Dejan Vuk Stanković: Izbori su odluka vladajuće koalicije, a ne plod pritiska vlasti

BEOGRAD - Politički analitičar Dejan Vuk Stanković izjavio je danas da je raspisivanje decembarskih izbora isključivo politička odluka aktuelne vlasti, a ne pritiska opozicije.

"Oni nisu proizvodi okolnosti. Politika je stvar odluke, vašeg voljnog opredeljenja. Vlast je htela ove izbore, opozicija je postavila izazov, vlast je prihvatila izazov. Opozicija je tražila izbore, ali vlast je mogla da kaže: 'šta su vaši zahtevi, razgovaraćemo o njima u institucijama sistema i možda ćemo doći u pregovorima do nekog rešenja ili ne'", rekao je Stanković ta Tanjug.

 

Dodao je da kada neko ima većinu u parlamentu, ona se poštuje. 

"Ako je ta većina tako ubedljiva kao sada, čekate nove izbore", rekao je Stanković.

Kako je naveo, opozicija je tražila izbore kada je formilisala zahteve, a zatim je tražila tehničku vladu.

"Rekli su: 'Smenimo ih tako što će prihvatiti našu ucenu - tehničku vladu'. Vlast je čekala da protest zamre i onda je predsednik Aleksandar Vučić odigrao ono što najbolje zna, a to je upravljanje izbornim procesima. I zato je raspisao vrlo zahtevne izbore", reako je Stanković.

Istakao je da ti izbori podrazumevaju da, u organizaciono-akcionom smislu, imate kandidata na četiri nivoa: Republika, Pokrajina, grad i 63 opštine.  

"Izbori zahtevaju aktiviste i kontrolore. Zahtevaju četiri nivoa kampanje, veliki novac i zahtevaju vitalnu stranačku infrastrukturu. Ko je onda u prednosti? Pa, onaj ko je u vlasti. Ideološke borbe u studijima niko ne vidi, a rad na terenu pobeđuje", konstatuje Stanković.

Kako smatra, izbori u Beogradu će biti neizvesni, ali samo u pet beogradskih opština. 

"Ali Beograd nije pet nego 16 opština. Videćemo kada se sabere kako će Beograd na kraju izgledati, posebno kada imate u vidu kako heterogeno nastupa opozicija i kako tu nema jedinstvene političke poruke", smatra Stanković.

Istakao je da izbori zahtevaju različite kadrovske resurse, osmišljavanja kampanja, veliki novac.

 

"Došlo je do upropašćavanja Demokratske stranke koja se rascepkala na nekoliko stranaka. Uložena je velika energija da se ona napravi i kada se podeli nikada ne može da ima snagu koja je imala celinu", naglašava Stanković.

Dodaje da u razvijenim zemljama poraz na izborima se ne smatra tačkom gde se stranke urušavaju, već se menjaju glavne garniture, dok je u Srbiji svaki poraz DS na izborima sledio novi raskol. 

"Vi sada treba da imate subjekt politike koji treba da bude kontrapunkt Vučiću, vi to nemate kao jedinstven subjekt ni među desnicom, jer tu imate više stanaka koje imaju sličnu retoriku. Meni, koji se bavim ovim poslom 20 godina, je teško da uočim razliku među njima. Isto važi i za tzv. demokratsku opoziciju", rekao je Stanković.

 

Istakao je da je tzv. demokratska opozicija napravila sama sebi medijski hendikep pismom evropskim institucijama gde, kako kaže, maltene sinhronizovano sa Aljbinom Kurtijem, traži sankcije protiv Vučića zbog njegovog postupanja u Briselskom dijalogu. 
"Kada se to stavi u konjukturu izborne kampanje vladajuće stranke to znači - vi hoćete isto što i Kurti. To je bila greška u kampanji koja će se provlačiti sve vreme, kao što će biti breme davanje alternativnog programa. Da li postoji neka opoziciona stranka koja ima drugačiju viziju ekonomskog razvoja od privlačenja stranih investicija", upitao je Stanković.

Kako smatra, tzv. demokratska opozicija se previše oslanja na Brisel u uslovima kada nema izgleda za brzo članstvo u EU.