Nemanja Stevanović: Srbija meta špijunaže zbog nerešenog statusa KiM i vojne nezavisnosti

BEOGRAD - Srbija je meta špijunskih službi zbog nekoliko bitnih pitanja, pre svega nerešenog statusa Kosova i Metohije, izjavio je danas doktorant Fakulteta bezbednosti Nemanja Stevanović.

"Tu su i druga pitanje, Srbija je jedina zemlja regiona Zapadni Balkan koja nije članica NATO-a. Bosna i Hercegovina nema taj status, ali je to posledica toga što je Dejtonski sporazumom donošenje političkih i vojnih odluka drugačije uređeno, inače nema dileme da bi BiH bila deo NATO-a", objasnio je on za Tanjug povodom zajedničke akcije Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i nadležnog javnog tužilaštva u kojoj su uhapšene četiri osobe zbog sumnje da su izvršile krivično delo špijunaža.

Stevanović kaže da to što BiH nije članica NATO-a ne znači da nema određene vojne saradnje sa njima, za razliku od Srbije koja je u tom smislu poptuno nezavisna od bilo kog vojnog saveza u svetu zbog čega je, napominje on, i interesovanje stranih obaveštajnih službi i njihovih agenata na ovoj teritoriji usmereno prema dobijanju infomacija o stanju, resursima, kapacitetima Vojske Srbije.

Prema njegovim rečima, podaci koji su osumnjičeni prikupljali i prosleđivali strancima neće biti zvanično objavljeni, ali je jasno da je reč o podacima koji se odnose na sistem nacionalne bezbednosti i sistem odbrane, a koji su pod zaštitom države i koji nose stepen vojne i poslovne tajne.

"Ukoliko je reč o licima koja imaju pristup podacima od vojnog značaja, vrlo je moguće da je došlo do prosleđivanja informacija koje su od samog značaja za sistem nacionalne odbrane Srbije i za kompletno funkcionisanje rada Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, što bi na neki način značilo da će morati da dođe do određene reorganizacije u onom stepenu u kojem su ti podaci ugrozili dalje funkcionisanje tih sistema", naveo je on.

Kako je objasnio, sprovođenje klasične špijunske aktivnosti znači da su osumnjičeni, koristeći svoju poziciju u određenom sistemu, dostavljali podatke onim službama za koje su bili vrbovani da rade, a koji se odnose na funkcionisanje sistema bezbednosti i sistema odbrane Srbije.

Stevanović kaže da je teško otkriti špijuna, ali da ono što ih najčešće odaje je njihov neprofesionalan rad, odnosno da, kako je objasnio, u početku oni predstavlja agente koji su dobro obučeni za rad na tim pozicijama i kojima je teško da naprave grešku, ali da u nastojanju da dokažu svoju svrhu i profesionalnost, postaju pohlepni zbog čega najčešće budu i otkriveni.

Jasmina Andrić iz Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost ocenila je da je Srbija oduvek bila meta špijunskih službi, posebno u savremenom svetu, jer se mi oduvek nalazimo između istoka i zapada, a danas kada se dešava sukob u Ukrajini i Izraelu, mi smo se našli između.

"Ono što je interesantno je naš odnos sa Rusijom i to koliko se Srbija odupire uvođenju sankcija Rusiji, a koliko sa druge strane sarađuje sa Zapadom. Takođe imamo problem sa našom AP KiM, napredovali smo što se tiče naoružanja i vojske i tu smo se popeli za dva mesta na svetskoj rang listi najjačih vojski na svetu. To je okvir zašto sve službe u svetu interesuje šta se dešava kod nas", objasnila je ona za Tanjug povodom hapšenja četiri osobe zbog sumnje da su izvršile krivično delo špijunaža.

Kako je navela, postoje tri vrste podataka koji su tajni - državna tajna, službena i vojna tajna, koje se stepenuju kao strogo poverljivo, poverljivo i interno.

Andrićeva kaže da BIA nije izašla sa konretnim informacijama o podacima koje su osumnjičeni prikupljali, ali dodaje da se pretpostavlja da su ti podaci u domenu vojne tajne s obzirom da se pominje da su vojni podaci bili meta ovih špijunskih mreža.

"Bitno je pooštriti bezbednosne provere, ali ne mora da znači jer se neko zaposli na određeno mesto kao neko ko je prošao bezbednosnu proveru, a životne okolnosti ga kasnije nateraju da sarađuje sa nekom službom. Na prvom mestu je materijalna korist, odnosno pribavljanje protiv pravne materijalne koristi što vidimo da je i ovde bio motiv, ali strane obaveštajne službe ne beže ni od metoda kao što su ucene, iznude, pretnje", izjavila je ona.

Andrićeva kaže da sprovođenje klasične špijunske aktivnosti, kako je potvrđeno Tanjugu da su osumnjileni radili, znači da su prikupljali podatke koji su označeni nekon od navedenih stepena tajnosti, koji su značajni za Srbiju i te podatke prosleđivali nekom stranom faktoru.