Mihajlović: Proširenje se vratilo u agendu EU i Srbija bi to trebalo da iskoristi

BEOGRAD - Od 1. januara Belgija preuzima predsedavanje Savetu Evropske unije i ona će biti država članica Evropske unije koja će biti zadužena za facilitaciju dogovora i pregovora između država članica Evropske unije, a ono što je za Srbiju i sve zemlje kandidate EU bitno jeste da će se tokom Belgijskog predsedavanja intenzivno raditi na institucionalnim i drugim pripremama Evropske unije za proširenje, rekla je danas programska direktorka Centra za evropske politike (CEP) Milena Mihajlović.

Na skupu u EU centru "Od Španije do Belgije: Povratak predsedavanja u srce EU", o predsedavanju Španije EU, koji su organizovale CEP i Delegacija EU u Srbiji, Mihajlović je rekla da se proširenje vratilo u glavnu agendu i da to znači da je sada, kako je rekla, loptica na našem terenu i da ta prilika ne bi trebalo da se propusti.

"Trebalo bi da vlasti i u Srbiji, a naravno i u drugim zemljama kandidatima, pokažu spremnost i želju da dosta aktivnije i dosta napornije rade na reformama koje bi ubrzale naš proces pristupanja. Možemo računati da će se raditi na tome da se što više koristi iz članstva ostvari već tokom procesa pristupanja, ali naravno to će biti moguće jedino na osnovu ostvarenih rezultata u reformama, na osnovu unapređenog usklađivanja sa pravom Evropske unije", rekla je Mihajlović.

Dodala je da to znači da ćemo imati mogućnosti da dođemo do većih sredstava za projekte, za razvoj infrastrukture, za unapređenje našeg zdravstvenog obrazovnog sistema itd. i za podsticaj regionalnoj saradnji, regionalnoj ekonomskoj integraciji i drugim oblicima približavanja između zemalja, regiona.

"Na sve ćemo to moći da računamo, ali moraćemo da pokažemo, znači da bismo te koristi ostvarili, moraćemo da pokažemo da smo zaista posvećeni reformama i da zaista krenemo da pravimo neke suštinske korake. Tu je naravno i proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, to je da kažem uslov koji se svuda ističe i na kome će se jako puno insistirati, znači implementacija svih postignutih sporazuma biće u centru pažnje", rekla je Mihajlović.

Ipak, naglasila je, ono na čemu EU nastavlja da insistira i što je suštinski bitno za našu buduću mogućnost, ne samo da se priključimo EU, već i da funkcionišemo kao država članica, to je upravo unapređenje našeg pravosudnog sistema, jača i bolja borba protiv korupcije i pravno-demokratsko sistem u kojem postoji zaštita svih ljudskih prava, osnovnih prava, prava na udruživanje, na slobodu govora i tako dalje.

Na pitanje o mogućnosti da Srbija otvori novi klaster u pregovorima, Mihajlović je rekla da će to, pre svega, zavisiti od nas.

"Ukoliko Srbija do juna sledeće godine pokaže dovoljan napredak u poglavljima 23 i 24 u oblasti vladavine prava, ja verujem da ćemo imati mogućnost da otvorimo još jedan klaster. To je klaster 3, koji je već tehnički spreman, već izvesno vreme. Ukoliko se u tim fundamentalnim oblastima ostvari napredak u reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, unapređenju čitavog sistema upravljanja javnim finansijama, reformi javne uprave i tako dalje, tek onda će biti moguće da se postigne politički dogovor između država članica i da se otvori taj klaster 3", rekla je Mihajlović.

Dodala je da otvaranje novog klastera zavisi i od sprovođenja postignutih dogovora sa Prištinom, kao i usklađivanja sa spoljnom politikom EU, što, naglasila je, ostaje jedan od bitnih uslova.