Bisenić: Samit u Granadi bez odgovora o reformi EU i proširenju

BEOGRAD - Treći sastanak Evropske političke zajednice u Granadi, koji je okupio šefove država i vlada iz više od 40 zemalja, nije dao odgovor na teška pitanja kako reformisati EU u cilju proširenja, ocenio je novinar Dragan Bisenić i naveo da politička deklaracija o volji za proširenjem jeste dostignuće, ali da će njenu važnost i domete odrediti to koliko će se države EU suočiti sa ovim izazovom u bliskoj budućnosti.

Bisenić dodaje i da su zemlje kandidati za EU predugo čekale, a entuzijazam za pristupanje splasnuo, barem na Zapadnom Balkanu, kao i da je pitanje za EU da li ona može sebi da priuštiti još jednu blokadu.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Šefovi država i vlada iz više od 40 zemalja sastali su se u Granadi, u Španiji, na trećem sastanku Evropske političke zajednice. Pored rata Rusije i Ukrajine i sukoba u Nagorno-Karabahu, diskusije su se fokusirale na to kako i kada proširiti EU, jer ne postoji saglasnost članica EU ni o jednoj, ni o drugoj stvari.

Pristalice Evropske političke zajednice tvrde da postoji velika potreba za većom koordinacijom po pitanju bezbednosti na kontinentu. Ali pitanje je da li više formata, institucija i ceremonijalnih samita zaista vodi ka većoj koordinaciji. Šef evropskih narodnjaka, Manfred Veber, kaže: „Moramo da gradimo naše strukture koje imamo, a to su strukture Evropske unije”.

Francuski predsednik Emanuel Makron koristi Evropsku političku zajednicu da okupi zemlje iza istorijskog proširenja koje bi integrisalo ratom pogođenu Ukrajinu i nekoliko drugih zemalja kandidata u EU. Ali, postoji sve snažnija reakcija na izglede za pristupanje Ukrajine EU. Ukrajini je to članstvo praktično već obećano. Žozep Borelj je i u Granadi potvrdio da Ukrajina do 2030. može da postane članica EU. U Deklaraciji o proširenju koja je usvojena na skupu u Granadi, proširenje Evropske unije predstavljeno je kao “geostrateško ulaganje u mir, sigurnost, stabilnost i prosperitet”.

"Proširenje je pokretač za poboljšanje ekonomskih i socijalnih uslova evropskih građana, smanjenje dispariteta među zemljama. Ono mora da neguje vrednosti na kojima je Unija zasnovana", navodi se u deklaraciji. Dodaje se da za proširenje moraju da budu spremne zemlje kandidati, ali i članice Evropske unije. Sve ove tri ideje o proširenju kao pokretača poboljšanja života u EU, spremnosti kandidata i EU, još uvek su, kako se moglo zaključiti na osnovu rasprava o otvim temama, daleko od usaglašenog pristupa Evropske unije.

Za francuskog predsednika Makrona, koji je poslednjih meseci napravio preokret u pogledu budućnosti Ukrajine u NATO-u i EU, samit je bio prilika da učvrsti svoje nasleđe evropskog graditelja i idealiste uoči izbora u Evrppskoj uniji sledeće godine.

Rat u Ukrajini pružio je dovoljno argumenata da proširenje dospe na vrh dnevnog reda, ali Makron i Šolc se suočavaju sa teškim zadatkom da ubede zemlje EU da preduzmu velike promene, uključujući bolne unutrašnje reforme koje bi bile potrebne da bi se Ukrajina primila. Reč je o izmenama poljoprivredne politike EU i pravila o kolektivnom donošenju odluka, a spremnost za njih je veoma niska, uprkos snažnoj podršci Ukrajini.

Uz izbore širom Evrope sledeće godine, Pariz i Berlin moraju da hodaju tankom linijom između evroidealizma i tvrdoglavog pragmatizma u pogledu onoga što bi moglo da umiri nervozne lidere zemalja članica. Izbori za Evropski parlament sledeće godine mogli bi da ojačaju evroskeptike i antievropljane, koji nemaju mnogo sklonosti da promovišu EU koja je još uvek daleko od prave političke unije.

Francuska je tražila da se lideri EU dogovore oko izjave u Granadi o reformskim potrebama dok razmišljaju o proširenju, potvrđeno je nezvanično iz Jelisejske palate. Ali i tu su priznata ograničena očekivanja o vremenskom okviru proširenja.

I tu su svesni da treba da se reši mnogo stvari do 2030, da bi proces proširenja postao kredibilniji, uz reforme u zemljama kandidatima i u Evropskoj uniji. Francuski predsednik je tvrdio da proširenje treba da se izvede što je pre mogućno, ali niko nije uveren da je određivanje datuma kojima se sada svuda maše – 2030, bilo pitanje razumno.

To je znak obima problema da čak ni tako bliski saveznici kao što su Francuska i Nemačka ne mogu da se dogovore o vremenskom okviru za reformu i proširenje.

Trenutno ne postoji brzi put do pristupanja, koji može trajati više od jedne decenije, imajući u vidu stroge kriterijume za članstvo. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel predložio je da bi EU trebalo da bude spremna za proširenje do 2030. godine, ali o tom datumu nema konsenzusa.

Irski ministar spoljnih poslova Piter Berk je, pozivajući se na oprez, rekao da, iako je Irska „za“ proširenje, on bi bio manje “opušten” u određivanju datuma do 2030. godine do kada bi se unija povećala na preko 30 članica.

Belgijski premijer Aleksander De Kro, nagovestio je “quid pro quo” scenario u smislu reforme proširenja: „Možete započeti razgovor sa Ukrajinom, sve dok je zasnovan na zaslugama i sve dok je povezan sa unutrašnjom reformom Unije“, rekao je on. „Onda, možemo da razgovaramo. Zemlje koje se pridružuju moraju da urade svoj domaći zadatak - ali i mi moramo da uradimo svoj domaći zadatak. Ako uradimo domaći zadatak, možemo da započnemo diskusiju.” De Kro je naveo finansijske tokove - uključujući kohezione i poljoprivredne fondove, kao i unutrašnju politiku - zajedno sa funkcionisanjem institucija kao ključne oblasti koje treba razmotriti.

Iz Belgije dolaze i druge zamerke. Belgijska štampa piše da su pojedine zemlje kandidati još daleko od evropskih standarda i da „jednostavno nije moguće zanemariti stepen korupcije u nekim od ovih zemalja“. Zbog toga se zaključuje: prijem zemalja koje krše zajednička pravila nije opcija. Oni koji nisu kompatibilni sa EU moraće da ostanu u predvorju.

Tu počinju problemi.

Prvo, one koje se odnose na same moguće nove članove. Ukrajina je zemlja u ratu, sa razorenom ekonomijom i koja ne kontroliše oko 20 odsto svoje teritorije. Čak i ni Moldavija ne kontroliše celu teritoriju. U obe države postoje veliki problemi vezani za korupciju i oligarhizaciju privrede.

Bivši predsednik Evropske komisije, Žan-Klod Junker, osudio je mogućnost pridruživanja Ukrajine EU, kritikujući zemlju kao masovno „korumpiranu“.

„Svako ko je imao bilo kakve veze sa Ukrajinom zna da je to zemlja koja je korumpirana na svim nivoima društva. Uprkos svojim naporima, nije spremna za pristupanje; potrebni su mu masivni unutrašnji reformski procesi“, rekao je Junker. „Davanje lažnih obećanja“ Ukrajincima u vezi sa pristupanjem EU „ne bi bilo dobro ni za EU ni za Ukrajinu“, dodao je Junker, koji je od 2014. do 2019. bio na čelu Evropske komisije.

Evropsko oklevanje, međutim, imalo je i do sada svoju cenu. Ne malo pristalica hitnog proširenja Evropske unije smatra da obnovljeno interesovanje EU 27 da otvori svoj klub novim članicama nema mnogo veze sa nekim romantičnim konceptom projekta evropskih integracija. Umesto toga, to proizilazi iz pragmatičnog razmatranja da će, ako EU ne primi svoje susede na starom kontinentu u svoj krug, sistemski rivali, kako ih EU sada razume, poput Rusije ili Kine steći uporište u predvorju EU, a da EU ili stanovništvo ovih zemalja ne budu u boljem položaju kao rezultat. U tom smislu, proširenje je postalo imperativ za EU.

Turski predsednik, Redžep Tajip Erdogan, koji je otkazao put u Španiju zbog bolesti, glavni je među onima koji ne prestaju da podsećaju „prekršena obećanja EU“. Erdogan je poslednjih nedelja ponovo kritikovao EU jer nije „pouzdana kao Rusija“ i što je „Turska naterala da čeka 40 godina“.

Sastanak u Granadi nije dao odgovor na teška pitanja kako reformisati EU u cilju proširenja. Politička deklaracija o volji za proširenjem jeste dostignuće, ali njenu važnost i domete odrediće to koliko će se države EU suočiti sa ovim izazovom u bliskoj budućnosti. Zemlje kandidati za EU su predugo čekale, a entuzijazam za pristupanje je splasnuo, barem na Zapadnom Balkanu. Pitanje za EU jeste da li ona može sebi da priuštiti još jednu blokadu.