Miškeljin: Očekivana reakcija Rusije na ulazak Švedske u NATO

BEOGRAD - Marko Miškeljin iz Centra za društvenu stabilnost izjavio je danas da je Rusija, u skladu sa odlukom da Švedska postane članica NATO ojačala svoje trupe u pograničnom delu.

On je za tanjuug rekao da je od momenta terorističkog napada 7. oktobra u Izraelu, i početka odmazde Izraela nakon toga što se desilo, pažnja svetskih medija prebačena sa Ukrajine na Bliski istok, i napomenuo da postoji ogromna opasnost da se rat na Bliskom istoku prelije dalje zato što se ne vidi kraj sukoba jer nisu definisani jasni ciljevi operacije.

Kada je reč o sukobu u Ukrajini, Miškeljin smatra da opasnost od prelivanja sukoba na druge države Evrope nije tolika velika, jer sukob na Bliskom istoku može da povuče mnogo više.

"Ako govorimo o pritiscima na našu državu, onda sigurno da dešavanja u Ukrajini više utiču na nas je krećemo od onog presedana da je međunarodno pravo praktično ubijeno 1999. godine tim potezima, i iz tog razloga kako se situacije ne bude odvijala onako kako očekuju na Zapadu, sve veći pritisci će biti na nas da se pitanje KiM reši pre nego što bi došlo do rešavanja u Ukrajini", naveo je on.

Komentarišući zašto se premijer Mađarske Viktor Orban, koji se u poseti SAD, viđa sa bivšim američkim predsednim Donaldom Trampom, a ne predsednik Džozefon Bajdenom, Miškeljin je rekao da razgovore Orbana sa Trampom treba očekivati češće u narednom periodu jer su se Orban i njegova vlada stavili na stranu Donalda Trampa što se tiče predstojećih američkih izbora.

"U Budimpešti će čak ove godine drugi put biti organizovani komiteti kako bi se skupio novac za sve kandidate konzervativaca, prvenstveno za Trampa, gde će mnogi predstavnici i republikanaca i nekih javnih ličnosti biti prisutni. U tom svetlu treba tumačiti posetu Orbana, prosto podrška koja se daje Trampu. Među američkim konzervativcima je Mađarska jako visoko kotirana, ta posvećenost tradiciji i klasičnim evropskim vrednostima je nešto što se visoko kotira među republikancima", objasnio je on.