Odbor za spoljne poslove EP traži od Srbije da se uskladi sa politikom EU

BRISEL - Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta raspravljaće sutra o godišnjem izveštaju za 2023. o sprovođenju zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU (ZSBP), u kojem se Srbija poziva da se hitno uskladi sa tom politikom EU.

U jednom delu izveštaja, koji je podneo predsednik Odbora Dejvid Mekalister, a u koji je Tanjug imao uvid, izražava se podrška normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i pozivaju obe strane da se angažuju u dijalogu kako bi se postigao "sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum".

Uz pozdravljanje paketa proširenja EU za 2023. i Plana rasta za Zapadni Balkan koje je predstavila Evropska Komisija, poziva se Savet EU da pokaže "istinsku političku posvećenost perspektivi članstva zemalja Zapadnog Balkana".

Istovremeno se navodi da bi zemlje kandidate za članstvo trebalo procenjivati na osnovu njihovih zasluga "u ispunjavanju objektivnih kriterijuma za pristupanje", što, napominje se, uključuje primenu reformi u vezi sa EU i usklađivanje politike sa ZSBP, kao što su stavovi i restriktivne mere usvojeni kao odgovor na rat Rusije u Ukrajini.

Dok se pozdravlja to što je većina zemalja Zapadnog Balkana usklađena sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, Beograd se poziva da hitno učini isto, posebno, kako se navodi, "imajući u vidu da je Srbija jedna od retkih evropskih zemalja koja se još nije uskladila sa sankcijama usvojenim kao odgovor na ruski agresorski rat protiv Ukrajine".

Nastavak procesa pristupanja Srbije EU uslovljava se usklađivanjem sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvarivanjem, kako se navodi, "značajnog napretka u reformama vezanim za EU".

U izveštaju se izražava podrška normalizaciji odnosa Beograda I Prištine i razvoju dijaloga koji se vodi uz posredovanje EU.

Beograd i Priština se pozivaju da se "angažuju u dijalogu u dobroj veri i u duhu kompromisa kako bi postigli sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji njihovih odnosa", za koji se tvrdi da treba da bude "zasnovan na međusobnom priznavanju, u skladu sa međunarodnim pravom i bez daljeg odlaganja".

Upozorava se da bi neuspeh u poboljšanju normalizacije odnosa negativno uticao na integraciju obe strane u EU.

Istovremeno se poziva EU da usvoji uravnotežen pristup u posredovanju između strana kako bi se prevazišao trenutni zastoj u dijalogu i upozorava da bi neuspeh dijaloga imao posledice na ulogu EU kao kredibilnog spoljnopolitičkog igrača.

Izražava se i žaljenje zbog restriktivnih mera koje je Savet EU uveo Prištini i poziva na njihovo hitno ukidanje.

U izveštaju se osuđuju napadi u Banjskoj u septembru 2023. godine i "druge provokacije" i pozivaju sve strane da rade na deeskalaciji situacije i izbegavaju bilo kakvu retoriku ili akciju "koja bi dovela do daljih tenzija".

Navodi se da se pažljivo prate istrage koje su u toku i ponavlja da počinioci moraju da budu pozvani na odgovornost i suoče se sa pravdom.

Pozivaju se Evropska komisija i Savet EU da preduzmu mere protiv srpske vlade ukoliko istrage otkriju da je, kako se navodi, "država Srbije bila direktno umešana" u napad u Banjskoj ili nasilne napade koji su se dogodili na severu KiM u maju 2023. godine, ili, kako se navodi, "ako su srpske vlasti nespremne da u potpunosti sarađuju".

U izveštaju, koji se u vellikoj meri bavi ratom u Ukrajini i o kojem će poslanici Odbora za spoljne poslove EP sutra i glasati, preporučuje se da EU oblikuje ZSBP na osnovu rešavanja posledica rata Rusije u Ukrajini, progresivnog prilagođavanja struktura EU, instrumenata i procedura donošenja odluka, jačanja i definisanja multilateralizma zasnovanog na pravilima i na osnovu ostvarivanja interesa kroz razvoj čvrstih strateških saveza i partnerstva sa istomišljenicima.