12. mart 2024 11:47

Miroslav Đorđević: Brnabić može da bude poslanik i danas, kao što je mogla i 2022.

Izvor: TANJUG

Foto: FOTO TANJUG/SAVA RADOVANOVIĆ

BEOGRAD - Predsednica vlade u tehničkom mandatu Ana Brnabić može da bude poslanik novog saziva skupštine, kao što je i 2022. godine mogla da bude poslanica, a kada je posle kritika dela javnosti, podnela ostavku, navodi se u tekstu naučnog saradnika Instituta za uporedno pravo dr Miroslava Đorđevića.

U tekstu se podseća da srpski parlamentarizam poznaje "neposlaničku vladu" što podrazumeva da narodni poslanik ne može da bude član vlade, što jeste logično, jer ne može ista osoba biti i kontrolisani i onaj koji kontroliše, a isto važi i obratno, član vlade, pa i predsednik ne može biti poslanik, međutim, kada je reč o tehničkoj vladi i novoj skupštini, tu, kako se navodi, nespojivost tih funkcija ne postoji, ne može da postoji i ne sme da postoji.

"Da li ministar ili predsednik stare Vlade, kolokvijalno 'Vlade u tehničkom mandatu' može da bude poslanik novog saziva Skupštine? Najkraći mogući odgovor je: da - nespojivost ovih funkcija ne postoji, ne može da postoji i ne sme da postoji, a do zabune dolazi usled jedne od mnogih nesrećno sročenih formulacija našeg Ustava", piše Đorđević i ukazuje da je Ustav iz 2006. godine mestimično sam sebi protivrečan.

Kao primer naveo je da je "nečuveni 'neustavni član Ustava' 102 st. 2, konfuzan i stilski slab".

Neverovatno je da samo posle godinu i po dana u javnosti postoji ista ustavnopravna dilema, kao i da je u centru te, kako kaže, ustavnopravne prividne dileme ista osoba, a to je predsednica vlade u tehničkom mandatu Ana Brnabić, koja je i 2022. godine bila na tom mestu i osvojila mandat u parlamentu.

"Posle verifikacije njenog mandata usledila je kritika dela javnosti, da bi ona samo dan kasnije na svoje mesto u poslaničkoj klupi podnela ostavku. Današnja dilema je istovetna, jer da bi neko bio izabran za predsednika skupštine, mora pre svega biti narodni poslanik. Iako je nesporan odgovor na ovo pitanje, ujedno jedini koji ne dovodi do narušavanja čitave logike našeg ustavnopravnog sistema, da predsednica tehničke Vlade može da bude poslanica novog saziva Skupštine, potpuno objašnjenje razloga zašto je to tako je složeno", napominje Đorđević.

U analizi iz 2022. godine "Verifikacija poslaničkog mandata od strane predsednika tzv. tehničke Vlade – iznuđena neustavnost?" detaljno je, kaže, obrazložio argumente zašto je takvo tumačenje jedino moguće, te do kakvih sve paradoksa dolazi ukoliko se krene drugačijim putem.

Ocenjuje da do suštinskog problema dolazi kako usled formulacije člana 126 Ustava koji kaže da "član Vlade ne može biti poslanik u Narodnoj skupštini", kao i zbog nekonzistentnog, konfuznog i gotovo nasumičnog korišćenja nekoliko termina u Ustavu i pratećim zakonima, ali i pojedinim naučnim radovima, pre svega termina "mandat" koji se koristi i za označavanje same funkcije, kao i za označavanje trajanja te funkcije.

"Brkaju se, gotovo nasumično koriste i prepliću izrazi 'raspuštena Skupština', 'Vlada kojoj je prestao mandat', 'Skupština kojoj je prestao mandat', 'Vlada posle isteka mandata'", primećuje on.

Kako dalje kaže, razvezivanjem ovog Gordijevog čvora dolazi se do toga da "raspuštena Skupština i dalje ima mandat do konstituisanja nove Skupštine, dok Vlada posle isteka mandata ima mandat do formiranja nove Vlade".

"Ne mora neko biti pravnik da vidi da je ova rečenica nelogična, iako je ona doslovnim citiranjem relevantih delova – tačna", kaže se u tekstu.

Takođe ističe da "u slučaju inkompatibiliteta odredba Ustava zapravo propisuje ispravno da član jedne Vlade ne može biti poslanik saziva Narodne skupštine iz koga je ta Vlada proizašla, a ne i nekog narednog saziva Narodne skupštine, jer suštinski sa tim sazivom stara Vlada nema ništa, već samo obavlja tehničke poslove dok nova Vlada ne bude izabrana".

"Ono gde je Ustav manjkav jeste načelnost odredbe na osnovu koje neko ekstenzivno može tumačiti da se inkompatibilitet odnosi na ma koju Vladu i na ma koji saziv Narodne skupštine. Zato se ova odredba Ustava, kao i nažalost neke druge, ne može posmatrati izolovano, već u kontekstu svih elemenata parlamentarizma kakav naš ustavni poredak, kadkad trapavo, predviđa", naveo je Đorđević.

Kako ističe, svrha inkompatibiliteta jeste da ne dođe do konfuzije kontrolora i kontrolisanog, do čega ovde nikako ne može doći, jer niti prethodna Vlada ima ovlašćenja prema novom parlamentu, niti novi saziv Narodne skupštine može prema staroj, tehničkoj Vladi učiniti bilo šta, osim izabrati novu.

"Alternativa vodi ustavnopravno sasvim neprihvatljivim posledicama, te je zamislivo da dođe do otežavanja ili onemogaćavanja formiranja nove Vlade, podsticaja zakulisnim kalkulacijama i ugrožavanja pasivnog biračkog prava građana", ukazuje se u tekstu.

Zaključuje se da predsednica Vlade Srbije u "tehničkom mandatu" ni 2022. godine nije morala podneti ostavku na svoje mesto u Skupštini, a to, kako se kaže, ne mora učiniti ni danas, jer ne postoji inkompatibilitet stare Vlade i novog saziva Narodne skupštine, jer da postoji - to bi u potpunosti izvršilo distorziju osnovnih obrisa parlamentarnog sistema, a takođe i predstavljalo neopravdano kršenje pasivnog biračkog prava.

"Ustavnopravni imperativ svakog tranzicionog procesa, interregnum-a, jeste da se konstituiše Skupština kao reprezent političkog mišljenja suverenog naroda, iz koje proizlazi Vlada, te da sve državne institucije rade nesmetano u punom kapacitetu", zaključuje se u tekstu.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković izjavio je ranije da premijerka u tehničkom mandatu Ana Brnabić ne može da bude kandidat za predsednicu Skupštine Srbije jer za to postoje ustavne prepreke i izneo tvrdnju da je zbog toga odložena konstitutivna sednica srpskog parlamenta.