Surlić: Uprkos ogromnom pritisku dijalog nije uspeo da približi Beograd i Prištinu

BEOGRAD - Odlazeća 2023. je još jedna neosnovano proglašavana finalnom godinom u dijalogu Beograda i Prištine, a obeležila su je dva bitna događaja - “nemačko-francuski predlog” sada već “okvirni sporazum” i sukob u Banjskoj, navodi docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić.

Uprkos ogromnom pritisku međunarodnih aktera, ujedinjenom stavu SAD i vodećih zemalja EU, dijalog nije uspeo da približi dve strane, proizvede minimum poverenja i izvesnosti daljeg procesa, ocenio je Surlić i dodao da se pritisak ogleda u sve oštrijoj retorici pa tako po prvi put zvaničnik EU, predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen u Beogradu saopštava da se od Srbije očekuje “defakto priznanje”.

U autorskom tekstu za Tanjug Surlić piše:

Odlazeća 2023. je još jedna neosnovano proglašavana finalnom godinom u dijalogu Beograda i Prištine. Ipak obeležile su je dva bitna događaja, “nemačko-francuski predlog” sada već “okvirni sporazum” i sukob u Banjskoj. Sporazum nije potpisan budući da je Srbija izrazila rezerve prema tački 4. u kojoj se spominje članstvo u međunarodnim organizacijama, kao i stavkama koje mogu biti protumačene kao priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Budući da je “okvirni sporazum” bio ponuđen stranama po principu “uzmi ili ostavi”, u februar je evropski komesar za spoljnu politiku Žozep Borelj rekao novinarima da su se Vučić i Kurti dogovorili da dalji razgovori o tekstu predloga Evropske unije nisu potrebni. U tekstu aneksa iz Ohrida se ističe da strane prihvataju da sporazum i aneks za implementaciju postanu sastavni delovi procesa EU integracija. Za Srbiju to znači da će obaveze iz ovih sporazuma biti sastavni deo pregovaračkog okvira i eventualno izmenjenog poglavlja 35.

Najava brzog rešenja u prvoj polovini 2024. godine.

Uprkos ogromnom pritisku međunarodnih aktera, ujedinjenom stavu SAD i vodećih zemalja EU, dijalog nije uspeo da približi dve strane, proizvede minimum poverenja i izvesnosti daljeg procesa. Pritisak se ogleda u sve oštrijoj retorici pa tako po prvi put zvaničnik EU, predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen u Beogradu saopštava da se od Srbije očekuje “defakto priznanje”.

Godina izbora za Evropski parlament i predsednika SAD jača nestrpljenje međunarodnih posrednika koji bi želeli da zamišljen proces normalizacije u trenutku eventualnih političkih promena toliko odmakne da bi postao “nepovratan” i za Beograd i za Prištinu.

“Okvirni sporazum” kao uslov EU integracija za Srbiju.

Ključna promena u 2023. je saglasnost pet članica EU koje ne priznaju nezavisno Kosovo da “okvirni sporazum” postane deo zvaničnog uslova za Beograd. Posebno, ako se tačke sporazuma uvrste u poglavlje 35 pregovaračkog okvira za Srbiju.

Borelj je najavio “ažuriranje poglavlja 35 za Srbiju” što bi značilo nadogradnju Briselskog sporazuma sa novim uslovima koji su više statusne prirode. Otežavajuća okolnost po Srbiju je što mnogi uslovi iz eventualno novog pregovaračkog okvira zavise od spremnosti druge strane na saradnju. Tačnije, Srbija se obavezala na mnoge ustupke ali radi konačnog formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom, a to je prevashodna obaveza Prištine. Dugo zanemarivano poglavlje će sa izmenama verovatno definisati i jasnije mehanizme za praćenje. Proces dijaloga odnosno eventualni napredak u ispunjavanju obaveza će biti transparentniji u odnosu na ranije faze. Ipak, ukoliko u pregovarački okvir i prelazna merila budu uvrštene i tačke prema kojima je Srbija izrazila rezerve, to može voditi ka nezvaničnom ali praktičnom odustajanju Beograda od punopravnog članstva u EU.

Priština – nova normalnost na severu Kosova, nastavak diskriminatornih aktivnosti.

Nelegitimni predstavnici lokalnih samouprava na severu Kosova imaju konkretan zadatak da u kratkom vremenskom roku nametnutu novu realnost na terenu, odnosno potpunu kontrolu teritorije uz nastavak diskriminatornih praksi prema srpskoj zajednici. Rešenje u kojem se peticijom i referendumom mogu inicirati novi izbori je za vlasti u Prištini kupovina vremena za aktivnosti koje će osigurati trajno prisustvo institucija Prištine severno od reke Ibar.

Eksprorpijacija zemljišta za gradnju baza se nastavlja odlukama lokalnih samouprava o dodeli parcela za gradnju novih policijskih stanica. Tako je Skupština opštine Severna Mitrovica na nedavnoj sednici usvojila odluku, mimo prvobitno najavljenog dnevnog reda – kojom je parcela kod Vojnog remonta dodeljena kosovskom MUP-u a u okviru te parcele se danas nalazi više institucija koje funkcionišu po srpskom sistemu – Opština odnosno Privremeni organ opštine Kosovska Mitrovica, dva javna komunalna preduzeća – Standard i Vodovod, autobuska stanica koja je građena sredstvima Evropske unije, železnička stanica, novoizgrađena sportska hala.

Politika Prištine na severu je usmerena i ka identitetskim pitanjima. U suprotnosti sa važećim propisima na Kosovu i potpuno zaobilazeći nadležnost SPC, definisan je projekat obnove „katoličke crkve u Gornjem Vinarcu“, koja je ujedno uvrštena u spisak „spomenika pod zaštitom Ministarstva kulture u Prištini. Pred crkvom je postavljen znak Ministarstva kulture Кosova gde se spominje „katolička crkva u Vinarcu“ i navode dve firme koja obavlja radove, koji su, kako se tvrdi, pri kraju. Kako ističu u Eparhiji raško-prizrenskoj, „pored toga što nije kontaktiralo SPC oko obnove ovog objekta, ministarstvo u Prištini je otišlo i korak dalje i proglasilo ovu crkvu ‘katoličkom’, u očiglednoj nameri da prisvoji baštinu Srpske Pravoslavne Crkve“.

Očigledno je da će se ovakve i slične aktivnosti u narednim mesecima nastaviti i da je situacija na terenu daleko od proklamovane “finalne” faze normalizacije odnosa. Zamišljeni povratak Srba u institucije na kome insistiraju međunarodni predstavnici će verovatno uzeti nekoliko meseci u 2024. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, 20 odsto potpisa je potrebno za peticiju a potom sledi i lokalni referendum na kome 50 odsto upisanih birača mora da glasa za smenu gradonačelnika. To je gotovo neostvariv uslov, budući da prema kosovskom biračkom spisku u opštinama na severu ima oko 45.000 birača, dok srpski birački spisak ima 10 hiljada manje upisanih. To u praksi znači da je veoma teško dostići 50 odsto izašlih birača jer bi realan odziv trebalo da bude oko 80% ljudi koji trenutno žive na severu i imaju pravo glasa. Takođe, izbori za gradonačelnike imaju malo smisla ako ne bude novih izbora i za odbornike, jer jedino na taj način bi legitimni srpski predstavnici mogli da vode lokalne samouprave na severu Kosova.

Očekivana promena političke mape – američki i evropski izbori.

Prve mesece 2024. godine obeležiće pritisci da se određene tačke “osnovnog sporazuma” i “ohridskog aneksa” što pre sprovedu. Namera je da proces postane nepovratan i da Beograd kroz priznanje dokumenata, simbola i neprotivljenje na međunarodnom planu - defakto prizna nezavisno Kosovo, a da Priština zauzvrat osnuje Zajednicu srpskih opština. Kada je reč o eventualnim promenama na međunarodnom političkom reljefu, boljoj klimi se više nada i priželjkuje je Srbija. Eventualno dobar rezultat stranaka desnice može promeniti dosadašnju dominanto negativnu retoriku u kontekstu dijaloga. Takođe, eventualna pobeda Trampa donela bi Beogradu nadu u “drugo poluvreme” politike koja je vođena u Grenelovo vreme.

Iskustvo Banjske i konflikt kao opcija.

Odlazeća 2023.godina je pokazala koliko je mir uslovna kategorija nakon više od dve decenije od poslednjeg sukoba i više od decenije “pregovaranja”. Paradokslano u trenucima najvećeg međunarodnog pritiska da se primeni sporazum na terenu je istovremeno moglo da dođe do nove otvorene srpsko-albanske konfrontacije. Konfliktni potencijal nije zanemarljiv ni u 2024. godini, što naglašava krhkost mira i važnost robustnog, proaktivnog pristupa za sprečavanje ponovnog izbijanja nasilja.

Depopulacija – Kosovo kakvo niko ne želi. Od 1. januara 2024. za stanovnike Kosova važi vizna liberalizacija. Iz Nezavisnog sindikata privatnog sektora istakli su da 70.000 radnika sa Kosova čeka viznu liberalizaciju za odlazak u inostranstvo. Iz Instituta Rinvest ističu da je oko hiljadu preduzeća na Kosovu objavilo da će preko 32 odsto njihovih radnika verovatno emigrirati tokom 2024. godine. I uz vize, u decembu 2021. i januaru 2022. više od 105.000 građana je apliciralo za rad u Ambasadi Nemačke u Prištini, a na hiljade je apliciralo i u drugim ambasadama. Putovanje bez viza će posebno pogoditi zdravstvene kapacitete i građevinsku industriju.

Kada je reč o Srbima, bezbednost, nestabilna politička situacija i ugrožena egzistencija razlozi su zbog kojih svaki drugi pripadnik srpske zajednice ne vidi sebe na Kosovu u narednih 5 godina. Samo u protekle dve godine nestabilnosti, prema zvaničnicima Beograda više od 11% stanovnika se iselilo sa severa Kosova. Neizvesnost i ekscesne situacije uticale su i na pad broja upisanih učenika i studenata.

ZSO kao večna šargarepa.

Osnivanje ZSO i u 2024. godini ostaje neizvesno, uprkos evropskom predlogu statuta. Najnovije izjave Kurtija da bi Priština trebalo da napiše statut umesto ponuđenog je opstrukcija u najavi. Bez Srba u institucijama je nazimisliva bilo kakva sadržinska aktivnost u formiranju organa ZSO. Iako nije zvanično predstavljen, u javnosti su procureli obrisi predloženog statuta.

Zajednica na Kosovu može se finansirati iz više izvora, uključujući sopstveni budžet, doprinose, donacije i i ključnu podršku iz Srbije. Sastavljena od deset opština sa srpskom većinom, fokusira se na upravljanje obrazovnim i zdravstvenim institucijama. Predviđeno je dvojno izdavanje diploma i korišćenje objekata finansiranih od Srbije, ali postoje nejasnoće oko obrazovnih sadržaja zbog različitih percepcija Beograda i Prištine.

Zajednica će imati nadležnosti u obrazovanju, uključujući saradnju, predstavljanje politike, finansijsku podršku i savetovanje centralnih vlasti. Slične dužnosti primenjuju se i na zdravstvo, gde će olakšavati saradnju, predstavljati politike, finansirati projekte i pružati socijalnu pomoć. Zajednica opština sa srpskom većinom bi, prema njenom statutu, trebala da promoviše i štiti prava svojih članica u oblasti kulture, jezika i religije. To, pored ostalog, znači finansiranje projekata vezanih za kulturno nasleđe u okviru "administrativnih granica" Zajednice, te održavanje, rehabilitacija ili konstrukcija kulturnog nasleđa.

Takođe, Zajednica bi trebalo da ima punu nadležnost na lokalnom nivou kada je u pitanju ekonomski razvoj, urbano i ruralno prostorno planiranje. Ipak, obe strane u dijalogu su izrazile rezerve prema predloženom tekstu statuta, tako da bi se stvarni obrisi ZSO uz neophodnu političku volju mogli sagledati tek krajem 2024. godine.