Batut: U 2022. godini registrovano 9,7 miliona smrtnih slučajeva u svetu

BEOGRAD - Mart mesec je posvećen borbi protiv maligniteta i tim povodom Institut za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" ukazuje na to da je prema poslednjim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2022. godinu, obolevanje od malignih bolesti u svetu poraslo na gotovo 20 miliona ljudi i registrovano je 9,7 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2022. godini.

Procenjuje se da u svetu sa dijagnozom malignih tumora koja je postavljena tokom proteklih pet godina živi 53,5 miliona ljudi i tokom života jedna od pet osoba će oboleti od raka u svetu, a jedan od devet muškaraca i jedna od dvanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti, navodi se na sajtu Instituta.

Prema procenama, dodaje se, u 2022. godini gotovo polovina novih slučajeva malignih bolesti 49,2 odsto i 56,1 odsto smrtnih slučajeva od raka u svetu se registrovalo u Aziji.

Kako navode, to je delom posledica i činjenice da na ovom kontinentu živi više od 60 odsto svetske populacije.

U Evropi, koja čini samo devet odsto svetske populacije, registrovano je 22,4 odsto novih slučajeva raka i 20,4 odsto smrtnih slučajeva od malignih bolesti.

Za razliku od Evrope u Americi (Severnoj i Južnoj), koja čini više od 13,5 odsto svetske populacije, registrovano je 21,2 odsto novoobolelih i 14,9 odsto umrlih od raka.

Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju.

Rak pluća je najčešće dijagnostikovani maligni tumor i čini 12,4 odsto svih novih slučajeva raka i 18,7 odsto svih smrtnih slučajeva od raka kod oba pola, dok je rak dojke kod žena je najčešće dijagnostikovan maligni tumor posle raka pluća i čini 11,6 odsto svih novootkrivenih slučajeva raka u svetu.

Slede ga rak debelog creva 9,6 odsto, rak prostate 7,3 odsto i rak želuca koji čini 4,9 odsto svih novih slučajeva od raka u svetu kod oba pola.

Rak pluća je najčešći uzrok umiranja od malignih bolesti u svetu, zatim rak debelog creva 9,3 odsto, rak jetre 7,8 odsto, rak dojke 6,9 odsto i rak želuca koji čini 6,8 odsto svih smrtnih slučajeva od raka u svetu kod oba pola.

Vodeće lokalizacije u obolevanju kod muškaraca su rak pluća, rak prostate i rak debelog creva, a u umiranju to su rak pluća, rak jetre i rak debelog creva, dok su kod žena vodeće lokalizacije u obolevanju i umiranju su rak dojke, rak pluća i rak debelog creva.

Rak grlića materice i dalje predstavlja javnozdravstveni problem u 25 zemalja u svetu, od kojih je većina u subsaharskoj Africi i prema procenama, rak grlića materice je osmi najčešći maligni tumor u obolevanju 3,3 odsto i deveti uzrok umiranja od malignih tumora u svetu 3,6 odsto.

Kao posledica kasne dijagnostike u nerazvijenim zemljama žene imaju 50 odsto manju šansu da im se rak dojke otkrije na vreme i znatno veći rizik da će umreti od ove lokalizacije za razliku od žena u razvijenim zemljama sveta.

Do 2050. godine procene su da će se broj novootkrivenih slučajeva raka u svetu uvećati za 77 odsto.

I u razvijenim i u nerazvijenim zemljama apsolutni broj novoobolelih osoba od raka će porasti i to u razvijenim zemljama za 4,8 miliona novih slučajeva do 2050. godine, ali ovaj porast u nerazvijenim zemljama će iznositi 142 odsto, a u srednje razvijenim 99 odsto.

Iz Institua ističu da prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer je na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati.

Čak 40 odsto malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama i to prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.

Oko 30 odsto svih smrtnih ishoda od malignih bolesti nastaju kao posledica pušenja duvana, prekomerne telesne težine, nepravilne ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti i konzumacije alkohola, a na više od 80 odsto svih malignih bolesti može se uticati modifikovanjem i eliminacijom ovih faktora rizika.

Pušenje duvana je kao pojedinačni faktor rizika odgovoran za svaki treći slučaj raka i dokazano je da 80 do 85 odsto karcinoma pluća nastaje kao posledica pušenja.

Prekomerna telesna težina i gojaznost povećavaju rizik od nastanka raka tela materice, debelog creva, dojke (kod žena u menopauzi) i prostate kod muškaraca.

"Teško se procenjuje izolovani doprinos fizičke neaktivnosti kao faktora rizika u nastanku malignih tumora. Fizička aktivnost i izbalansirana ishrana su mere prevencije raka debelog creva, dojke i prostate", navode sa Instituta.

Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre.

Četiri, odnosno šest puta veći rizik od nastanka raka organa za varenje imaju osobe koje dnevno popiju oko jedan litar vina ili dva litra piva u odnosu na osobe koje povremeno ili nikada ne konzumiraju alkohol.

Takođe, svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože.

Svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije i skoro 22 odsto smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i šest odsto u razvijenim zemljama su posledica hronične infekcije.

Prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) potrebno je da se zdravstvene službe usmere ka poboljšanju šanse za preživljavanje ljudi koji žive sa rakom, kroz programe rane dijagnostike i lečenja malignih bolesti, jer se mnogi slučajevi raka otkriju prekasno, kada je lečenje teško a procenat preživljavanja obolelih mali.

Rano otkrivanje raka u velikoj meri smanjuje troškove lečenja ove bolesti, a samo lečenje čini delotvornijim i uspešnijim.

Prema navodima SZO, troškovi lečenja raka su manji ukoliko se bolest otkrije na vreme, a ukupni ekonomski troškovi lečenja godišnje u proseku iznose 1,16 milijardi američkih dolara.