5. februar 2024 15:23

Grujičić: Ulaganje EU od 12 miliona evra u institute za javno zdravlje značajno

Izvor: TANJUG

Foto: FOTO TANJUG/STRAHINJA AĆIMOVIĆ

BEOGRAD - Ministarka zdravlja Danica Grujičić rekla je danas da bespovratna sredstva u iznosu od 12 miliona evra koje će donirati Evropska unija za obezbeđenje laboratorija u institutima za javno zdravlje u Beogradu, Kragujevcu i Nišu predstavlja veliku pomoć i da će uslovi u kojima će oni raditi za godinu dana biti onakvi kakvi zaista postoje u svetu.

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) danas su uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji (EU) predstavili novu inicijativu za jačanje spremnosti zdravstvenog sistema u Srbiji na pretnje po javno zdravlje, bilo da su izazvane prirodnim ili ljudskim faktorom.

Ministarka zdravlja Danica Grujičić, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, stalni predstavnik UNDP u Srbiji Jakup Beriš, šef Kancelarije SZO u Srbiji Fabio Skano i direktorka Instituta za javno zdravlje Verica Jovanović obišli su jednu od referentnih mikrobioloških laboratorija u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u Beogradu, koju će tokom ove godine UNDP rekonstruisati i opremiti.

Ministarka zdravlja Danica Grujičić zahvalila se zaposlenima u Institutu za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" na pomoći koju su pružali onkološkim pacijentima tokom pandemije koronavirusa.

"Sadašnje ulaganje, odnosno bespovratna sredstva od 12 miliona evra koja daje EU za obezbeđenje laboratorija 2 plus nivoa u institutima za javno zdravlje u Beogradu, u Kragujevcu i u Nišu je velika pomoć za pre svega naše kolege koji su zaista radili predano na svim onim testovima koje smo morali da radimo za vreme pandemije, a koje su inače referentne laboratorije za određivanje uzročnika određenih infektivnih bolesti", rekla je Grujičić.

Navela je da će uslovi u kojima će oni raditi za godinu dana biti onakvi kakvi zaista postoje u svetu i da će jedan deo Instituta za javno zdravlje "Batut" biti renoviran po najnovijim principima.

"Što se tiče digitalizacije, mislim da je veliki uspeh pre svega Vlade Srbije i Ministarstva zdravlja što je usvojen potpuno novi zakon o zdravstvenoj dokumentaciji kojiomogućava da zaštita podataka o ličnosti pacijenata bude na onakvom nivou na kome treba da bude", rekla je ona.

Navela je da će digitalizacija, podržana sredstvima EU, omogućiti da se umrežimo sa svim onim državnim registrima koji postoje, uključujući registar katastrof, što će, prema njenoj oceni značajno olakšati zapravo pristup i registrovanje bolesti.

"Što se tiče e-kartona, nadam se da će on zaista, po zakonu, morati da zaživi 1. januara sledeće godine, a što se tiče ovih ostalih registara, da će to biti u narednoj godini. Bez toga ne možete planirati, bez toga ne možete donositi strateške odluke", rekla je Grujičić.

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević nadovezala se na reči ministarke Grujičić i proširila zahvalnost za pomoć u vakcinaciji i svih onih koji su u regionu.

"Zahvalna sam i na tome što ste išli korak dalje i potvrdili digitalizaciju, a to je da je sertifikat takve vakcinacije bio jedan od prvih prepoznatih u Evropi, a omogućavao nam je da među prvima normalno radimo i putujemo", istakla je Miščević.

Navela je da je 12 miliona evra u ovom momentu za rekonstrukciju, obnavljanje i pomoć za laboratorije koje su referentne samo prvi korak.

"Razgovarali smo, a nastavićemo da razgovaramo i o digitalizaciji, ali i o upotrebi veštačke inteligencije", navela je ona i dodala da zaposleni u Institutu verovatno već imaju ideju kako veštačka inteligencija može pomoći u njihovom poslu.

Miščević je ukazala na ulogu Ministarstva za evropske integracije koje prema njenim rečima pruža svu neophodnu pomoć da ideje koje zdravstvo u Srbiji ima, prevede na ono što je opšti okvir pregovora Srbije sa EU.

"Da ga spakujemo u strateške prioritete za rad vlade kako bi ih programirali i na kraju došli do sredstava zbog čega ponekad sve to traje jako dugo i dosta smo nestrpljivi da sredstva dođu", rekla je ona.

Dodala je da pokušavaju da rade na dobrom planiranju i programiranju daljeg posla te je, prema njenim rečima, jedan od segmenata programiranja 150 opština koje do 2026. godine treba budu pripravne na vanredne situacije i reagovanje.

"To je značajno povećanje u našim kapacitetima da reagujemo uz obuku domova zdravlja u ovim opštinama koji će pomoći u vanrednim situacijama", rekla je ona.

Istakla je da je suština zaštita javnog zdravlja svakoga ko se nalazi na teritoriji Srbije, a i šire jer, prema njenim rečima možemo da pomognemo i ljudima u regionu.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre naveo je da je predstavljen program koji se tiče sektora zdravlja ali prvenstveno se odnosi na unapređenje institutskih laboratorija, ne samo u Beogradu već i u Nišu i u Kragujevcu.

"Program će se baviti digitalizacijom, registrom rizika koji će biti integrisani i radom sa lokalnim samoupravama na ovu temu. Ovaj projekat čija je vrednost 12 miliona evra koje daje EU radi zajedno sa Ministarstvom zdravlja na podizanju otpornosti celokupnog zdravstvenog sistema Srbije i podizanju kapaciteta za snalaženje u vanrednim situacijama", rekao je on.

Dodao je da je EU u proteklih 20 godina Srbiji dala ukupno 570 miliona evra samo za zdravstveni sektor kako u vidu bespovratne pomoći tako i u vidu zajmova.

Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović navela je da je ovo veoma značajna inicijativa koja, prema njenim rečima, ima za cilj da unapredi spremnost sistema zdravstvene zaštite i drugih sistema da reaguju u vanrednim situacijama i da se ponašaju u stanju pripravnosti i spremnosti na najvišem mogućem nivou kada je u pitanju prepoznavanje rizika od zaraznih bolesti.

"Projekat podrazumeva unapređenje kapaciteta, kako u znanju i veštinama, tako i u opremi, a današnji dan je posvećen pre svega rekonstrukciji. Rekonstrukcija Instituta za javno zdravlje Srbije, pri čemu u ovu zgradu fizički dugo nije moglo da se uloži na takav način koji je bio neophodan, ali sada sa novim uslovima, naročito posle kovida, posebno je istaknuta potreba da se mikrobiološki deo Instituta unapredi", rekla je Jovanović.

Istakla je da će u rekontrukciju Instituta za javno zdravlje u Beogradu biti uloženo oko 2,7 miliona evra, Instituta za javno zdravlje Niš 1,3 miliona evra i oko 1,7 miliona evra u Institut za javno zdravlje Kragujevac.

Stalni predstavnik UNDP u Republici Srbiji Jakup Beriš istakao je potrebu da se stalno unapređujeu radni uslovi i bezbednost zdravstvenih radnika.

"Zahvaljujući podršci EU, rekonstruisaćemo i opremiti 35 mikrobioloških laboratorija lociranih u okviru Instituta Batut i Instituta za javno zdravlje u Nišu i Kragujevcu, u skladu sa standardima Svetske zdravstvene organizacije", rekao je on.

Dodao je da će rekonstrukcije poboljšati bezbednosne uslove za zdravstvene radnike, unaprediti efikasnost uzimanja uzoraka i dijagnostike, kao i smanjiti rizik od zagađenja i štetnog uticaja na okolinu.

Šef Kancelarije SZO u Srbiji Fabio Skano rekao je da se vanredne situacije ne mogu predvideti, ali da je moguće pripremiti sistem da ima odgovarajuću reakciju.

"Samo od početka ove godine, Svetska zdravstvena organizacija bavila se sa ukupno 41 vanrednom situacijom širom sveta, a pristup u kome se reaguje na situaciju nije dovoljan zbog čega smo danas ovde. Moramo da gledamo dalje od pukog humanitarnog odgovora na situaciju i da ulažemo više u ojačavanje sistema i kapaciteta za otpornost na situacije, rekao je on.

Naveo je da će biti pripremljene 154 opštine da imaju spreman plan za brzu reakciju kada je reč o tome šta im je potrebno kada im vanredna situacija postane izgledna u budućnosti.