Roberta Mecola iz EPP i Irene Montero iz Levice kandidati za predsednika Evropskog parlamenta

STRAZBUR - Poslanici Evropskog parlamenta danas će, prvog dana konstitutivne sednice EP, birati predsednika ovog zakonodavnog tela, a kandidati su dosadašnja predsednica Roberta Mecola iz Evropske narodne partije i Irene Montero iz Levice, rečeno danas na brifingu za novinare uoči početka sednice.

Kako je objašnjeno na brifingu, rok za predstavljanje novih kandidata za predsednika EP istekao je juče uveče.

"Sada mogu da potvrdim da imamo dva kandidata - Robertu Mecolu, koja je odlazeća predsednica i kandidat za novog predsednika i Irene Montero koja predstavlja grupaciju Levice", rekao je portparol EP na brifingu.

Konstitutivna sednica EP počeće u 10 časova, nakon čega će poslanici birati predsednika EP za naredne dve i po godine.

Predsednik EP se bira tajnim glasanjem i apsolutnom većinom važećih glasova.

Ukoliko u prvom krugu glasanja ne bude izabran nijedan kandidat, isti ili drugi kandidati mogu biti predloženi za drugi krug glasanja, pod istim uslovima, a po potrebi može da bude održan i treći krug glasanja.

Ako nijedan od kandidata ne bude izabran u trećem krugu glasanja, dva kandidata sa najviše glasova u trećem krugu prelaze u četvrti i poslednji krug glasanja, u kojem pobeđuje kandidat koji dobije najviše glasova.

Kada bude izabran, novi predsednik EP preuzeće predsedavanje i može da održi uvodno obraćanje.

Nakon izbora predsednika EP poslanici će birati 14 potpredsednika EP, a potom i pet kvestora, koji su nadležni za upravna i finansijska pitanja koja se neposredno tiču poslanika i njihovih uslova rada.

Potpredsednici EP i kvestori se takođe biraju apsolutnom većinom, na period od dve i po godine, kao i predsednik Evropskog parlamenta.

Poslanici Evropskog parlamenta će potom u četvrtak, 18. jula, odlučivati i o tome da li će podržati aktuelnu predsednicu Evropske komisije Ursulu don der Lajen da dobije drugi mandat na toj funkciji.

Fon der Lajen, članica Evropske narodne partije, koja je krajem juna dobila podršku lidera EU, prethodno će se tog dana u 9 časova obratiti na sednici EP i izložiti svoju viziju i planove za narednih pet godina, nakon čega će uslediti debata sa poslanicima EP.

Nakon rasprave, biće održano tajno glasanje o njenoj kandidaturi, a da bi bila izabrana, potrebno je da dobije podršku apsolutne većine članova parlamenta, odnosno najmanje 361 od 720 poslanika.

Ukoliko za nju ne bude glasalo dovoljno poslanika EP, lideri EU moraju da u roku od mesec dana predlože novog kandidata za predsednika Komisije.

Tokom plenarne sednice poslanici će glasati i o brojčanom sastavu stalnih odbora i pododbora, kao i međuparlamentarnih delegacija.

Lideri političkih grupacija će dati i izjave o potrebi kontinuirane podrške EU Ukrajini, a glasaće i o rezoluciji o podršci toj zemlji.

Izbori za Evropski parlament održani su od 6. do 9. juna ove godine, a najviše glasova na njima je osvojila Evropska narodna partija koja, prema preliminarnim rezultatima, ima 188 mandata, dok su na drugom mestu socijalisti i demokate sa 136 mandata.

Treća najveća politička grupacija u EP su novoformirane Patriote za Evropu mađarskog premijera Viktora Orbana sa 84 poslanika u EP, a na četvrtom mestu su Evropski konzervativci i reformisti italijanske premijerke Đorđe Meloni sa 78 poslanika.

Slede liberali okupljeni u grupaciji Obnovimo Evropu sa 77 poslanika, Zeleni sa 53 poslanika, Levica sa 46 poslanika, dok će novoformirana Evropa suverenih nacija, predvođena Alternativom za Nemačku, imati 25 poslanika.