Stefan Surlić: Rastu strah i pesimizam Srba na KiM, raste i broj onih koji planiraju da odu

BEOGRAD - Godišnje istraživanje javnog mnjenja "Analiza trendova 2023" bavi se detaljnim proučavanjem promena u stavovima i percepcijama srpske zajednice na Kosovu o bitnim društveno-političkim temama od 2016. godine, a istraživanje o protekloj godini odražava značajno pogoršanje u svim segmentima - od međuetničkih odnosa do percepcije bezbednosne situacije, navodi docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić.

Ove godine, rastući strah od konflikta i povećana politička napetost rezultirali su dubokim pesimizmom unutar srpske zajednice, zabeleženi su negativni trendovi u vezi sa očekivanjima za budućnost i opštim osećajem bezbednosti ukazao je Surlić i istakao da je primećen porast onih koji sebe ne vide na Kosovu u narednih pet godina, a zabrinutost dodatno budi podatak da najmanji broj ispitanika koji planira da ostane na Kosovu pripada generaciji onih od 18 do 29 godina.

U autorskom tekstu za Tanjug Surlić piše:

Godišnje istraživanje javnog mnjenja "Analiza trendova 2023" bavi se detaljnim proučavanjem promena u stavovima i percepcijama srpske zajednice na Kosovu o bitnim društveno-političkim temama od 2016. godine. Istraživanje o protekloj godini odražava značajno pogoršanje u svim segmentima - od međuetničkih odnosa do percepcije bezbednosne situacije.

Ove godine, rastući strah od konflikta i povećana politička napetost rezultirali su dubokim pesimizmom unutar srpske zajednice. Naročito su zabeleženi negativni trendovi u vezi sa očekivanjima za budućnost i opštim osećajem bezbednosti. Jednom rečju Srbi na Kosovu osećaju besperspektivnost u trostrukom kontekstu: trenutne političke i bezbednosne situacije, dijaloga vođenog od strane Brisela, kao i perspektive ostanka na Kosovu.

Zanimljivo je i da se uprkos većim problemima na severu, varijabilnost u odnosu na mesto stanovanja smanjila tako da više od 96 % stanovnika na severu i više od 81 % u centralnom delu Kosova smatra da je bezbednost loša ili veoma loša. Kumulativno posmatrano srpska zajednica gotovo unisonim glasom percipira da živi u ugroženom bezbednosnom okruženju.

Od 2020. godine političke ocene sveukupne situacije na Kosovu su ocenjivane vrlo negativno u rasponu od 85,6% do ovogodišnjih 95,5% ispitanika koji smatraju da se na Kosovu stvari kreću u lošem smeru. U skladu sa podacima o percepciji sveukupnog života na Kosovu, ovogodišnje istraživanje pokazuje da je došlo do porasta broja ispitanika koji smatraju da će život za Srbe na Kosovu u naredne tri godine biti još lošiji. U odnosu na prošlu godinu, već visok procenat je porastao za dodatna 2%. Ukoliko se ovom podatku doda i podatak da svega 7,5% ispitanika smatra da će u narednih par godina život na Kosovu biti bolji, dobija se jasnija slika beznadežnosti, straha i pesimizma koji dominiraju percepcijama građana severno i južno od Ibra.

Primećuje se značajno povećanje percepcije političke nestabilnosti kao glavnog problema na Kosovu u 2023. godini, sa 39,2% u 2022. na 69,2%. Ovo skoro dvostruko povećanje ukazuje na veliki rast političkih tenzija i osećaj nesigurnosti među građanima srpske nacionalnosti.

Podrška Briselskom dijalogu je izraženija u opštinama sa srpskom većinom južno od reke Ibar, procentualno duplo veća u odnosu na stanovnike na severu Kosova (24,1% naspram 12,2%). Kada se tome pridoda da skoro polovina ispitanika sa severnog Kosova ne podržava Briselski dijalog, opravdano se može ukazivati na strah Srba na severu da nastavak dijaloga neće doneti očekivane rezultate, odnosno da određeni dogovori mogu biti percipirani čak i kao štetni po srpsku zajednicu.

Protivljenje nastavku pregovora u Briselu je poraslo na 42,86% u 2023. godini, što je blago povećanje u odnosu na 40,50% u 2022. godini i znatno više nego ranijih godina. Ovo ukazuje na kontinuirano rastuće nezadovoljstvo ili pesimizam u pogledu delotvornosti dijaloga u kontekstu eventualne promene situacije na terenu. S druge strane, smanjuje se broj onih koji nemaju stav o pregovorima što može odražavati bolje informisanje javnosti ili profilaciju mišljenja o pregovorima tokom vremena. Kumulativno, podaci pokazuju da postoji tendencija povećanja negativnog stava prema pregovorima u Briselu, uz istovremeno smanjenje neopredeljenosti među ispitanicima.

Smanjivanje podrške za nastavak dijaloga, blisko je povezano sa percepcijom efekata koji dijalog potencijalno može imati na kvalitet života Srba sa Kosova. Analizirajući percepcije ispitanika, može se videti da je u poslednjih godinu dana došlo do povećanja broja ispitanika koji smatraju da nastavak dijaloga neće dovesti do bilo kakve promene.

Kada je reč o percepciji Evropske unije u pregovorima između Beograda i Prištine, može se zaključiti da postoji kontinuitet visokog procenta ispitanika (skoro 80%) da je EU na strani Prištine. Primetan je trend smanjenja broja onih koji smatraju da je EU neutralna strana u pregovorima, što upućuje na rastuću percepciju pristrasnosti. Najnovije diplomatske inicijative zajedno sa većinskom podrškom nezavisnosti Kosova od strane vodećih zemalja članica, osujećuje bilo kakav relevantniji procenat ispitanika koji bi se izjasnili da je EU na strani Beograda.

Sveukupno nepodsticajno okruženje kosovskog društva u kojem dominiraju politička nestabilnost, ekonomski problemi, odsustvo institucionalne podrške i izostanak bezbednosti, stimuliše građane srpske nacionalnosti da napuštaju Kosovo. Ovogodišnje istraživanje pokazuje da preko 80% ispitanika ima u svom okruženju osobu koja je u poslednjih godinu dana napustila Kosovo. Posmatrano dugoročno, jedan od glavnih problema društvene i političke zajednice Srba na Kosovu jeste depopulacija, pre svega kroz odlazak mladih.

Broj ljudi koji ističe da je neko iz njegove sredine napustio Kosovo je neznantno različit u opštinama južno od Ibra i na severu Kosova. U odnosu na prošlu godinu postoji značajan porast od čak 13% iskustva o odlasku nekoga iz neposredne bliznine na severu Kosova, što je kontekstualno posmatrano direktna posledica ekscesnih situacija koje su obeležile 2023. godinu.

U ovoj godini primećen je porast onih koji sebe ne vide na Kosovu u narednih pet godina, dok stabilan procenat ispitanika čeka da im se ukaže prilika da napusti Kosovo. Ovaj podatak već godinama unazad ukazuje na alarmantno loše stanje u kojem Srbi na Kosovu žive, a za mnoge od njih je odlazak sa Kosova percipiran kao jedino rešenje. Posmatrano segmentirano, podaci pokazuju da nema značajne razlike između ispitanika sa severa Kosova i južno od Ibra.

Alarmantnost i zabrinutost dodatno budi podatak da najmanji broj ispitanika koji planira da ostane na Kosovu pripada ekonomski i društveno najpotentnijoj generaciji građana od 18 do 29 godina. Tek svaki četvrti ispitanik iz ove generacije planira da ostane da živi na Kosovu. Kod prve sledeće generacije, od 30 do 45 godina, svaki drugi ispitanik sebe vidi na Kosovu u narednih pet godina. Dakle oni koji bi trebalo da grade neku bolju budućnost, većinski sebe ne vide na Kosovu.