ODIHR: Lokalni izbori dobro organizovani, izborni dan protekao uglavnom glatko

BEOGRAD - Lokalni izbori 2. juna su bili dobro organizovani, nudeći biračima širok spektar političkih alternative, pokazuje izveštaj Međunarodne misije za posmatranje izbora.

Kandidati su mogli slobodno da vode kampanju, ali je dominacija vladajuće partije i fragmentacija opozicije smanjila konkurentnost izbora.

Pravni okvir za izbore pruža odgovarajuću osnovu za sprovođenje demokratskih izbora, ali su potrebne dodatne reforme za rešavanje preostalih preporuka ODIHR-a, kaže se u saopštenju.

Izborni dan je protekao uglavnom glatko, ali su ga negativno pogodila pitanja vezana za tajnost glasanja, brojni proceduralni problemi, tvrdnje o pritisku i kupovini glasova, i izolovani slučajevi nasilja.

Brojanje glasova i sabiranje rezultata su generalno ocenjeni pozitivno. Negativno je ocenjeno glasanje u sedam procenata posmatranih biračkih mesta.

Dana 3. aprila 2024, predsednik parlamenta je raspisao izbore za Skupštinu grada Beograda, nakon što nije uspela da formira većinu posle izbora 2023. godine.

Dana 26. aprila, kao odgovor na zahteve opozicije i nakon obimnih razgovora između parlamentarnih grupa, predsednik parlamenta je raspisao lokalne izbore za još 89 lokalnih skupština na isti datum. Deo opozicije je bojkotovao izbore, dok su drugi odlučili da učestvuju.

Parlamentarna radna grupa, sastavljena od predstavnika i vladajućih i opozicionih partija, kao i civilnog društva, osnovana je 29. aprila sa ciljem rešavanja svih prethodnih preporuka ODIHR-a, ali se nije dogovorila oko nacrta predloga pre dana izbora.

Uprkos skraćenom vremenskom okviru, opštinske izborne komisije (OIK) su efikasno upravljale izborima i uglavnom su ispunjavale zakonske rokove. OIK-ovi su objavljivali većinu odluka na vreme, povećavajući transparentnost.

Većina sagovornika ODIHR misije za posmatranje izbora izrazila je poverenje u organizacione kapacitete OIK-ova, ali njihova zavisnost od lokalnih administracija, koje dominira vladajuća koalicija, smanjila je poverenje među opozicionim akterima.

Iako su treninzi ocenjeni kao adekvatni, učešće članova odbora za biračka mesta je ostalo nisko i nije bilo obavezno, što nije u skladu sa prethodnim preporukama ODIHR-a. Obim edukacije birača bio je ograničen, fokusirajući se na informacije o načinima glasanja i kandidatima.

Nakon zahteva opozicionih partija i organizacija civilnog društva, Zakon o jedinstvenom biračkom spisku je izmenjen 10. maja, i birači su mogli da glasaju na ovim izborima prema mestu prebivališta od 3. jula 2023. godine.

To je uticalo na oko 52,313 birača, uključujući 12,554 koji su premešteni u mesta gde se ovoga puta nisu održavali izbori. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je pristalo da parlamentarna Radna grupa prati sprovođenje izmene, međutim, uslovi koje je MDULS postavio za ovu verifikaciju nisu omogućavali smislen nadzor.

OIK-ovi su registrovali ukupno 483 kandidatske liste na generalno inkluzivan način, ali je proces bio negativno pogođen zabrinutostima u vezi sa poverljivošću prikupljanja potpisa podrške birača, teškoćama u pristupu ovlašćenim vlastima za sertifikaciju, i nesigurnošću usled nedavnih zakonskih izmena.

Suprotno međunarodnoj dobroj praksi i prethodnim preporukama ODIHR-a, birač može potpisati podršku samo jednoj kandidatskoj listi.

Uprkos blagom povećanju broja žena u parlamentu nakon prošlih izbora, žene su i dalje nedovoljno zastupljene u parlamentu i drugim odlučujućim pozicijama.

Žene trenutno drže 10 od 13 ministarskih pozicija u vladi, neke gradonačelničke pozicije i 94 od 250 mesta u parlamentu, uključujući predsednika parlamenta.

Zakon propisuje kvotu od 40 procenata za kandidatske liste, sa strogim kriterijumima za raspored, ali su neki OIK-ovi registrovali liste koje nisu u potpunosti ispunjavale ove zahteve.

U izbornoj administraciji, žene su činile 41 procenat Republičke izborne komisije i oko 45 procenata stalnog sastava OIK-ova.

Žene kandidati su imale ograničenu vidljivost, i kampanja je retko obrađivala pitanja vezana za rodnu ravnopravnost.

Medijsko okruženje je obeleženo sistemskim izazovima za slobodu medija, uključujući političke i ekonomske uticaje, što ometa raznolikost sadržaja.

Ustav i zakon priznaju nacionalne manjine i predviđaju posebne mere za osiguranje njihove političke participacije i zastupljenosti. Zakon nema jasne i objektivne kriterijume za izborne komisije da utvrde da li kandidatska lista predstavlja nacionalnu manjinu, i mnogi sagovornici ODIHR EOM-a su tvrdili da su nekoliko lista registrovane kao predstavnici nacionalnih manjina kako bi lakše dobile zastupljenost.