Jelena Begović: Izgradnjom BIO4 kampusa Srbija razvija bioekonomiju, Institut Torlak deo Kampusa

BEOBRAD - Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacije Jelena Begović izjavila je danas da će izgradnja BIO4 kampusa, koja počinje krajem decembra, biti veoma važna za ravoj nauke i bioekonomije u Srbiji, i dodala da će Institut za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" biti deo BIO4 kampusa.

"U poslednjih sedam, osam godina imamo i porast broja kompanija koje su direktno ili indirektno vezane sa biotehnologijom. Sada se i biotehnologija i sve te bionauke spajaju sa informacionim tehnologijama i veštačkom inteligencijom, i otvaraju se potpuno nove oblasti istraživanja, ali i nove oblasti primene, zbog čega je i značajan projekat izgradnje BIO4 kampusa koji će da okuplja veliki broj naših stručnjaka koji se bave biotehnologijom", rekla je Begovićeva za Tanjug.

Ministarka je dodala da će u tom eko sistemu biti i privatne kopmanije koje rade na razvoju proizvoda iz oblasti biomedicine i poljoprivrede, ali i zaštite životne sredine, kao i startap zajednica, odnosno kompanije koje se zasnivaju na inovativnim idejama koje treba da niknu iz BIO4 okruženja.

Prema njenim rečima, Institut "Torlak" je već neformalno deo BIO4 kampusa i ministarstvo radi zajedno sa institutom na podizanju njegovog kapaciteta.

Begovićeva podseća da je nedavno potpisan prvi ugovor Instituta "Torlak" sa najvećom hemijskom kompanijom i farmaceutskom kompanijom iz Južne Koreje, što je, kaže, nastavak sistematskih aktivnosti kako bi se privukle kompanije u Srbiju.

"U prvoj fazi Torlak će biti ekskluzivni distributer za njihovu vakcinu hepatitis B, međutim ono što nas interesuje jeste dalji razvoj i povećanje kapaciteta Torlaka, da mogu u budućnosti da proizvode i mnoge druge lekove, biološke lekove, nove vrste vakcina, i tu imamo dogovor sa ovom kompanijom iz Južne Koreje, da im prenese svoje znanje i u kontroli kvaliteta, ali i naš krajnji cilj, a to je da se čitav proizvodni proces vakcine prebaci u Srbiju", objasnila je ministarka.

Kako je navela, ideja Strategija razvoja veštačke inteligencije je da se Srbija uključi u najmodernije trendove i tehnologije, jer veštačku inteligenciju treba gledati kao kutiju sa mnogim alatima koji pomažu u obradi podataka, i koji imaju široku primenu u medicini, poljoprivredi i državnoj upravi.

"Ono što je jako bitno je obrazovanje, znači da naučimo decu kako na pravilan način da koriste veštačku inteligenciju, da građani znaju šta je veštačka inteligencija, znači to su alati koji nam pomažu da ono što mi našim umovima ne možemo više da radimo, da nam ubrzaju, olakšaju i da dobijemo mnogo kvalitetnije informacije", izjavila je ona.

Ministarka kaže za Tanjug da je ova Strategija predvidela otvaranje Instituta za veštačku inteligenciju, koji prikuplja stručnjake iz celog sveta, skalapa ugovore sa mnogim kompanijama koje su zainteresovane za saradnju sa ovakvom vrstom stručnjaka, ali i školuje novi kadar koji treba da pomogne u implementaciji veštačke inteligencije u Srbiji.

Begovićeva ističe da se Srbija na Evropski dan nauke može pohvaliti dobrom naukom, izvanrednim obrazovanjem u oblastima nauke, posebno u STEM oblastima koje podrazumevaju prirodne nauke, odnosno inženjerstvo, matmatiku, tehnologiju.

Smatra da Šangajska lista koja je objavljena za 2023. godinu govori o visokom kvalitetu nauke u Srbiji, jer je Srbija zauzela mesto između 300. i 400. mesta, što je, kako kaže, za malu zemlju odličan rezultat koji govori o kvalitetu nauke u Srbiji.

"Ono na čemu još radimo jeste da tu nauku pretočimo i u konkretne proizvode i usluge, kako bi mogli i građani da vide koliki je benefit od nauke. Mislim da Srbija može da bude ponosna na izvaredne naučnike koji rade u Srbiji, a koji rade i van Srbije sa kojima treba uspostaviti što bolji kontakt, i da tu relativno malu zajednicu promovišemo i damo joj šansu da bude još bolja", poručila je ministarka Begović.