Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar: Stranke će u finišu kampanje iskoristiti sve adute

BEOGRAD - Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar izjavio je danas da će u finišu kampanje političke stranke iskoristiti sve svoje adute i u naredne dve nedelje do izbora intenzivirati aktivnosti, ali da je još rano za precizne prognoze koje će sve stranke preći cenzus i ući u parlament.

"Ono što sa sigurnošću u ovom momentu možemo reći je da će koalicija oko Srpske napredne stranke biti vodeća koalicija, da će osvojiti najveći broj glasova, a da će cenzus preći sasvim sigurno njihov koalicioni partner, Socijalistička partija Srbije", rekao je Klačar za Tanjug.

On je ocenio da će opoziciona lista "Srbija protiv nasilja" verovatno biti drugoplasirana po broju glasova, kao i da se očekuje da će obe desno orijentisane političke liste preći cenzus - lista Nacionalnog okupljanja i lista okupljena oko novog DSS-a.

“Za sve ostale stranke i koalicije moramo da budemo strpljivi u pogledu procena. Cenzus je nizak, od tri posto, on je dostižan, međutim, u ovom momentu je rano za prognozu", napomenuo je Klačar.

Prema njegovom mišljenju, treba obratiti pažnju na dve liste kada je reč o izbornim rezultatima, a to su "Dobro jutro Srbijo", lista SDS-a i Dosta je bilo i Narodna stranka Vuka Jeremića.

"One su svakako veoma važni igrači na političkoj sceni i svakako i dalje u borbi za prelazak cenzusa", ocenio je Klačar.

Klačar smatra i da predizborna kampanja nije dinamična onoliko koliko se očekivalo, ali da će se u naredne dve nedelje intenzivirati kroz organizovanje velikih događaja i plasiranje političkih oglasa, ali i kroz rad na terenu.

"Verovatno će vladajuća stranka u nekom momentu izaći sa podrškom javnih ličnosti, koju je najavio sam Aleksandar Vučić. Sačuvaće se i neke važne teme ili neka važna obećanja, možda čak i neka važna poseta koja se može desiti, a koja bi bila od velike koristi za vladajuću stranku. Stranke će sačuvati i deo negativne kampanje za ovih 15-ak dana, zato što negativna kampanja može uticati na birače", rekao je Klačar.

Kada je reč o porukama koje politički akteri tokom kampanje šalju biračima, Klačar ocenjuje da su one različite i konfrontirajuće i pojašnjava da se SNS usredsredila na teme sa socijalno-ekonomskim elementima i da veliki prostor političkog programa posvećuje planovima za budućnost.

“SNS uglavnom komunicira svoja dostignuća koja su do sada uradili i komunicira ono što je najvažnije za neku skorašnju budućnost. Tu se negde na prvo mesto izdvajaju povećanja plata i penzija, različite vrste socijalne pomoći, Ekspo 2027”, naveo je Klačar.

Što se tiče poruka koje SPS šalje biračima, Klačar navodi da je ta stranka ostala na poznatom terenu tema, koje su bliske penzionerima i starijim ljudima, a koje imaju, kako je rekao, neku vrstu socijalističke estetike, dodajući da se bavi i pitanjem Kosova i Metohije.

Kada je reč o temama koje su zastupljene u programima opozicionih stranaka, Klačar navodi da su u fokusu stranaka okupljenih oko liste “Srbija protiv nasija” pitanja borbe protiv nasilja, bezbednost, kritika vlasti, dok su desno orijentisane dale prioritet temi Kosova i Metohije, a bave se i pitanjima poljoprivrede, porodice, kao i nekim socijalnim temama.

Na pitanje koliko ima neodlučnih birača u Srbiji i na koji način politički akteri mogu da utiču na njihov izbor, Klačar navodi da ne postoje precizni podaci o njihovom broju, ali da ne može da ih ima puno, jer politička kampanja u Srbiji traje godinu i po dana, zbog čega je većina birača već opredeljena.

Sa druge strane, Klačar ističe da političke stranke ipak moraju da vode računa o tome da svoje sadržaje prilagode neodlučnim biračima i da ih plasiraju putem određenih alata komunikacije, jer su i oni važan faktor koji utiče na ishod izbora.ezultata koji se odnose na sve stranke.

Stranke bi trebalo da imaju u vidu da će, iako je većina birača u Srbiji već opredeljena, oni neodlučni odluku doneti na osnovu onoga što im se u kampanji nudi.

“Oni jesu važan faktor, ali oni nisu homogena grupa u smislu da su to birači koji će se prebaciti na jednu stranu. Dakle, ti birači koliko god da ih ima pripadaju nekim različitim strankama, imaju neke različite dileme i stranke moraju da se potrude da iz njih izvuku svoj rezervoar glasa”, rekao je on.

Na pitanje kakvu izlaznost očekuje na ovim izborima, da li će biti manja ili veća u odnosu na prethodne, Klačar navodi da se to ne može precizno reći, ali da se može očekivati da bude relativno pristojna, a to je u Srbiji ona koja je veća od 53-54 odsto.

“U Srbiji je svaka izlaznost koja je veća od 53-54 odsto dobra izlaznost, jer to u praksi, kada isključimo dijasporu, znači zapravo da je na biračkim mestima izašlo verovatno više od 60 ili 65 odsto birača.

Kolika će biti precizno, nemoguće je znati dok se ne urade neka istraživanja u poslednjih pet ili deset dana”, rekao je Klačar.

Komentarišući to što sada političari više koriste društvene mreže da bi se obraćali biračima, Klačar podseća da su se u Srbiji društvene mreže prvi put ozbiljno koristile u kampanji 2012. godine i da se sa svakim narednim izborima njihova popularnost povećavala, ali da televizija kao medij i javni događaji ostaju najvažniji načini komunikacije koje biraju stranke.

“Televizija je i dalje važna u Srbiji, direktna komunikacija je i dalje važna, ali meni se čini da još uvek nije iskorišćen potencijal na internetu i na društvenim mrežama”, rekao je on.

Političari koji u kampanji koriste Fejsbuk , objašnjava Klačar, zapravo se obraćaju različitim starosnim grupama, ako biraju Instagram, ciljna grupa su im mladi i ženska populacija, a oni koji se odlučuju za TikTok obraćaju se biračima mlađim od 30 godina, odnosno onima koji imaju između 19 i 24 godine.