Dimitrije Milić: Demokrate zamenom kandidata za predsednika uspešno izbegle sukobe u stranci

BEOGRAD - Američka Demokratska stranka uspešno je uspela da zameni kandidata za predsednika SAD-a, a da istovremeno izbegne problem unutarpartijskih sukoba, tako što su američki predsednik Džozef Bajden, guverneri demokrata i značajan broj senatora i kongresmena podržali Kamalu Haris kao kandidata te stranke, smatra Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta.

On je za Tanjug ocenio da je razlog da se nedavna debata republičkog kandidata za predsednika Donalda Trampa i doskorašnjeg kandidata Demokratske stranke Džozefa Bajdena održi tako rano u kampanji bila startegija demokrata, kako bi se u javnosti proverila percepcija Bajdenove vitalnosti.

"Ono što je uvek bila trauma demokrata je da će to sve da liči na kampanju iz 1968. godine, kada je Lindon Džonson u sred godine odlučio da ipak neće da se kandiduje za reizbor, jer je bio nepopularan tada, zbog rata u Vijetnamu i drugih faktora. I onda je partija upala u unutarpartijske sukobe, bilo je više kandidata koji su pretendovali na to mesto, svi su mislili da su najbolji...I na kraju je Ričard Nikson kao republikanac pobedio", rekao je Milić.

Na pitanje da li će ova zamena kanidata demokrata uticati da se brže zaboravi nedavni pokušaj atentata na Trampa, Milić je ukazao da se sada ciklusi vesti toliko brzo proizvode, da "zatrpaju" čak i tako bitne stvari.

"Ko se sad seća recimo njegovog suđenja? To je tek zaboravljeno", rekao je Milić.

Upitan da li će kampanja demokrata biti "za ili protiv" Trampa, Milić podseća da je to bila strategija i za vreme izbora 2020. godine i da je zbog toga tada i jedan deo republikanaca podržao Bajdena, kao što su porodica pokojnog senatora Džona Mekkejna, guverner Džon Kejsi, Kolin Pauel iz administracije predsednika Džordža Buša mlađeg...

"Jer je cela ideja bila da se kampanja polarizuje, na način da li birate demokratiju ili birate Donalda Trampa. To je otprilike njegova (Bajdenova) strategija bila i u ovoj sada kampanji. S tim što su mediji malo manje bili otvoreni da vode takvu kampanju. Ranije su, u kampanji 2020. mediji bili mnogo naklonjeniji Bajdenu, sada su nešto izbalansiraniji nego tada i manje se predstavlja Tramp u tom smislu, kao jedan vid opasnosti, nego što je bilo tada", ocenio je Milić.

Podseća da, iako ima više registrovanih demokrata, treba pogledati njihovu raspoređenost po celoj teritoriji SAD.

"Oni su dosta zastupljeni u vrlo mnogoljudnim državama, kao što su Kalifornija, Ilinois ili Njujork, gde pobeđuju u svakom scenariju. Ono što je njima problem je da pobede u onim državama koje su ranije imale takozvani 'plavi zid' na srednjem zapadu, u koje spadaju Viskonsin, Mičigen, Pensilvanija, kao države koje su 2016. godine prelomili izbore u korist Donalda Trampa protiv Hilari Klinton. To je ono što je rizik kod demokrata, jer kada se pogledaju ankete gde Kamala Harris vodi 2 odsto protiv Donalda Trumpa na nacionalnom nivou, treba primetiti da je Hilari Klinton pobedila isto sa oko 2,3 - 2,4 odsto... Ali opet je izgubila izbore", rekao je Milić.

Kada je reč o izborima za kandidate za potpredsednika, Milić objašnjava da se za kandidate obično biraju ljudi koji imaju osobine koje nedostaju predsedničkim kandidatima, kako bi bili komplementarni.

Tako, dodaje on, Kamala Haris nije naročito harizmatična i u debatama za vreme unutarpartijskhi izbora demokrata nije bila previše uspešna, dok je, sa druge strane, guverner Minesote Tim Volc izabran kao kandidat za potpredsednika, jer se percepira kao "narodni čovek".

Milić objašnjava izbor Volca za kandidata i time što za demokrate nije dobro da nemaju nekog klasičnog, konvencionalnog, belog muškarca kao jednog od kandidata, jer republikanci imaju jaku antimigrantsku retoriku i "gađaju" sentiment koji postoji kod dela belačke populacije u SAD, strah da će Amerika mnogo drugačije izgledati kada početkom 2040. godine belci više ne budu apsolutna većina u državi.

Sa druge strane izbor Džej Di Vensa kao Trampovog kanidata za potpredsednika Milić vidi kao siguran izbor, jer je u pitanju čovek koji ima, po njegovom mišljenju, čak i desnije stavove u odnosu na Trampa.

Takođe, smatra Milić, izborom Vensa, Tramp je želeo da pošalje poruku da je sa njim neko ko je bio blizak sa jednim delom Silicijumske doline koji naginje ka desno, kao što je Piter Til, koji je bio sponzor Vensove kampanje za senatora u Ohaju.

"Mislim da je definitivno želeo da pridobije taj deo tehnološke zajednice, koja je generalno bila tradicionalno vezana za demokrate, ali su u prethodnim godinama krenuli delovi da se odmeću", zaključio je Milić.