Milan Škulić: Maksimalno zaštiti privatnost učesnika krivičnog postupka

BEOGRAD - Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i sudija Ustavnog suda Milan Škulić izjavio je danas da je od ogromne važnosti da se maksimalno zaštiti privatnost učesnika krivičnog postupka, a naročito ranjivih i posebno osetljivih kategorija, kao što su maloletne žrtve teških krivičnih dela sa elementima nasilja.

"Dragocena vrednost je privatnost. Nikada nikome ne prija povreda njegove privatnosti, ali nikoga to tako teško ne pogađa kao maloletne žrtve teških krivičnih dela sa elementima nasilja", rekao je Škulić u intervjuu za današnju Politiku.

On je napomenuo da dete žrtva zločina nosi teške ožiljke kroz ceo život, naročito kada je žrtva seksualnog nasilja i kada je učinilac bliska osoba i da im treba pomoći kvalitetnim zakonodavstvom i boljim praksom postupanja sa žrtvama u krivičnom postupku.

"Ako se dete dodatno izloži medijskoj poplavi i kada lice takvog deteta, a naročito rane i ožiljci, kao i uopšte neposredni ili posredni podaci o njegovom identitetu počnu da pune naslovne strane, onda je ono nažalost teško žigosano i negova budućnost postaje neizvesna", rekao je Škulić.

Prema njegovim rečima, uvek je postojalo veliko interesovanje javnosti za slučajeve iz domena kriminaliteta i krvična sluđenja su izuzetno interesantna za sredstva javnog informisanja, a o nekima se prave i televizijske emisije, što je, kako smatra nekada i preterivanje.

"Mediji se koriste za svojevrsno reklamiranje pojedinih advokata, bilo u funkciji branioca, bilo punomoćnika oštećenog, a nekada se u medijima povređuje i privatnost učesnika postupka. Posebno je loše kada se prejudicira ishod konkretnog i aktuelnog krivičnog postupka, nezavisno od toga da li se okrivljeni unapred, kršenjem pretpostavke nevinosti, oglašava krivim ili se apriorno tretira kao čovek kojeg svakako treba osloboditi", rekao je Škulić.

On je naglasio i da danas postoje tzv. "medijska suđenja " kao i svojevrsna suđenja u medijima, što se često svodi i na specifične medijske zloupotrebe, naročitoi onda kada se u medijima prejudicira ishod konkretnog krivičnog postupka ili se pokušava stvoriti "očekivanje" u javnosti o budućoj presudi.

"Kako sud ne živi pod staklenim zvonom, na taj se način vrši i specifičan pritisak na sud, što predstavlja i svojevrstan vid kako pravne nekulture, tako i zloupotrebe prava. Nekada i neki nesavesni advokati svojim medijskim nastupima, koji su često i veoma agresivni, na takav način sebe svesno reklamiraju, kršeći time načelnu zabranu reklamiranja advokata", smatra profesor.

On napominje da sudija u svom postupanju u bilo kojem konkretnom predmetu mora ispoljiti potpunu nepristrasnost i odluku zasnovati na svom slobodnom sudijskom uverenju, utemeljenom na slobodnoj oceni dokaza, a svakako potpuno nezavisno od bilo kakvih medijskih nastupa i tako stvorenih "očekivanja".

" Sud mora doneti odluku krajnje staloženo i hladne glave, na temelju svog poznavanja i primenjivanja prava, kao i svih bitnih činjenica koje je utvrdio, te zahvaljujući svom pravnom rezonovanju, koje se uvek mora i obrazložiti. Sud ne postupa na takav način da bi zadovoljio javnost i medijsku scenu, već isključivo u cilju zakonitog i pravičnog presuđenja", rekao je Škuulić.

Poseban slučaj medijskih zloupotreba u vezi sa komentarisanjem aktuelnih krivičnih postupaka, kako kaže profesor, predstavljaju i "gostovanja" raznih "kvazieksperata" za neke oblasti, jer ti eksperti, po njegovom mišljenju po pravilu zastupaju neke krajnje neobične verzije u odnosu na krivično delo koje je predmet krivičnog postupka.

"Sudija mora ispoljiti potpunu nepristrasnost, da sudi i odlučuje u krivičnom postupku ni po babi ni po stričevima. Moguće je i da neki sudija nekada u zebnji da će biti poliven kofom prljavštine u medijima, svojom odlukom odabere svoje nezameranje. Nekada tako izbegava medijsko razapinjanje. Ipak to nije ni časno ni dostojno pravog sudije. To najčešće nije dokazivo, ali se ponekad može uočoti ili naslutiti na jednom inicijalnom nivou", rekao je on.

Naglašava i da na sredstvima javnog informisanja i novinarima, koji se označavaju i kao sedma sila nije da apriorno osuđuju, niti da oslobađaju, niti da se olako, a često i sasvim rutinski upuštaju u vrednovanje odluke suda, što se u nekim slučajevima čini i paušalno i na krajnje neargimentovan način.

"Takvo postupanje je samo jedan od vidova izrazite pravne nekulture, ali ono može imati i dalekosežne i teške posledice, kroz stvaranje atmosfere u javnosti koja se tiče očekivane najavljene sudske odluke. Za sudije to može biti veoma neprijatno i realno može makar na jednom podsvesnom nivou uticati na njihovo rezonovanje u konkretnim predmetima", zaključuje sudija Ustavnog suda.