Pribićević: Evropa se suočava sa velikim krizama zbog nepostojanja novih ideja

BEOGRAD - Evropa se u ovom trenutku suočava sa pet, šest velikih kriza i veliki je problem u tome što već 30, 40 godina nema novih ideja, a krize se dešavaju jedna za drugom, izjavio je danas nekadašnji amsador Srbije u Velikoj Britaniji i Nemačkoj Ognjen Pribićević.

"To je rat u Ukrajini, migrantska kriza, ali nevezano od ove dve velike krize Evropa se već zadnjih 10, 20 godina suočava sa velikim problemima u domenu nestajanja srednje klase, nemanja novih rešenja za probleme s kojima se suočava, sa krizom sistema obrazovanja i iznad svega, posledicom ovoga, krizom liderstva", rekao je Pribićević za Tanjug.

On kaže da u Evropi već 40 godina postoji ideja neoliberalizma koja je, kada je nastala, imala smisla zato što se Evropa tada suočavala sa brzim napretkom Azije i morala je da reši probleme sa prevelikom birokratijom i prevelikim izdvajanjima za socijalnu državu.

"Tada se pojavila Margaret Tačer, Ronald Regan i oni su rekli 'ajde da idemo na sposobne pojedince koji mogu da naprave čudesa', i oni su napravili kompjutere, mobilne telefone i sve što nas okružuje, ali je problem u tome što je došlo do prevelike preraspodele društvenog dohotka na stranu tih koji su najsposobniji", rekao je on.

Pribićević dodaje da se neoliberalna politika u međuvremenu potrošila i da zbog toga sada postoji kriza liderstva jer ne postoji odgovor na probleme, kao ni i ideja.

Kako je objasnio, Nemačka je došla u situaciju da bude blokirana štrajkovima zato što levica, odnosno socijaldemokrate koji su na vlasti nemaju odgovor na probleme koji su se desili, i primenjuje istu politiku kao i prethodna konzervativna vlada podsticanja krupnih preduzeća i kurpnih kapitala.

"Šolc se sada suočava sa rupom od 17 milijardi evra u budžetu, i on mora da nađe gde će ta sredstva da uzme. On se opredelio za istu politiku što bi danas uradila Margaret Tačer i Merkelova, on je pre dva, tri meseca odlučio da smanji poreze na velike korporacije u iznosu od sedam milijardi. Da je on tradicionalni socijaldemokrata iz vremena Branta, Šmita, povećao bi porez", rekao je Pribićević.

Prema njegovim rečima, sve je moguće u Nemačkoj kada je u pitanju nemački kancelar Olaf Šolc jer je njegov rejting je izuzetno nizak, ali napominje da se promenom šefa stranke ili vlade ništa neće rešiti ukoliko se ne nađe nova politika.

Komenatrišući imenovanje novog premijera Francuske Gabrijela Atala, Pribićević je rekao da francuski predsednik Emanuel Makron bira kandidate za koje smatra da će najbolje sporvesti njegovu poltiiku i njegovu zamisao.

"Ko će biti sledeći kandidat ispred te grupacije na predsedničkim izborima, jako je teško reći. I Francuska ima više kandidata, svakako će se pojaviti i gospođa Marin le Pen, videćemo šta će biti", izjavio je on.

Kada je reč o Velikoj Britaniji, Pribićević kaže da je ovo najslabija vlada u Velikoj Britaniji nakon 1945. godine, čiji su mandat obeležili neuspesi, a prva i najvažnija jeste Bregzit koji, napominje on, nije doneo rezultate koji su se očekivali.

"Tu pre svega mislim na pad društvenog proizvoda, na pad trgovinske razmene jer je EU bila dominantnan glavni partner, oko 500 milijardi je bila trgovinska razmena, ona je pala za sedam odsto, investicije za 11 odsto koje su dolazile u Britaniju jer je London bio središte kapitala i biznisa u Evropi, a to više nije. Najvažnije je pitanje migranata zbog čega se i desio Bregzit", rekao je Pribićević.

Kako je naveo, u vreme kada se Bregzit dešavao, broj migranata je bio 300.000 na godišnjem nivou, i bregziteri, ali i oni koji su bili protiv Brexita su smatrali da ta brojka mora da se vrati na oko 100.000 godišnje, a danas je, ističe on, 600.000.

"Pored toga, tu je i niz skandala i promašaja koji su predstavnici ove vlade imali gde svakako ostaje pitanje kontroverznog Borisa Džonsona, ali i Elizabet Tras koja je bila najkraći premijer u istoriji Velike Britanije samo - 45 dana. Sve je to dovelo do toga da je rejting konzervativne partije pao na 21 odsto, a najniži do sada je bio oko 30 odsto", ocenio je on.

Prema njegovim rečima, velika razlika u rejtingu govori o krizi koja se dešava u Velikoj Britaniji koja, kako kaže, nije samo kriza ekonomskih pokazatelja već kriza identiteta, sistema vrendosti, nestajanja srednje klase i prevelikog broja siromašnih.

"Bez obzira što Britanije nije više deo EU, Britanije je uz SAD zemlja koja je pravila ambijent u kom svi mi živimo i kroz ekonomiju, politiku ali i kroz kulturu. Sad je to sve manje tako i veliko je pitanje šta će se dešavati u godinama pred nama. Ključno pitanje ostaje, što se ne vidi ni u Britaniji, Nemačkoj, Americi, šta je ideja? To je najvažnije pitanje, da mi suočeni sa velikim krizama nemamo ideju, a bez ideja nema ni lidera", poručio je Pribićević.