UN: U Evropskoj uniji najviše žena trpi nasilje od partnera

BRISEL - Svake godine, 245 miliona žena i devojaka od 15 i više godina trpi fizičko i/ili seksualno nasilje od strane partnera, a na tu negativnu društvenu pojavu nije imuna ni Evropa.

Evropske zemlje pokušavaju da zauzmu stav o ovoj pojavi, prepoznajući surovu realnost i razvijajući strategije za borbu protiv ovog rasprostranjenog problema, saopštio je Regionalni informativni centar za Zapadnu Evropu.

U Italiji, od januara do novembra 2023. godine, prijavljeno je 102 ubistva žena, nastavljajući trend od preko 100 godišnjih ubistav.

Značajno je da se 31,5 odsto žena starosti od 16 do 70 godina suočilo sa fizičkim ili seksualnim nasiljem u ovoj zemlji.

Skoro četvrtinu žena nasilju su izložili muškarci koji nisu partneri, uključujući poznanike i strance, a fizičko uznemiravanje je najčešći oblik seksualnog nasilja.

Kao što je slučaj u većini zemalja, partneri ili bivši partneri su najčešći počinioci ozbiljnih napada kao što su silovanje i drugi oblici fizičkog nasilja, navodi UN.

Napredak Belgije kada je u pitanju suzbijanje nasilja prema ženama je primetan, uvođenjem zakona o zaustavljanju femicida, čime je postala prva zemlja sa sveobuhvatnim zakonom ovog tipa

Sa 24 femicida 2023. godine, belgijski zakon je označio prekretnicu u zakonskom priznavanju i borbi protiv ubistava zasnovanih na rodu.

Belgija takođe ističe "posvećenost Koaliciji za akciju ravnopravnosti generacija za rodno zasnovano nasilje", što odražava njenu posvećenost ovom globalnom izazovu.

U Engleskoj i Velsu, 6,9 odsto žena od 16 i više godina suočilo se sa porodičnim zlostavljanjem 2022. godine, dok je u Irskoj 1 od 6 žena pretrpela nasilje od partnera nakon 15. godine života.

"Predugo, žene i devojke žive u strahu od nasilja u porodici ili rodno zasnovanog nasilja", izjavio je premijer Irske Leo Varadkar u martu ove godine.

Irska vlada je kao odgovor na problem izradila Predlog zakona o agenciji za nasilje u porodici, seksualnom i rodno zasnovanom nasilju (DSGBV) iz 2023. godine koji ima za cilj da stvori entitet zadužen za koordinaciju vladinih napora da se suoči sa DSGBV-om

Vlada Velike Britanije proglasila je nasilje nad ženama i devojčicama nacionalnom pretnjom, uvodeći zakon za borbu protiv nasilja, kao što je Zakon o zlostavljanju u porodici iz 2021, prema izveštaju UN.

Uprkos tome što su vodeće u svetu po pitanju rodne ravnopravnosti, nordijske zemlje pokazuju takozvani "nordijski paradoks“, sa stopama nasilja u intimnim partnerstvima (IPV) nad ženama koje su znatno veće od proseka EU- 32 odsto u Danskoj, 30 odsto u Finskoj, 28 odsto u Švedskoj i 22,4 odsto na Islandu, u poređenju sa prosekom u EU od 22 odsto.

Ova neskladnost naglašava kritičnu oblast socijalne politike kojoj je potrebna pažnja u regionima koji su inače poznati po progresivnim rodnim normama.

U Francuskoj, posvećenost predsednika Emanuela Makrona rodnoj ravnopravnosti kosi se zabrinjavajućem porastom slučajeva nasilja u porodici, sa više od 244.000 prijavljenih žrtava 2022. godine, što predstavlja povećanje od 15 odsto i 95 Rast u procentima od 2017.

Žene čine 87 odsto ovih žrtava nasilja u Francuskoj i suočavaju se sa pretežno fizičkim nasiljem (66 odsto), zatim verbalnim ili psihičkim (30 odsto) i seksualnim nasiljem (4 odsto).

Holandija potvrđuje ovu posvećenost rešavanju problema nasilja nad ženama kampanjom "Sigurne ulice"“ UN Women u Holandiji, koja se bori protiv uličnog uznemiravanja, što problema sa kojim se susreće 80 do 85 odsto žena i devojčica u ovoj zemlji.

Podaci o nasillju nad ženama u Portugalu pokazuju da je 2022. godine bilo preko 30.000 prijava nasilja u porodici, sa 28 smrtnih slučajeva, uključujući 24 žene i četvoro dece.

Nacionalna strategija ove zemlje za jednakost i nediskriminaciju ENIND 2018-2030, odobrena 2018. godine, ima za cilj da se pozabavi ovim sveprisutnim pitanjem, navodi UN.

Procenjuje se da rodno zasnovano nasilje nad ženama košta zemlje članice EU-27 oko 290 milijardi evra godišnje.

Ovo je oko 80 procenata ukupnih troškova rodno zasnovanog nasilja u bloku, koji iznose oko 366 milijardi evra godišnje kada se uključi nasilje nad muškarcima, prenosi Statista.

Istraživači primećuju da su ovi troškovi čak i na donjem kraju procena, jer ne uzimaju u obzir ekonomski teret rodno zasnovanog sajber nasilja, koje je procenjeno na 49-89 milijardi evra, ili troškove rodno zasnovanog nasilja prema LGBTQ+ osobama.

Kada se posmatra analiza od 290 milijardi evra, najveći izvor ekonomskih gubitaka za društvo od nasilja nad ženama je sistem krivičnog pravosuđa, koji košta oko 20,4 milijarde evra godišnje, ili 67 odsto direktnih troškova.

Zdravstvene i socijalne usluge su sledeći najveći troškovi, koji zajedno čine oko 26 procenata direktnih troškova od rodno zasnovanog nad ženama, navodi Statista.