Savet EU: Normalizacija odnosa sa Prištinom i vladavina prava ključni za dalji napredak Srbije

BRISEL - Napredak Srbije u oblasti vladavine prava i normalizacija odnosa sa Prištinom odrediće dalji tempo pregovora o pristupanju Srbije EU, navodi se u nacrtu zaključaka o proširenju Saveta za opšte poslove EU, u koje je Tanjug imao uvid uoči sastanka ovog saveta 12. decembra.

U nacrtu se pozdravlja napredak koji je Srbija postigla do sada u pristupnim pregovorima i navodi da se prihvata ocena Evropske komisije da Srbija održava nivo pripremljenosti za početna merila u klasteru 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, i da će nastaviti s procenom toga.

Pominje se i Poglavlje 35, koje sadrži mehanizam za praćenje sprovođenja postignutih dogovora u okviru dijaloga Beograda i Prištine, i navodi da Savet traži od Evropske komisije i visokog predstavnika EU da hitno predlože Savetu, pre kraja januara 2024. godine, izmene i dopune merila za Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije.

U nacrtu se Beograd i Priština pozivaju da u potpunosti poštuju i sprovode sve obaveze, bez daljeg odlaganja i preduslova, što uključuje osnivanje Zajednice srpskih opština.

"Savet pozdravlja spremnost Srbije i Kosova da prihvate nacrt statuta koji je stranama predstavila EU, uz razumevanje da je potrebno dalje raditi na ovoj osnovi", navodi se u nacrtu zaključaka.

U nacrtu se pozdravlja Sporazum o putu normalizacije odnosa i aneks za implementaciju ovog sporazuma, ali se izražava žaljenje zbog, kako se tvrdi, nedostatka primene ovog sporazuma kod obe strane, kao i drugih neizvršenih obaveza postignutih u u okvoru dijaloga.

Navodi da od Srbije očekuje da se angažuje u dijalogu, uz posredovanje EU "u dobroj veri i u duhu kompromisa" kako bi se postigao sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum sa Prištinom o normalizaciji odnosa, u skladu sa međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU i bez daljeg odlaganja.

"Ovaj sporazum treba da se bavi svim ključnim otvorenim pitanjima i na taj način doprinese regionalnoj stabilnosti. Normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga su suštinski uslovi na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne mogućnosti u nedostatku napretka", napominje se u nacrtu zaključka.

Od Beograda i Prištine, kako se dodaje, očekuje se da pronađu održivo rešenje za situaciju na severu KiM, koje garantuje bezbednost, sigurnost i participativnu demokratiju za sve građane.

Obe strane se pozivaju da nastave da kontinuirano ulažu napore za deeskalaciju, da se uzdrže od jednostranih i provokativnih akcija koje bi mogle dovedu do tenzija i nasilja i zaustave retoriku koja izaziva podele.

Upozorava se da će, u skladu sa zaključcima Evropskog saveta od 26. i 27.oktobra, postojati posledice u slučaju da se ne postigne uspeh po pitanju deeskalacije tenzija i da, u skladu sa izjavom visokog predstavnika od 19. septembra, postoji spremnost da se procene dalje mere prema Beogradu i Prištini, ako bude potrebno.

"Savet pozdravlja što je Srbija preduzela neke korake u pravom smeru, uključujući javno podsticanje kosovskih Srba da učestvuju na lokalnim izborima na severu Kosova", napominje se u nacrtu zaključaka i poziva Srbija da podstakne Srbe na KiM da se vrate u kosovske institucije.

Kada je reč o incidentima na KiM, ocenjuje se da ne postoji opravdanje za nasilje i snažno se osuđuju "nasilni akti demonstranata kosovskih Srba" na građane, snage Kfora, organe za sprovođenje zakona i medija 29.maja i "nasilni napadi" na kosovsku policiju 24. septembra.

Od Srbije se očekuje da u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne mere da se počinioci uhapse i brzo privedu pravdi i izražava se žaljenje jer, kako se tvrdi, Srbija nije preduzela dovoljno akcije u tom pogledu.

Izražava se i zabrinutost zbog, kako se tvrdi, ponovljenog gomilanja vojnih snaga Srbije u blizini teritorije KiM i konstatuje naknadno smanjenje trupa i opreme.

Ističe se i važnost snažne političke volje i doslednosti u sprovođenju reformi u vezi sa EU kako bi se postigao "strateški izbor Srbije za pridruživanje EU".

Savet pozdravlja ukupan napredak koji je Srbija postigla do sada u pristupnim pregovorima, pri čemu su 22 od 35 pregovaračkih poglavlja otvorena i dva poglavlja privremeno zatvorena.

"Srbija treba da nastavi da se fokusira na ispunjavanje privremenih merila iz poglavlja 23 o vladavini prava", poručuje se u nacrtu.

Pozdravlja se i blagovremeno usvajanje pet zakona kojima se primenjuju ustavni amandmani iz 2022. godine, ali se navodi da je potreban dalji rad i politička posvećenost da bi se sprovele reforme u osnovnim oblastima, uključujući pravosuđe.

Pozdravlja se i to što je Srbija zadržala svoju posvećenost u nizu inicijativa za regionalnu saradnju i ohrabruje Srbija da dalje jača dobrosusedske odnose i doprinosi stabilnosti i pomirenju sa svim partnerima u regionu.

U nacrtu se navodi da postoje "snažna očekivanja" od Srbije da pojača napore ka potpunom usklađivanju sa zajedničkim spoljnim i bezbednosnim stavovima EU i restriktivnim merama, uključujući prema Rusiji i Belorusiji, "kao pitanje najvećeg prioriteta".

Savet navodi i da je primio k znanju humanitarnu i drugu pomoć Srbije Ukrajini i pozdravio poboljšanu saradnju Srbije sa EU na srpečavanju zaobilaženja restriktivnih mera EU.

Srpske vlasti pozvao je da se "uzdrže od akcija i izjava protiv stavova EU o spoljnoj politici i drugim strateškim pitanjima".

"Iako priznaje napredak u ovom pogledu, Savet nastavlja da naglašava potrebu da Srbija u potpunosti ispuni svoju obavezu da se uskladi sa viznom politikom EU", dodaje se u nacrtu.

Od Srbije se traži i da nastavi da posvećuje posebnu pažnju punom poštovanju osnovnih prava, uključujući zaštitu najugroženijih grupa, kao nediskriminatorni tretman osoba koje pripadaju manjinama.

Navodi se da Srbija treba da pojača napore u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i izražava zabrinutost zbog, kako se tvrdi, ograničenog napretka u poboljšanju opšteg okruženja za slobodu izražavanja i nezavisnost medija".

"Savet ohrabruje Srbiju da pojača napore na efikasnom sprovođenju akcionog plana medijske strategije", dodaje se u nacrtu i ukazuje na važnost regionalne saradnje u rešavanju ratnih zločina i pitanja nestalih, kao i saradnju sa Međunarodnim rezidualnih mehanizmom za krivične sudove.

O zaključcima o politici proširenja raspravljaće Savet ministara EU 12. decembra, a zatim bi trebalo da budu i formalno usvojeni na sastanku lidera EU 14. i 15. decembra.

Na dnevnom redu samita lidera biće i odluka o otvaranju pregovora o članstvu sa Ukrajinom, Moldavijom, i Bosnom i Hercegovinom, kao i o statusu kandidata za Gruziju.