Milan Krstić: SAD mogu da utiču na Prištinu, ali rešenje je i dalje daleko

BEOGRAD - Sjedinjene Američke Države nastaviće tokom 2023. godine da, zajedno sa EU, ulažu napore da se postigne sporazum Beograda i Prištine, ali je pitanje da li će oni imati pozitivan rezultat, kaže docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Milan Kristić za Tanjug, uz ocenu da SAD mogu da izvrše pritisak na Prištinu da implementira Zajednicu srpskih opština.

“Upitno je da li će takvi napori imati pozitivan rezultat, jer to zavisi i od toga kako će evropski akteri da se postave kao i od toga koliko će Amerikanci i Evropljani biti spremni da, uslovno rečeno, ulože štapa i šargarepe u svoj odnos sa Beogradom, a naročito sa Prištinom", rekao je Krstić i ocenio da Priština gaženjem prethodnih sporazuma postizanje dogovora šalje kilometrima daleko u odnosu na ono što je bila početna pozicija kada je započela diplomatska inicijativa Vašingtona i Brisela.

Na pitanje koje će korake SAD preduzeti i na koji način će sarađivati sa EU kako bi se rešilo kosovsko pitanje, Krstić kaže da će SAD nastojati da ne budu preterano u prvom planu u vezi sa pregovaračkim procesom, koji se vodi uz posredstvo EU, ali da “u bekstejdžu”, mogu da urade mnogo, između ostalog, pritiscima na Prištinu da implementira Zajednicu srpskih opština.

“To bi dovelo do mogućnosti da se Srbi vrate u institucije i odblokira situacija u kojoj se trenutno nalazimo, a gde nema baš mnogo potencijala za napredak. Ukoliko bi to uspeli da urade, ono što bi bilo neophodno u narednom periodu je da se u kontekstu mogućeg konačnog dogovora Beograda i Prištine, koji bi bio na bazi francusko-nemačkog predloga ili nekog drugog, Amerikanci potrude da to bude praćeno i finansijski adekvatnim instrumentima, u vidu investicija, ekonomske pomoći, tehničke pomoći i brojnih drugih stvari”, smatra Krstić.

Prema njegovim rečima, ako bi SAD obezbedile takav vid podstreka, to bi moglo da pruži dodatni motiv Beogradu i Prištini da idu u pravcu sporazumevanja u 2023. godini.

Krstić napominje da nije preterano optimističan da bi mogao da se postigne dogovor koji bi bio povoljan za Beograd, jer smatra da su potencijalni dogovori zasnovani na planu koji bi podrazumevao članstvo Prištine u UN, što, kako kaže, ne misli da je prihvatljivo za Srbiju.

“Tako da je rešenje i dalje daleko”, ocenjuje Krstić.

On smatra da je ključno da Zapad formira jasan set zahteva prema Prištini i Beogradu, koji se odnosi na ispunjavanje svih do sada preduzetih obaveza i zapreti konkretnim sankcijama ukoliko se te obaveze ne ispune.

Od Beograda bi se, kako napominje, očekivalo da se Srbi vrate u prištinske institucije, a od Prištine da formira Zajednicu srpskih opština, kaže Krstić.

“Ukoliko se to ne desi, znalo bi se koje su konkretne mere. Do sada je bilo nekih sankcija poput neizdavanja viza, diplomatskog bojkota Kurtija itd, ali očigledno da to nisu dovoljne mere izolacije. Potrebno je da postoji jasna opasnost po elitu u Prištini ukoliko ne ispuni zahteve koje su sami preuzeli prethodni vlastodršci u Prištini. Dok nema takvih pretnji sankcijama, ne verujem da će doći do implementacije prethodnih sporazuma, naročito sporazuma iz 2013. i 2015 koji se odnose na Zajednicu srpskih opština”, objašnjava Krstić.

Kada je reč o francusko-nemačkom predlogu za rešenje pitanja Kosova, Krstić napominje da je na osnovu etimologije samog naziva predloga jasno da on nije delo EU, već da potiče od dve “možda najuticajnije države u EU”, koje su taj pan izradile bilateralno i mimo evropskih institucija.

“Potom su to podržali i EU i Vašington, tako da se čini da postoji vrsta konsenzusa, i da će sad svi delovati u pravcu ostvarivanja ovog plana. Međutim taj plan je tek platforma za pregovore, i pitanje je koliko će strane i posrednici biti spremni da se takav plan eventualno menja kako bi se došlo do kompromisa u narednom periodu. To je ono što predstoji u 2023. godini da vidimo”, rekao je Krstić.

On očekuje da će Beograd biti spreman da načelno uzme ovu platformu u razmatranje i da će insistirati na tome da se ne traži eksplicitno članstvo tzv. Kosova u Ujedinjenim nacijama.

“Tu postoje neka međurešenja gde bi se implicitno to podrazumevalo. Videćemo u narednom periodu kakav će biti odgovor Beograda”, rekao je Krstić.

Ono što je bitno, smatra on, jeste da se vidi šta je platforma Srbije i dokle je spremna da ide.

“U pregovaračkoj poziciji ne otkrivate odmah sve karte, nešto čuvate za kasnije. Ali mi deluje da postoje određene stvari, osim članstva u UN, oko kojih bi mogao da se napravi kompromis i postigne dodatni sporazum ukoliko bi se pitao samo Beograd. Priština ima dosta radikalniju poziciju, i ne deluje mi da će biti spremna na bilo kakav kompromis u ovom trenutku”, ocenio je Krstić.

Govoreći o zahtevu Prištine za članstvo u EU, Krstić podseća da su Beograd i Priština potpisivanjem Briselskog sporazuma 2013. godine, preuzeli obavezu da neće međusobno blokirati evropske integracije, ali ističe da prihvatanje ovog zahteva i ne zavisi od Beograda već od EU i pet zemalja koje ne priznaju tzv. Kosovo.

Krstić smatra da takav zahtev trenutno nema realne šanse za uspeh, dok se ne reši dijalogom pitanje Kosova i odnosa Beograda i Prištine i da države poput Španije, “koje imaju svoja potencijalna Kosova”, neće praviti kompromise po tom pitanju i neće odobriti bilo kakav presedan koji bi mogao da bude potencijalno opasan po njih.

Ovakva aplikacija, napominje, ima određeno utemeljenje na sporazumu iz 2013, ali se njome krši naknadno postignut sporazum iz 2020. godine u Vašingtonu, koji podrazumeva moratoriju na kampanju povlačenja prizanja Beograda i moratorijum na kampanju učlanjivanja Prištine u međunarodne organizacije.

Krstić je za Tanjug objasnio i da je razlog za angažovanje SAD u dijalogu između Beograda i Prištine i to što smatraju da je otvoreno kosovsko pitanje jedan od poligona za ruski uticaj na Zapadnom Balkanu.

“Od početka rata u Ukrajini dodatno su intenzivirani napori SAD da se Beograd i Priština podstaknu da postignu određen sporazum, što je deo šire strategije u okviru koje SAD pokušavaju da zatvore sve prostore odakle bi mogao da dođe ruski uticaj. Oni percipiraju da je otvoreno kosovsko pitanje jedan od poligona za ruski uticaj na Zapadnom Balkanu. Zato će se ovakve aktivnosti nastaviti i u narednom periodu, i tokom 2023. godine”, rekao je Kristić.

SAD će, kako on smatra, ovakve aktivnosti sprovoditi u koordinaciji sa EU, za razliku od bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa koji je pokušavao da na zasebnom koloseku postigne određenu vrstu sporazumevanja Beograda i Prištine.

Kada je reč o tome kako vidi delovanje SAD u svetu u 2023. godinu, u pogledu rešavanja aktuelnih kriza poput ukrajinske, Krstić kaže da će SAD nastaviti da finansiraju Ukrajinu u nadi da će Ukrajinci ostvariti dodatne pobede i iscrpeti Rusiju na bojnom polju, ali se nada da to neće biti jedini aspekt delovanja Amerike u 2023.

“Bitno je da neko sa Zapada razume da je u nekom trenutku potrebno postići i neki sporazum”, kaže Krstić i dodaje da je važno da se u 2023. obnovi diplomatski proces i pokuša sa postizanjem neke vrste primirja, “ako ne krajnjeg mira”.

Krstić kaže da SAD više dobijaju od ovog sukoba od Evrope, da je Kina isto dobitnik na neki način, dok se Rusija mnogo troši, jer ne uspeva da ga dobije brzo, a Ukrajina na čijoj se teritoriji vodi rat najveća žrtva, ali da je jedna bitna stvar na stolu.

“To su odnosi sa nuklearnom supersilom kao što je Rusija koji ne smeju da budu potpuno poremećeni, jer je to krah za čitav svet. Verujem da se o tome vodi računa i u Vašingtonu i da se zato ipak teži da se uspostavi neka vrsta diplomatske komunikaije da se ovaj rat završi u 2023. godini”, zaključuje Krstić.