Surlić: Izmene Poglavlja 35 dovode u pitanje dijalog i evrointegracije

BEOGRAD - Ako se izmene Poglavlja 35 odobre, to će značiti da su se oko toga saglasile sve članice, uključujući pet zemalja koje ne priznaju nezavisnost Kosova, ocenjuje docent Fakulteta Političkih nauka Stefan Surlić i ukazuje da je za Srbiju ključni problem ukoliko u pregovarači okvir uđe obaveza da neće sprečavati članstvo Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Nerealno je da će Srbija ostvariti formulisane zahteve iz novog Pregovaračkog okvira ukoliko se oni kose sa jasno definisanim crvenim linijama, što posledično može značiti trajni zastoj Srbije u evrointegracijama, navodi Surlić i dodaje da bi ovakva odluka Brisela značila legitimizaciju i svih diskriminatornih poteza Prištine i dovela u pitanje kredibilitet medijatora i svrsishodnost procesa dijaloga.

U autorskom tekstu za Tanjug Surlić piše:

Kako je najavljeno, Evropska komisija i Evropska služba za spoljnu akciju predali su predlog kojim bi obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, kao i Aneks primene koji je usaglašen u Ohridu postale sastavni deo procesa pregovora o članstvu Srbije u EU.

Novi dokumenti će biti uključeni u Poglavlje 35 pregovora Srbije o članstvu u EU, koje već prati usklađenost Beograda sa dogovorima postignutim u dijalogu sa Prištinom. Sporazum i njegov aneks o primeni nisu potpisani zbog odbijanja predsednika Srbije, a Srbija je u decembru obavestila Brisel o crvenim linijama, ističući da neće sprovesti delove sporazuma koji bi značili formalno priznanje nezavisnosti Kosova, kao i članstvo u UN. Međutim, zvaničnici EU, uključujući i visokog predstavnika Žosepa Borelja, smatraju sporazum pravno obavezujućim za obe strane, uprkos odsustvu potpisa.

Ako se izmene Poglavlja 35 odobre, to će značiti da su se oko toga saglasile sve članice, uključujući pet zemalja koje ne priznaju nezavisnost Kosova.

Ostaje otvoreno pitanje na koji način će biti formulisane obaveze Srbije proistekle iz navedenih sporazuma i da li će Brisel ponovo pribeći tzv. “konstruktivnoj nejasnoći” ostavljajući prostor za različita tumačenja? Takođe, šta je već sadržano u poglavlju, a šta bi moglo da bude novina?

Iako je dijalog pod okriljem EU započet 2011. godine na osnovu Rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, otvaranjem pregovora o pristupanju EU u januaru 2014. i Poglavlja 35 2015. godine, ozvaničena je veza između normalizacije odnosa s Prištinom i procesa pristupanja Srbije EU. Na taj način Evropska unija je u procesu pregovora sa Srbijom iskoristila Poglavlje 35 koje je obično posvećeno „ostalim” pitanjima kako bi se preko njega pratio i ocenjivao napredak u dijalogu Beograda i Prištine.

Poglavlje 35 je otvoreno na drugoj Međuvladinoj konferenciji između Srbije i Evropske unije. Slično kao nekoliko drugih pregovaračkih poglavlja, sadrži privremena merila, početne zahteve koje treba ispuniti da bi se postigao napredak i uspostavila konačna merila za zatvaranje poglavlja. Privremena merila za Poglavlje 35 sastojala su se od implementacije sporazuma iz „tehničke” i „političke” faze dijaloga Beograda i Prištine, kao spremnosti za nastavak procesa dijaloga. Uprkos promeni metodologije pristupanja, ovo poglavlje nije obuhvaćeno nijednim novim klasterom iako ima značajan uticaj na čitav tok pregovora.

U Zajedničkoj poziciji Evropske unije za Poglavlje 35 navodi se da će „napredak Srbije u pregovorima o pristupanju EU biti vođen napretkom Srbije u procesu priprema za pristupanje, koji će se meriti naročito u odnosu na stalnu angažovanost Srbije ka vidljivom i održivom poboljšanju odnosa sa Kosovom…”.

Posebno je apostrofirana uslovljenost procesa pristupanja napretkom u normalizaciji odnosa – ukoliko „napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom, značajno zaostaje za ukupnim napretkom pregovora, a da je razlog tome propust Srbije da postupa u dobroj veri, naročito kada je reč o primeni sporazuma koji su postignuti između Srbije i Kosova” Komisija će „na sopstvenu inicijativu ili na zahtev jedne trećine država članica, u skladu sa tačkom 25. pregovaračkog okvira, predložiti da preporuke za otvaranje i/ili zatvaranje drugih pregovaračkih poglavlja ne budu date, i prilagoditi pripadajući pripremni rad, prema potrebi, sve dok se ne pristupi rešavanju ove neujednačenosti”. Pregovarački okvir je na taj način uspostavio mehanizam kroz koji bi nedostatak napretka u pregovaračkom Poglavlju 35 mogao dovesti do neotvaranja i nezatvaranja ostalih poglavlja.

Dosadašnji proces dijaloga u Briselu se odvijao u dve faze. U prvoj, tzv. tehničkoj fazi dijaloga postugnuto je osam tehničkih sporazuma: matične knjige, sloboda kretanja, carinski pečat, katastar, funkcionisanje CEFTA-e, priznavanje univerzitetskih diploma, integrisana kontrola administrativne linije i regionalno predstavljanje i saradnja. Druga faza započela je u aprilu 2013. godine kada je parafiran Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, a koji je poznatiji kao Briselski sporazum. Ovaj sporazum obuhvata 15 tačaka, od kojih se šest odnosi na osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) koja do danas nije primenjena od strane vlasti u Prištini, uprkos dogovoru o opštim principima/glavnim elementima ZSO, postignutim još 2015. godine.

Sporazumi koji su postignuti nakon otvaranja Poglavlja 35 uključuju: Zaključke o primeni prvobitnih sporazuma (2016), Sporazum o međusobnom priznavanju sertifikata za vozače i automobile (2016), Dogovor u vezi sa finalizacijom sprovođenja Sporazuma o slobodi kretanja iz 2011 (2016), Zaključke EU posrednika o sprovođenju Sporazuma o telekomunikacijama iz 2013 (2016), Zaključke EU posrednika o pravosuđu (2016), Vašingtonski sporazum (2020), Dogovor u vezi sa automobilskim tablicama (2021), Mapu puta za primenu sporazuma o energetici (2022).

Postojeći pregovarački okvir navodi da će obe strane izbegavati da jedna drugu ometaju na putu ka EU, što je već sadržano u tački 14. Briselskog sporazuma − „dogovoreno da nijedna strana neće blokirati, niti podsticati druge da blokiraju, napredak druge strane na svojim putevima prema EU”.

Takođe, pregovarački okvir navodi da bi proces dijaloga trebalo “postepeno da dovede do sveobuhvatne normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, u formi pravno obavezujućeg sporazuma do kraja pristupnih pregovora sa Srbijom”.

Treću fazu dijaloga bi predstavljala primena nemačko-francuskog plana sa Ohridskim aneksom. Odvojeni putevi Beograda i Prištine ka EU, kao i pravno obavezujući dokument na kraju procesa pristupanja već su deo postojećeg okvira. Jasno je da su se sve članice EU saglasile da Beograd i Priština idu separatnim putevima integracije, što je potvrđeno i u članu 5. najnovijeg dokumenta. Takođe, mogućnost da proces evrointegracija Srbije bude zaustavljen zbog neispunjavanja obaveza Beograda u dijalogu takođe je već sadržana u Poglavlju 35.

Za Srbiju je ključni problem ukoliko u pregovarači okvir uđe obaveza iz člana 4. u kome se jasno kaže da Srbija neće sprečavati članstvo Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Na osnovu toga bi u budućnosti određene zemlje članice mogle članstvo Srbije u EU da uslove podrškom Kosovu u Ujedinjenim nacijama. Dodatni problem je što za mnoge tačke dokumenta Beograd deli odgovornost sa Prištinom, kao što je primena svih ranijih sporazuma, uključujući sprovođenje Deklaracije o nestalim osobama. Na kraju, mala je verovatnoća da će novi pregovarački okvir definisati primenu ZSO kao preduslov za sve tražene ustupke od Beograda.

Odluka da najnoviji dokumenti postanu sastavni deo pregovaračkog okvira sa Srbijom, bez uvažavanja rezervi koje je Beograd jasno istakao imala bi nekoliko vrlo negativnih posledica. Prvo, pojačale bi se rezerve građana prema ideji o punopravnom članstvu u EU, budući da preovladava pogrešna dilema “Kosovo ili EU”. Drugo, donošenje takve odluke u danima kada je na delu sistemska diskriminacija Srba na Kosovu značila bi legitimaciju svih dosadašnjih poteza Prištine. Treće, zahtevi za primenom novih sporazuma bez primene prethodno postignutih, a pre svega Zajednice srpskih opština dovodi u pitanje kredibilitet medijatora i svrsishodnost procesa dijaloga. Na kraju, nerealno je da će Srbija ostvariti formulisane zahteve iz novog Pregovaračkog okvira ukoliko se oni kose sa jasno definisanim crvenim linijama, što posledično može značiti trajni zastoj Srbije u evrointegracijama.