Laban: Brojnost srpske delegacije u Briselu govori o ozbiljnosti namere da se reši problem na KiM

BEOGRAD - Politički analitičar Miloš Laban izjavio je danas da brojnost srpske delegacije za pregovore u Briselu, koju predvodi direktor Kancelarije za KiM Petar Petković sa 18 eksperata, govori o ozbiljnosti namere Srbije da se problem na KiM reši na jedan zadovoljavajući način i za srpsku, ali i za drugu stranu.

"To je dokaz dobre volje, to je dokaz da ono što od nas zavisi će sigurno biti povoljno rešeno. Međutim, lično ne spadam u optimiste da druga strana želi bilo kakav dogovor. Oni se ponašaju ultimativno, na terenu je srpski živalj izložen raznim neprijatnostima, čak i progonima. Hapse se ljudi pod optužbama da su počinili nekakve ratne zločine, što je sumnjivo", rekao je Laban za Tanjug.

On ističe da je to znak da se radi o političkom progonu i pokušaju ucenjivanja srpskog naroda da prihvati neprihvatljivo.

Laban kaže da nije optimista za ishod pregovora u Briselu i da lično ne veruje da će doći do nekih promena, jer, kako je objasnio, SAD nisu svemoguće i ne mogu da utiču na ekstremiste koji ne poštuju autoritet.

"Eskobar je više puta tražio da se formira ZSO, što je bilo odbačeno. Znači u praksi to ne funkcioniše. Očekujem da mora doći do političkih promena u samoj Prištini i da moraju u prvi plan da izbiju razumni ljudi, koji nisu okrvavili ruke u građanskom ratu. Recimo Veton Suroj, koji bi mogao da bude ličnost koja autoritativno govori u ime albanskog naroda i sa kojom može da se razgovara", smatra Laban.

Podseća da je u kosovskoj skupštini bio prihvaćen sporazum iz 2015. godine, koji je srpskoj strani garantovao prihvatljive uslove da se dalje uspostavlja normalizacija odnosa Beograda i Prištine, što je odbačeno od strane ustavnog suda.

"Ekstremisti u albanskom narodu su bili poznati kako postupaju prema svojim prijateljima. Dok su im Italijani bili garant za vreme Drugog svetskog rata, posle sloma Italije, oni su te italijanske vojnike pljačkali i ubijali. Isto je bilo i sa nemačkom vojskom. Mora da dođe do političke promene kod njih", ocenio je on.

Smatra da Srbija mora da insistira na tome da slučaj pomeranja spomenika srpskim vojnicima palim u Prvom svetskom ratu, na groblju u Prištini, podigne na najviši mogući nivo i da svi spomenici na vojnom delu groblja budu okrenuti onako kako su prethodno stajali.

Laban kaže da je ovo prilika da Srbija pokaže kako se ide na prekranje istorije, jer, napominje, prekrajanje istorije ide brisanjem uloge koju je imala Srbija u Prvom svetskom ratu.

"Bili smo svedoci 11. novembra kao Dana primirja, a za mene to nije dan primirja već dan pobede srpske vojske. Prethodno je zaista bilo primirje jer je bio dogovor centralnih sila i Antante da se napravi neko trajnije primirje na liniji razgraničenja, jer znamo da je nemačka vojska unutar Francuske imala duboko svoje rovove i držala teritoriju. Srpska vojska na Solunskom frontu je probila front, pala je Bugarska za nekoliko dana, pala je Austrougarska. Potpuno se situacija promenila i tako je došlo do Versajskog mira i pregovora u Versaju, to ne smemo nikako da zaboravimo", naveo je Laban.