Unija za Mediteran upozorava da se nivo mora sve više podiže

BARSELONA - Unija za Mediteran (UfM), institucija koja okuplja 27 država EU i još 16 s obala Sredozemnog mora, upozorava da se nivo mora sve više podiže nanoseći so na poljoprivredna zemljišta što bi moglo da smanji proizvodnju hrane i bezbednosno ugrozi zemlje.

Sredozemlje je, nakon Arktika na severu, drugo područje na svetu koje se najbrže zagreva, velikim delom zahvaljujući ispuštanju štetnih gasova.

Gramenos Mastrojeni, zamenik generalnog sekretara UfM-a, rekao je da se "nivo mora brzo uzdiže".

"Nije problem što dolazi više vode na kopno, kao na primer u Veneciji, nego što je to slana voda. A ona znači smrt za poljoprivredu", kazao je on za agenciju Hina u primorskom gradu Barseloni gde se nalazi sedište Unije za Mediteran.

Mastrojeni, Italijan zadužen za energetiku i klimatske akcije u toj instituciji, kaže da se "40 posto poljoprivrede u mediteranskom regionu odvija uz obalu".

"Imamo problem u području delte reke Po, ali ozbiljnu pretnju predstavlja potencijalna salinizacija delte Nila u Egiptu što bi moglo ugroziti sigurnost te velike zemlje", izjavio je Mastrojeni.

Kao posledica toga, iz Egipta, zemlje na severu Afrike sa 102 miliona stanovnika, mogle bi krenuti migracije gladnih i osiromašenih ljudi prema evropskoj strani Mediterana.

Mastrojeni je u novembru bio u Egiptu na konferenciji UN o klimatskim promenama gde je Mediteran prvi put imao svoj paviljon kako bi upozorio na probleme.

"Dosad su mediteranske zemlje bile podeljene u pregovorima o klimatskim promenama. Svaka je nastojala da pomogne svojoj grupi zemalja u ostvarenju ciljeva, ali ovaj put smo se okupili da rešimo zajedničke probleme", napomenuo je Mastrojeni.

"Hteli smo da upozorimo da je Mediteran u opasnosti", dodao je.

Mediteran je, kaže, "mesto bogatih i siromašnih ljudi".

"Ako se tim mestom ne upravlja dobro može postati poprište sukoba", upozorio je on. "Moramo stoga udružiti snage kako bi smo eliminirali uzroke. Treba da zaštitimo i revitalizujemo prirodu", dodao je on.

Naglasio je, međutim, da se mediteranske zemlje moraju i prilagoditi novonastalim okolnostima.

"Za 15 godina će južna Evropa imati klimu sličnu onoj kakvu ima sever Afrike u zadnjih 4.000 godina. Ko ima znanje o tome kako se baviti poljoprivredom u takvim uslovima? Ko zna kako uzgajati poljoprivredne kulture? Ko dakle ima tehnologiju i znanje?", rekao je istakavši da je stoga neophodna saradnja severa i juga Mediterana.

O tim problemima raspravljaće se 19. maja u Šibeniku na 3. Mediteranskom poljoprivrednom forumu (AGROMED), u organizaciji Instituta za evropske i globalizacijske studije.