Đurđević: Možemo očekivati gore nepogode ako se ne ispuni Pariski sporazum

BEOGRAD - Klimatolog prof.dr Vladimir Đurđević izjavio je danas da se u budućnosti mogu očekivati gore vremenske neprilike ukoliko se ne ispuni Pariski sporazum o klimatskim promenama, odnosno dogovor svih zemalja na svetu da prestanu da emituju gasove sa efektom staklene bašte.

Kako je naveo za Tanjug, ukoliko se ispuni Pariski sporazum, to će se desiti sredinom ovog veka i eskalacija problema koja se bude videla do sredine veka će se na tom nivou zaustaviti, odnosno nakon toga više neće biti promena klime.

Ukoliko se ne ispuni Pariski sporazum već se nastavi sa emitovanjem gasova sa efektom staklene bašte do kraja ovog veka, Đurđević kaže da će se nakon sredine ovog veka videti dosatna eskalacija klimatskih promena.

"U narednih 30 godina stvari će da se malo pogoršaju, ali u ovom slučaju bismo imali dodatno pogoršanje do kraja ovog veka. Na kraju ovog veka život na planeti Zemlji bi postao prilično neprijatan u smislu što bi intenziteti oluja, suša, poplava, toplotnih talasa, teška proizvodnja hrane, težak pristup vode mogli da nanesu ozbiljne posledice po život ljudi", objasnio je klimatolog.

U tom smislu, Đurđević kaže da i dalje postoji šansa da se zaustavi problem u nekim granicama u kojima čovek može da se prilagodi na ovakve ekstreme, ali napominje da treba ozbiljno da se radi na tome i da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte do nule.

S obzirom da se očekuje promena klime u narednih tridesetak godina, Đurđević napominje da je neophodno da se ljudi prilagode tome i da se nađe način kako da se ublaže negativni efekti tih esktremnih promena vremena.

"U Beogradu vidimo da je stanje problematično pošto bi u slučaju ovakvih situacija bilo dobro da imamo što više zelenih površina, a u stvari imamo sve manje. Znajući da ćemo da imamo još intenzivnije padavine u budućnosti trebalo bi da povećamo zelene površine a ne da je smanjujemo. Probleme koji su vezani za klimu u stvari amplificiramo našim neodgovornim ponašanjem zato što narušavamo stanje u gradu u negativnom smeru", naveo je klimatolog.

Objašnjavajući zašto je trenutni tempo zagrevanja planete tako zabrinjavajući, Đurđević je za K1 televiziju rekao da je pre više hiljada godina, temperatura planete oscilovala za deseti deo stepena, 0,1 ili 0,2 stepena, krećući se oko neke srednje vrednosti koja je bila 14 stepeni, istakavši da se za 100 godina temperatura povećala za jedan stepen, odnosno da su se prirodne oscijalicije uvećale za 10 puta, smer iz kojeg nema nazad.

Prema njegovim rečima, jedan stepen je važan, jer kada postoji vazduh, može da se stavi određena količina vodene pare u taj vazduh, a ukoliko se stavi više od toga, dolazi do kondenzacije i formiraju se padavine.

Što je vazduh topliji, taj rezervoar za vodenu paru je veći, objasnio je Đurđević i dodao da kada je vazduh topliji za jedan stepen u proseku, kao sada, u tom vazduhu ima sedam posto više vodene pare u proseku.

"Danas je atmosfera bogatija vodenom parom nego što je bila, a pošto je ona osnovni izvor padavina i osnovni izvor energije ovakvih sistema, što ima više vodene pare, svi ovakvi sistemi postaju energičniji i brže se razvijaju. Padaju veće količine padavina, nastaju veća zrna grada, vetar koji se formira oko oluje bude jači, jer taj vetar zavisi od toga koliko padavina ima u oluji u kratkom vremenskom intervalu", objasnio je klimatolog.

Dodaje da oluje postaju snažnije nego pre, jer na raspolaganju imaju više 'goriva', koje im je potrebno, a to je vodena para koje danas ima mnogo više.

"Kako bude nastavila da raste temperatura, u atmosferi će biti još više vodene pare nego što ima danas, tako da svaka oluja u budućnosti može da bude gora. Sigurno ćemo se susresti sa takvom olujom. Možda ne ovog leta, možda ne sledećeg, ali u narednih 30 godina sigurno ćemo videti oluje koje su još razornije. Zbog toga je vreme danas razornije, poput olujnog nevremena, nego što je bilo pre, jer je atmosfera energičnija", objasnio je on.

Đurđević kaže da cela Evrope počinje da izbija na vodeća mesta po pitanju zagrevanje, istakavši da je unutar Evrope, posebno na istočnom delu, zagrevanje veće iznad kopna nego iznad okeana, a na severnom polu je veće nego u umerenim širinama.

Kako je naveo, Srbija se nalazi na položaju koji donosi češće toplije vreme iz Afrike, istakavši da se u Srbiji planetarna cirkulacija češće menja zbog čega dolazi do čestih priliva toplog vazduha sa severa Afrike, što uzrokuje veći porast temperature od globalnog proseka.

"Iako možda nismo prvi na planeti, istočna Evropa je jedno od područja gde se klimatske promene dešavaju brže od proseka. To nas čini prilično ranjivim regionom, a promene su kod nas veoma očigledne", istakao je on.

Đurđević je napomenuo da se gubici zbog uticaja klimatskih promena već vide u godišnjem bruto domaćem proizvodu u Srbiji jer u proseku ima 10 odsto manje padavina u odnosu na to koliko bi bilo da nije klimatskih promena.

Dodao je da će mnogi ljudi želeti da se premeste na druge lokacije zbog neprijatnih životnih uslova u svojim regijama, jer na svakih mesec dana imaju ekstremne vremenske uslove.

"Klimatski migranti su značajan deo globalnih migracija. To nije toliko vidljivo jer su uglavnom interni migranti koji se unutar svojih zemalja premeštaju na druge lokacije zbog poplava, suša i sličnih razloga. U trenutku kada počnu da prelaze granice, političare će mnogo više interesovati klimatske promene nego sada", poručio je on.