Španija dala milijardu evra za vakcine protiv kovida-19, polovina neiskorišćena

MADRID - Španija je među zemljama koje su izdvojile više od milijardu evra da bi imale dovoljno vakcina protiv kovid-19 za celokupno stanovništvo, ali je polovina tih vakcina je ostala neiskorišćena, prenosi El Pais.

U Španiji je od početka kampanje vakcinacije u decembru 2020. ubrizgano 105 miliona doza. Prema podacima Ministarstva zdravlja, preostalo je103,5 miliona vakcina koje nisu iskorišćene.

Buster kampanja nije imala isti odziv kao prethodne: otkako je počela u jesen, primilo ju je samo 60 odsto ljudi starijih od 60 godina, odnosno 7,5 miliona ljudi.

Kako ocenjuje španski list, čini se da velika većina kupljenih vakcina nikada neće biti distribuirana.

Ministarstvo zdravlja smatra da je neophodno da Španija ima dovoljno zaliha da bi mogla da se suoči sa potencijalnim promenama epidemiološke situacije.

„Sve zemlje imaju strateške rezerve lekova koje se čuvaju u iščekivanju potencijalnih nepredviđenih događaja i koje, na sreću, u nekim slučajevima nije potrebno koristiti. To je deo neophodne pripreme protiv pretnji po javno zdravlje“, kaže portparol ministarstva.

Problem je što ove rezerve imaju rok trajanja i mogu da se pokvare ako se ne iskoriste, kao što se već dogodilo sa 14 miliona doza prve generacije. Ove vakcine su bačene kada su stigli omikronski pojačivači, koji su sada takođe u opasnosti od isteka roka.

Ministarstvo zdravlja, međutim, napominje da rok trajanja nije zacrtan: on je izmenjen kada je potvrđeno da vakcine ostaju stabilne duže nego što je prvobitno planirano.

„Datum odgovara periodu važenja koji je odobrila Evropska agencija za lekove (EMA) i verovatno će biti produžen pošto postojeće laboratorije tokom vremena daju nove podatke o stabilnosti i zahtevaju produženje perioda važenja“, dodaje portparol.

Zemlje EU već mesecima razmatraju problem. U odgovoru Evropskom parlamentu ove srede, evropska komesarka za zdravlje Stela Kirijakides objasnila je da Komisija radi sa državama članicama i industrijom na pronalaženju „rešenja za neravnotežu između potražnje i ponude“ vakcina.

„Već je odobreno nekoliko amandmana na kupoprodajni ugovor sa Fajzerom kako bi nam omogućili da delimično pokrijemo potrebe zemalja članica. Bez obzira na to, zajednički pregovarački tim nastavlja pregovore o smanjenju broja doza koje će biti isporučene 2023.“, rekla je ona.

Ovaj sporazum se sastoji u odlaganju isporuka do 2026. koje su bile zakazane pre kraja godine, kako je ove nedelje objavio Fajnenšel tajms . Ali to ne rešava problem doza koje su u opasnosti od isteka, pošto je međunarodnim ugovorima utvrđeno da se one ne mogu poklanjati ili prodavati nakon što su primljene.

Vlasti su kupile vakcine predviđajući da će svim Špancima biti potrebne nove doze, kako je u junu izjavila ministarka Karolina Darijas.

S druge strane, predsednik Španskog imunološkog društva Markos Lopez Hojos, objašnjava da prva injekcija, dodata dvema početnim dozama, kada je većina populacije već pretrpela prirodnu infekciju, čini četvrtu dozu nepotrebnom za zdrave mlade ljude.

U Španiji, zdravstvene vlasti preporučuju četvrtu dozu, ili drugu dozu leka, samo osobama starijim od 60 godina i onima koji imaju već postojeće zdravstveno stanje koje ih čini ranjivijim na virus.

Kampanja vakcinacije za te populacije počela je prošle jeseni. Kasnije, u decembru, ministarstvo je ovlastilo ostatak stanovništva da dobije pojačivač ako im je bio potreban iz administrativnih razloga (za ulazak u državu koja to zahteva, na primer), kao i za svakoga ko želi da ga primi.

Ova politika je izazvala određenu konfuziju u javnosti. Činjenica da svako može da primi dozu ne znači da se preporučuje svima ili da će im koristiti. Efekti tri doze, posebno za one koji su zaraženi od dolaska omikrona, pokazali su se kao dovoljna zaštita za sprečavanje komplikacija u slučaju nove zaraze.

Naučnici sada proučavaju trajanje imuniteta koji stvaraju obe vakcine, infekciju i njihovu kombinaciju.

„U budućnosti će biti potrebno videti da li se kovid ponaša sezonski i koliko dugo taj imunitet traje kod ljudi. Sprovodimo studije kako bismo verifikovali različite scenarije i na osnovu toga odlučili da li postoje grupe kojima je potrebna sezonska vakcinacija svake godine“, kaže Lopez Hojos.

Za ljude bez imunodeficijencije koji su vakcinisani i pojačani i koji su imali omikronsku infekciju, ona dodaje: „Još jedna doza trenutno nije neophodna.