Hjuman rajts voč: Kršenje ljudskih prava širom sveta

NJUJORK - Međunarodna nevladina organizacija Hjuman rajts voč (HRV) sa sedištem u Njujorku, objavila je danas svoj Svetski izveštaj za 2023, u kojem je ukazala na kršenje ljudskih prava širom sveta, sa posebnim akcentom na Rusiju, Ukrajinu, Kinu, Avganistan, Iran, i Etiopiju.

"U protekloj godini došlo je do niza kriznih situacija u vezi sa ljudskim pravima širom sveta, od Ukrajine preko Kine do Avganistana", navodi u okviru izveštaja HRV v.d. rukovodioca te organizacije Tirana Hasan.

Kako je istakla, nakon ruske invazije na Ukrajinu, globalna zajednica je zadužena za "oslobađanje onoga što naziva 'punom arsenalom' sistema ljudskih prava", a to kako je rekla, uključujuje i istragu Međunarodnog krivičnog suda.

"Videli smo trenutne odgovore međunarodne zajednice da se mobiliše oko ključne podrške ljudskim pravima, uključujući uspostavljanje mehanizama međunarodne pravde, prikupljanje dokaza za ratne zločine", navela je Hasan.

Kako dodaje, u gradovima kao što su Buča i Izijum, postoje rasprostranjeni dokazi da su okupatorski ruski vojnici mučili, silovali i pogubili civile, i naglašava da je Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava dokumentovao nekoliko stotina civilnih ubistava, za koje se smatra da su samo delić ukupnog broja, prenosi Glas amerike na srpskom..

U izveštaju je ukazano i na nepoštovanje ljudskih prava u Kini, uključujući, kako se tvrdi, masovno zatvaranje, mučenje i prisilni rad čak milion muslimana u regionu Sinđang, koji su podvrgnuti mučenju, političkoj indoktrinaciji i prinudnom radu.

Kako navode, UN su otkrile da kršenja u Sinđangu mogu predstavljati zločine protiv čovečnosti, ponavljajući nalaze HRV-a i drugih grupa za ljudska prava.

Peking je odbacio optužbe HRV-a.

HRV ukazuje i na situaciju u Iranu, gde su protesti, izazvanim smrću devojke kurdskog porekla Mahse Amini nakon što ju je pritvorila policija za moral, prerasli u sveopšte antivladine demonstracije, i dodaju da je najmanje četiri demonstranta pogubljeno, što bi, kako navode moralo da izazove "globalni odgovor".

"Nova generacija demonstranata širom zemlje odražava frustracije prošlih generacija: ljudi umorni od života bez osnovnih prava i od toga da njima vladaju oni koji bezobzirno zanemaruju dobrobit svog naroda", navodi se u izveštaju.

Kako se ističe, iranske vlasti nemilosrdno su razbile proteste koristeći prekomernu silu, praćenu fingiranim sudskim procesima i smrtnim kaznama protiv onih koji su se usudili da osporavaju autoritet vlade.

Oružani sukob u severnoj Etiopiji je dobio samo mali deo globalne pažnje, koja je fokusirana na Ukrajinu, uprkos brojnim zločinima koje su počinile zaraćene strane, navodi se u izveštaju HRV.

Dodaju da su tenzije između federalne vlade Etiopije i regionalnih vlasti Tigraja, Narodnog oslobodilačkog fronta Tigraja (TPLF), još 2020. godine prerasle u otvoreni ratni sukob u regionu Tigraja, pri čemu su regionalne snage Amhare i vojska Eritreje podržavale etiopske oružane snage.

Vlada je od tada ograničila pristup nezavisnim istražiteljima i novinarima, područjima pogođenim sukobima, što otežava ispitivanje zloupotreba koje se tamo odvijaju, čak i kada se sukob proširio na susedne regione Amhara i Afar.

Međunarodna zajednica i UN osudile su ubistva u Etiopiji, široko rasprostranjeno seksualno nasilje i pljačke, ali osim toga nisu učinili ništa drugo, ukazuje se u izveštaju.

Kampanja etničkog čišćenja usmerena protiv stanovništva Tigraja dovela je do masovnih smrti i prisilnog raseljavanja hiljada ljudi, ocenjuje HRV.

Vladina efektivna opsada regiona Tigraj nastavljena je do 2022. godine, uskraćujući civilnom stanovništvu pristup hrani, lekovima i humanitarnoj pomoći, kao i struji, sredstvima za komunikacijama, kršeći njihova osnovna ljudska prava, navodi se u izveštaju HRV-a.