Stejt department objavio najnoviji izveštaj o kršenju ljudskih prava za 2023. godinu

VAŠINGTON - U najnovijem izveštaju Stejt departmenta o ljudskim pravima širom sveta navodi se da je širom sveta došlo do brojnih kršenja ljudskih prava i nazadaovanja u toj oblasti, dok je za Srbiju navedeno da nije bilo promena.

Godišnji izveštaj radi se od 1977. godine i obuhvata stanje ljudskih prava u 200 zemalja, a pokriva međunarodno priznata pojedinačna, građanska, politička i radnička prava.

U izveštaju koji je predstavio američki državni sekretar Entoni Blinken, navodi se da je nepoštovanje Kremlja prema ljudskim pravima u potpunosti vidljivo u ratu u Ukrajini, da sukob između Izraela i Hamasa u Gazi i dalje izaziva duboku zabrinutost za ljudska prava, da talibani u Avganistanu sistematski maltretiraju i diskriminišu žene, kao i da su u Sudanu oružane snage pokrenule užasno nasilje prema civilima.

Kako je ocenio Stejt department ruske snage primenjuju nasilje nad civilima kao namerno oruđe ratovanja, kao i da o kršenju i zloupotrebi ljudskih prava postoji dokumentacija koja govori da su civili, uključujući ukrajinsku decu, pretrpeli ogromna zlostavljanja od strane ruskih snaga i drugih ruskih zvaničnika.

Sukob između Izraela i Hamasa u Gazi i dalje izaziva duboku zabrinutost Stejt departmenta za ljudska prava, navodi se i dodaje da je u Hamasovim brutalnim terorističkim napadima 7. oktobra ubijeno oko 1.200 ljudi, uzeto oko 230 izraelskih i stranih talaca i da je primenjivano rodno zasnovano nasilje i seksualno nasilje.

Takođe izražena je zabrinutost u vezi sa smrću i ranjavanjem desetina hiljada palestinskih civila u Gazi, uključujući žene, decu, osobe sa invaliditetom i druge ugrožene osobe, kao i zbog pristupa palestinskih civila humanitarnoj pomoći, raseljavanja većine stanovništva Gaze i broja ubijenih novinara bez presedana.

Kada se radi o Sudanu navodi se da su Sudanske oružane snage i Snage za brzu podršku pokrenule užasno nasilje, smrt i razaranja, uključujući masovna ubistva, nepravedna zatvaranja, silovanja i druge oblike rodno zasnovanog nasilja, da su pripadnici obe snage učestvovali u ratnim zločinima.

Izveštaj osvetljava tekuće i brutalne povrede ljudskih prava u Iranu, za koji se navodi da se u njemu dešava režimska nasilna represija nad građanima, da iranske žene i pripadnici marginalizovanih zajednica i dalje trpe zbog kršenja ljudskih prava i zloupotreba od strane režima , a da su mnogi zatvorenici oštro kažnjeni, pa čak i pogubljeni iz lažnih ili nepravednih razloga.

Izveštaj ilustruje i sistemsko maltretiranje i diskriminaciju talibana prema ženama i devojkama u Avganistanu, gde je izdato preko 50 dekreta i ukaza kojima se žene efikasno brišu iz javnog života.

Kao ohrabrujuće nalaze u izveštaju navodi se napredak nekoliko zemalja, pre svega u vezi slobode izražavanja LGBT+ osoba, a kao primeri spominju se Kenija, Japan, Estonija i Slovenija.

Takođe, kao pozitivan primer navodi se i Jordan čije je Ministarstvo obrazovanja imenovalo 600 pojedinaca da sprovode programe inkluzivnog obrazovanja kako bi deca sa smetnjama u razvoju mogu da pohađaju školu i da imaju neophodnu podršku za njihovo učenje, ali i Meksiko gde je zabeležen napredak u reformi rada.

Kada se radi o Srbiji, Stejt department je ukazao da nije bilo promena u stanju ljudskih prava u Srbiji, a značajna pitanja ljudskih prava uključivala su probleme sa nezavisnošću pravosuđa, ograničenja slobode izražavanja i štampe, uključujući nasilje, pretnje nasiljem i neopravdane pravne slučajeve protiv novinara, nasilje ili pretnje nasiljem usmerena na LGBT+ populaciju.

Ističe se i da je Vlada preduzela korake da identifikuje, istraži, krivično goni i kazni zvaničnike koji su možda počinili kršenje ljudskih prava, kako u policiji tako i na drugim mestima u vladi, nakon javnih navoda o zloupotrebama, ali da su brojni slučajevi korupcije, društvenog i porodičnog nasilja, napada na civilno društvo i drugih zloupotreba ostali neprijavljeni i nekažnjeni.

Na Kosovu i Metohiji Stejt department je konstatovao da su značajni problemi i dalje prisutni kada su u pitanju slobode manjina i sudstvo, kao i da su uočeni ozbiljni slučajevi korupcije.

U Crnoj Gori kao značajna kršenja prava navedeni su kredibilni izveštaji o torturi ili okrutnom, nehumanom ili degradirajućem tretmanu ili kažnjavanju za koje su odgovorni vladini zvaničnici, zatim ozbiljni problemi za nezavisnošću pravosuđa, ozbiljna ograničenja na slobodu izražavanja - uključujući pretnje nasiljem protiv novinara, ozbiljna korupcija u vladi, rašireno rodno nasilje.