General-potpukovnik Obrad Stevanović: Imali smo jasne planove kako da se borimo protiv NATO

BEOGRAD - General-potpukovnik policije u penziji Obrad Stevanović izjavio je danas je da bilo komplikovano ratovati protiv NATO, ali da je SRJ već početkom 1999. godine imala jasne planove šta će ko da radi kada agresija počne.

"Vojska se težišno preusmerava na protivazduhu plovnu odbranu i na odbranu državne granice, a policija uz, takođe delimičnu podršku vojske, se težišno usmerava na izvođenje protivterorističkih operacija, kako bi neutralisala doprinos OVK agresiji", rekao je za Tanjug Stevanović, koji je komandovao Posebnim jedinicama policije tokom rata na KiM, a bio je i potpisnik Kumanovskog sporazuma.

On je, u specijalnoj emisiji Tanjuga povodom 25. godišnjice NATO agresije na SRJ, rekao da ga je početak rata zatekao u štabu Ministarstva unutrašnjih poslova u Prištini.

"Prva pretpostavka je bila da je do agresije došlo, bile su sirene koje su se u centru grada dobro čule. A ubrzo zatim dobili smo informaciju od policijskih jedinica na Klisi u Novom Sadu i u Ajvali u Prištini, da su objekti tih delova specijalne antiterorističke jedinice tog trenutka bombardovani. Kada je postalo jasno da je agresija otpočela, to je bio jasan znak da moramo da pređemo na sledeću fazu našeg plana odbrane KiM od terorizma albanskih ekstremista i sada od mnogo jače i nadmoćne sile, od agresije 19 najmoćnijih zemalja NATO", rekao je Stevanović.

Govoreći o OVK, on kaže da su srpske bezbednosne snage bile svesne snage protivnika, jer je od 1991. godine svake godine rastao broj terorističkih napada na policiju, građane, a delimično i na vojnike.

"Već u aprilu 1998. postaje jasno da dolazi do snažne i nagle eskalacije tih terorističkih napada sa teškim posledicama i po policajce, i po civile, i po vojnike. Tada praktično postaje potpuno jasno da mi za protivnika imamo jednu relativno dobro organizovanu terorističku organizaciju spremnu da u svakom trenutku izvrši neki teroristički napad sa teškim posledicama. Samo u 1998. godini, skoro stotinak policajaca strada u pokušaju da spreči te napade i da održi prohodnost komunikacija i zaštićenost ugroženih sela koja su prevashodno naseljena srpskim stanovništvom", navodi Stevaović.

On ističe da je tokom letnje protivterorističke ofanzive 1998. godine postignut relativno zavidan uspeh, jer su sve terorističke grupe krajem te operacije u septembru praktično razbijene.

Kako navodi, nisu totalno likvidirane, jer je većina terorista već prebegla u Albaniju, dok su se ostali vratili u sela, skinuli uniforme i postali civili.

"Sam Ramuš Haradinaj u svojoj knjizi kaže da je krajem septembra praktično OVK ostala sa nekoliko komada težeg naoružanja i sa stotinak ljudi koji nisu kompaktni kao jedinice. Na našu žalost, uprkos tome što smo drugačije očekivali, dolaskom Verifikacione misije, OVK ponovo oživljava", priča Stevanović.

On dodaje da su njihova očekivanja bila da će OEBS-ova Kosovska verifikaciona misija svoj zadatak obaviti na najbolji način i da će verifikovati ko je tu onaj ko vrši agresiju i ko ubija, a ko je taj ko štiti ugrožene.

"Mi nismo bili naivni, ali smo radili sve da ta Verifikaciona misija verifikuje realno stanje na terenu. Jer mi nismo samo očekivali da će oni da fingiraju događaje kao što je događaj u Račku. To nismo očekivali, uprkos tome što smo znali Vokerovu predistoriju i gde je on sve učestvovao", priča Stevanović.

On dodaje da je uskoro postalo jasno da Verifikaciona misija ne igra onu ulogu za koju je tamo, već, kako je naveo, ''suštinski radi sve da razbijenu OVK ponovo osnaži, obuči, da je dopremi i da je spremi za svog saveznika kada dođe do agresije''.

Stevanović ističe da je širom sveta terorizam krivično delo, često politički motivisano, kojim se bavi policija, ali da je polovinom 1998. godine postalo jasno da je terorizam albanskih ekstremista dobio takozvani pobunjenički karakter i da su te grupe terorista nastale na kriminalno-klanovskim grupama, dobile neku formu paravojnih jedinica.

"Bilo je jasno da policija nema kapacitete da se sa tako naraslim terorizmom izbori, pa je već polovinom 1998. godine dobila, uz saglasnost državnog i vojnog vrha, odgovarajuću podršku vojnih jedinica na KiM. Jasno je takođe da je odbrana od agresije težišna nadležnost vojske, kao nosioca oružanih snaga u svakoj državi", objasnio je Stevanović.

On dalje objašnjava da je tokom 1998. godine policija izvršavala težišne zadatke u borbi protiv terorizma uz podršku vojske, pre svega u artiljerijskoj podršci, tenkovskoj i slično, a kada je došlo do agresije, vojska je preuzela težišnu ulogu u odbrani od agresije, a policija je podržavala aktivnosti vojske tako što je nastavila da izvodi protivterorističke operacije u dubini teritorije.