastrofalne konflikte među velikim državama i da osigura da one nikada neće biti meta UN sankcija. Praktičniji pristup bio bi da se ograniči redovna upotreba veta. Neke države, kao Francuska i Velika Britanija već dugo vremena ne koriste pravo veta, dok bi SAD i Rusija uz sve nesuglasice bile na istoj strani u odbrani ove privilegije.

Suštinsko pitanje je da li je rat u Ukrajini dovoljan geopolitički šok da izazove novi trenutak stvaranja i strukturalnu promenu UN? Balansiraniji pristup na 78. zasedanju Generalne skupštine UN gde se rat u Ukrajini stavio u ravan sa drugim konfliktima u svetu, govori da je po sredi i dalje status quo.

Dva moguća puta za reformu Saveta bezbednosti UN su pokretanje pregovora na osnovu predloga jedinstvenog teksta, koji bi zahtevao kompromis između afričkih zemalja i koalicije G4, posebno oko pitanja veta i identifikacije kandidata za stalno članstvo. Drugi pristup je da G4 zemlje odustanju od zahtevanja stalnog članstva u korist zahteva „Kafe kluba“ i zadovolje se sistemom polutrajnog članstva koje bi trajala duže od dve godine. Ovakva reforma mogla bi predstavljati izazov za Indiju, koja možda neće želeti da se odrekne svoje ambicije za stalnim članstvom.

U svakom slučaju, za međunarodni predak bi bilo kataklizmično da dopusti Savetu bezbednosti UN da ide putem Lige naroda. Svetu 21. veka očajnički je potrebno zdravo multilateralno telo koje je utemeljeno na međunarodnom pravu i sposobno da unapredi globalni mir. Postizanje tog rezultata zahteva prilagođavanje Saveta bezbednosti novoj globalnoj realnosti sa kojom se suočavamo.