Dejan Vuk Stanković: Izjava fon Kramon ohrabrujuća za zaštitu kulturnog nasleđa Srba

BEOGRAD - Analitičar Dejan Vuk Stanković izjavio je danas da je izjava poslanice EP i stalnog izvestioca za tzv. Kosovo Viole fon Kramon, da pokušaji vlasti u Prištini da srpske pravoslavne crkve proglase katoličkim ne mogu da uspeju, pokazuje da Albancima baš neće biti data "kart blanš" da rade sve što im padne na pamet, pa i da remodeliraju identitet srpskog naroda kada je reč o njegovoj crkvenoj istoriji i tradicija.

Prema njegovim rečima ta izjava je ohrabrujuća kada je reč o zaštiti kulturnog i istorijskog nasleđa Srba.

"Videćemo dalje kako će se stvari odvijati. Mislim da ovu izjavu treba čitati u kontekstu sporazuma koji je napravljen oko tablica, gde je deblokirana sloboda kretanja između Kosova i Srbije. Ovo je neka vrsta pozitivnog pomaka u razmišljanju i Viole fon Kramon, i EU, odnosno Nemačke pošto je ona poreklom iz Nemačke", ocenio je on za Tanjug.

Stanković kaže da se u ovom trenutku ne može mnogo očekivati od odvojenih sastanaka specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, zato što i dalje postoji asimetrija u pogledu ispunjavanja obaveza koje su predviđene Briselskim procesom.

Prema njegovim rečima, dokle god Kurti tvrdokorno insistira na tome da nema ZSO kao zasebne teme i zasebne obaveze vlasti u Prištini, nije moguć bilo kakav napredak u daljim razgovorima između Beograda i Prištine.

"Ono što se može očekivati je da Lajčak, pod žurbom da se što pre reši kosovsko pitanje, i jednom i drugom predstavniku ponudi bezuslovno prihvatanje Ohridskog sporazuma u celini. Mislim da će to biti tačka pritiska pre svega na predsednika Vučića, dok je Kurti u tom pogledu relaksiraniji s obzirom da mu Ohridski sporazum u celini odgovara mnogo više nego što odgovara srpskoj strani", naveo je on.

Kada je reč o odluci SAD da prihvate zahtev Prištine o kupovini protivtenkovskih raketa "Džavelin", Stanković kaže da su SAD vojni i politički sponzor nezavisnosti Kosova i da ne treba u ovim geopolitički okolnostima da iznenađuje to da oni naoružavaju Kosovo, iako, napominje on, to jeste suprotno rezoluciji 1244.

Smatra da je to neka vrsta odgovora na to što je je Vojska Srbije podigla nivo svoje snage, jer, kako je naveo, Amerikanci to vide kao bezbednosnu pretnju za Kosovo i tačno su im i dali oružje koje se poklapa sa onim oružjem koje se dosta razvilo i usavršilo u Srbiji, kako bi pokušali da izbalansiraju snagu srpske i kosovske vojske.

"Zapad podržava Kosovo zato što je Kosovo njihov projekat. Isto važi i za (britanskog ministra spoljnih poslova Džejmsa) Kamerona koji je dao vrlo oštre izjave po pitanju Srbije, a i samim simboličkim gestom da je otišao u Prištinu, a da nije došao u Beograd, stavio je do znanja da Beograd drži na velikoj distanci i pod senkom sumnje, kako zbog stava Beograd prema Kosovu, tako i zbog stava Beograda prema ratu u Ukrajini odnosno sankcijama prema Rusiji", objasnio je on.

Komenatrišući izjave predsednika odbora za spoljne poslove nemačkog Bundestaga Mihaila Rota vezanih za Kosovo i Srbiju, Stanković kaže da je Rot samo ponovio ono što su stereotipi nemačke politike u Srbiji, koja, dodaje on, ima izrazito negativan geopolitički stav prema Srbiji i smatra da Srbija treba da prihvati nezavisnost Kosova, centralizaciju Bosne, proterivanje Srba iz Hrvatske i sve drugo što je deo tog diskursa, uključujući i moralnu, političku i istorijsku odgovornost za ratove na prostoru bivše Jugoslavije.

"Rot je samo to ponovio, možda malo više začinio imajući u vidu protivljenje sankcijama Rusiji. U Nemačkoj je to prvorazredno spoljnopolitičko pitanje, pitanje koje se tiče njegove socijaldemokratske partije koja je sada na vlasti u Nemačkoj", izjavio je Stanković.