Darko Obradović: Drugi dan samita u Tirani je suštinska pobeda Srbije

BEOGRAD - Darko Obradović iz Centra za strateške analize ocenio je danas da je drugi dan samita u Tirani, Regionalni samit o Planu rasta i ekonomskog približavanja, predstavljao suštinsku pobedu Srbije.

Srbija je prvog dana u Tirani mogla da povuče jasne linije svoje spoljnopolitičke postavke, ali drugi dan je ono što je ključno zato što je, kako je naveo, Srbija u ovom trenutku vodeća ekonomija Zapadnog Balkana, a plan rasta za zapadni Balkan predviđa milijardu evra za Srbiju, ukupno dve milijarde bespovratnih sredstava, četiri milijarde povoljni krediti.

On je za Tanjug naglasio da se plan rasta za Zapadni Balkan odnosi na privlačenje investicija u strateške sirovine, i ukazao da Srbija ima jedne od najvećih rezervi litijuma, skoro 58.000 tona na godišnjem nivou, zbog čega bi, smatra Obradović, ovaj plan rasta, ukoliko bude sproveden, transformisao Srbiju po raznim sektorima nizvodnih industrija.

Obradović kaže da postavka predsednika Srbije Aleksandra Vučića omogućava da Srbija ne bude ekonomski izolovana iz evropskog koncepta razvoja.

"Zato su oba dana samita značajna, prvi dan zbog eliminisanja državnosti Kosova i sprečavanja njegove međunarodne afirmacije, a drugi dan je ona tema koja je suštinska politika predsednika Vučića i upravo je zbog toga važna poruka da će Srbija preduzeti sve reforme i korake na tom putu da maksimalno iskoristi ovu mogućnost koju je EU opredelila za Zapadni Balkan", naveo je on.

Odgovarajući na pitanje zašto bi se Srbija usaglašavala sa deklaracijom EU kojom se predsednik Rusije Vladimir Putin smatra odgovornim za ubistvo ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, Obradović je izjavio da vreme koje je pred nama i iza nas nameće potrebu za jednim suštinskim preispitivanjem spoljnopolitičke pozicije Srbije, i dodao da je vreme da se taj dijalog otvori u državnim institucijama, da se uradi adekvatna analiza šta Srbija dobija, a šta gubi i koliko je na duge staze isplativo ne usaglašavati se po pitanju Rusije.

"U ovom trenutku, to je domen spoljnopolitičke strategije ove zemlje, ali suštinski gledano, treba postaviti pitanje da li Rusija ili Kina mogu omogućiti Srbiji sve ono što Srbija dobija iz partnerstva sa EU, pa kasnije postaviti pitanje nacionalne bezbednosti i pitanje nerešenog statusa Kosova. To je izazov na koji treba naći odgovor u 2024. godini, jer ovako kako su karte podeljene, imamo uveravanja od Vučića da dokle god šteta ne prevaziđe korist, Srbija će istrajavati po pitanju neizjašnjavanja kada je reč o Rusiji na nivou evropskih država", poručio je on.

Komentarišući izjavu predsednika Francuske Emanuela Makrona da je njegov stav o mogućnosti slanja zapadnih trupa u Ukrajinu razmotren i promišljen, kao i pretnju predsednika Rusije Vladimira Putina nukelarnim oružjem, Obradović je rekao da je Makron govorio isključivo o francuskoj vojsci, a ne o NATO vojsci i zapadnoj koaliciji.

Prema njegovim rečima, Makron je govorio u okviru pet tačaka, od kojih su većina takozvane neborbene funkcije - deminiranje, remont, učešće u jačanju odbrambenih kapaciteta - što znači da nema govora o borbenim zadacima koje bi francuska vojska imala.

Obradović smatra da ova izjava deluje kao afirmacija liderstva Emanuela Makrona u složenim geopolitičkim uslovima, gde je, napominje on, Francuska jedina sila koja ima nuklearno oružje u EU.

"Što se tiče Putina i njegovih izjava, te izjave su poprilično cinične, deluju kao da gubi samopouzdanje i oseća nemoć da ne može ništa da uradi da spreči pomoć Ukrajini koja dolazi iz SAD i ostalih 50 država sveta, jer zapravo Rusija je u poziciji da se žali što se Ukrajina uspešno brani. Pretnja nukelarnim oružjem je zapravo vid ucene kako bi se uticalo na obustavljanje pomoći Ukrajini", ocenio je on.