12. oktobar 2023 12:22
Vujović: Karpatska konvencija dobar mehanizam za očuvanje prirodnih resursa
BEOGRAD - Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović u ime Srbije je danas, na sedmom zasedanju Konferencije potpisnica Karpatske konvencije (COP7), preuzela trogodišnje predsedavanje Karpatskom konvencijom.
Ceremonija, održana u Palati Srbija, ozvaničena je primopredajom pastirskog štapa, simbola Karpatske konvencije, koji je zamenik ministra za klimu i životnu sredinu Poljske Adam Giburž-Četvertinski, dosadašnji predsedavajući, uručio ministarki Vujović.
Vujović je istakla da Karpatska konvencija i njeni protokoli, predstavljaju dobar mehanizam za očuvanje prirodnih resursa i održivi razvoj celokupnog regiona.
Rekla da joj je drago što je Beograd domaćin ovog značajnog skupa i to u godini u kojoj se obeležava 20. godišnjica postojanja Karpatske konvencije, kojoj je glavni cilj da se obezbedi održivo korišćenje prirodnih resursa.
"Štap koji sam preuzela zajedno sa predsedavanjem Karpatskom konvencijom, podseća da je nekada priroda korišćena na održiv način i podseća nas na obavezu da ostanemo uporni i istrajni i da mislimo dugoročno o zaštiti prirodnih vrednosti, to je moguće ukoliko svako u svojoj zemlji, ali i svi zajedno u Karpatskom regionu, kroz rad spajamo tradicionalne vrednosti i primenu inovativnih rešenja zasnovanih na prirodi", rekla je Vujović.
"Srbija će sada imati još važniju ulogu jer, preuzimanjem predsedavanja, preuzimamo i veću odgovornost za realizaciju ciljeva Karpatske konvencije", rekla je Vujović.
Navela je da će Srbija nastaviti da podržava regionalnu saradnju, ali i globalne inicijative i i međunarodne ugovore, poput UN Konvencije o biološkoj raznovrsnosti i Ramsarske konvencije.
Dodala je da Karpatski region sadrži resurse od izuzetnog ekološkog i kulturnog značaja zbog čega, prema rečima ministarke, Karpatska konvencija i njeni protokoli predstavljaju dobar mehanizam za očuvanje tih resursa i održivi razvoj celokupnog Karpatskog regiona.
Ministarka je rekla da su dosadašnji primeri dobre saradnje međunarodno priznati lokaliteti, koje je prepoznao i UNESKO - rezervati biosfere "Golija-Studenica" i "Gornje Podunavlje", Geopark "Đerdap" i Prekogranični rezervat biosfere "Mura-Drava-Dunav".
Kazala je da su za bolju zaštitu prirode Karpata neophodni čvršći zeleni mostovi saradnje, na novim projektima koji vode ka održivoj budućnosti.
Srbija i Rumunija će na marginama skupa proglasiti novo prekogranično zaštićeno područje.
Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob rekla je da je Konvencija prilično jedinstvena u smislu svog geografskog položaja i bazira se na dva važna principa regionalnoj i prekograničnoj saradnji i višestrukom pristupu.
"Od poslednje Konferencije mnogo toga se promenilo, učinjen je napreda u smislu zaštite životne sredine ovde u Srbiji, desilo se otvaranje Klastera 4 i mnogo toga je urađeno u smislu zakonodavnog i regulatornog okvira koji se odnosi na održivi razvoj i zaštitu životne sredine", istakla je Žakob.
Zamenica izvršnog direktora Ujedinjenih Nacija za program životne sredine (UNEP), Elizabet Maruma Mrema, izrazila je zadovoljstvo jer se Karpatska konvencija osnažuje i jer se u okviru nje sprovode i druge konvencije.
"Program životne sredine UN nastavlja da blisko sarađuje sa svim zemljama potpisnicama konvencije putem Sekretarijata Karpatske konvencije koje su deo upravljačkog odbora", rekla je Mrema.
Istakla je da su zemlje potpisnice Karpatske konvecnije zajedno sa drugim državama i organizacijama sprovele i mnogobrojne druge programe koji se posebno tiču velikih životinja - mesoždera i održivog turizma.
Skup je organizovan u partnerstvu sa Programom ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) i Sekretarijatom Karpatske konvencije.
Karpatska konvencija potpisana je 2003. godine i ratifikovana 2006. godine od strane svih sedam strana ugovornica - Srbija, Rumunija, Češka, Poljska, Mađarska, Slovačka i Ukrajina, a uključivanjem u Karpatski planinski region stvaraju se uslovi za intenzivniju saradnju Srbije sa drugim karpatskim državama.
Cilj Konvencije usmeren je na vođenje sveobuhvatne politike zaštite i održivog razvoja Karpata radi poboljšanja kvaliteta života, jačanja lokalne privrede, očuvanja prirodne i kulturne baštine.
Na taj način su prisutne mere predostrožnosti zagađivanja životne sredine, učešća javnosti i angažovanja svih zainteresovanih subjekata na nacionalnom i lokalnom nivou u planiranju i upravljanju zemljišnim i vodnim resursima.
Na Konferenciji su učešće uzeli šef Sekretarijata Karpatske konvencije Harald Egerer, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva i zamenik ministra za klimu i životnu sredinu Poljske Adam Giburž-Četvertinski.