Šta predstavlja katolička Sveta godina ili Jubilej

VATIKAN - Jubilej, poznat i kao Sveta godina, u katoličkoj tradiciji je vreme posvećeno promovisanju svetosti života, učvršćivanju vere, podsticanju dela solidarnosti i bratskog zajedništva i ''pozivanju i podsticanju vernika na iskrenije i koherentnije zanimanje za veru u Hrista Spasitelja", navodi danas RAI.

To je godina pomirenja i obraćenja, tokom koje Katolička crkva daje posebne oproste, stečene delima pobožnosti, pokajanja i milosrđa.

Jubilej obično traje od gregorijanskog Božića (24. decembra uveče) do Bogojavljenja (6. januara) sledeće liturgijske godine, a ovaj jubilej završiće se 6. januara 2026. godine.

Jubilej može biti običan, vezan za unapred utvrđene rokove, ili vanredni ukoliko je najavljen povodom nekog događaja od posebnog značaja, a poslednja vanredna ''godina milosrđa'' obeležena je 2016. godine, po nalogu pape Franje.

Poreklo praznika se vezuje za Stari zavet, a Mojsijev zakon, kako se podseća u dokumentu koji je Vatikan objavio o istoriji Jubileja, odredio je svaku 50. godinu za posebnu godinu za jevrejski narod.

Kako bi obeležili početak jubilarne godine, Jevreji su koristili ovnujski rog, koji se na hebrejskom naziva ''jobel", od čega potiče reč ''jubilej".

U Novom zavetu je Isus taj koji dovršava drevni jubilej, pošto je, prema Svetom pismu, došao da ''propoveda godinu blagodati Gospodnje".

Prvi Jubilej u Katoličkoj crkvi obeležen je 1300. po nalogu pape Bonifacija VIII, a na hodočašće u Rim su se te godine, između ostalih, uputili i velikani italijanske kulture Dante, Đoto i Čimabue.

Obeležavanje Jubileja je kroz vekove prvobitno skraćeno na svake 33 godine, a zatim na 25 godina, navodi italijanska radio-televizija.

Papa Franja je sinoć zvanično otvorio Sveta vrata na bazilici Svetog Petra, čime je započet Jubilej 2025.