Žbogar: Slovenija spremna za predsedavanje Savetom bezbednosti UN

NJUJORK - Povodom preuzimanja jednomesečnog predsedavanja Savetom bezbednosti UN 1. septembra, slovenački ambasador Samuel Žbogar je izjavio da je slovenija spremna i da je ovo najprestižnije vreme za predsedavanje, jer se poklapa sa zasedanjem na visokom nivou Generalne skupštine.

On je dodao da najveći izazov vidi u polarizaciji unutar Saveta bezbednosti u vreme kada se svet suočava sa najbrutalnijim sukobima od Drugog svetskog rata.

"Prošle godine zabeležen je najveći broj civilnih žrtava u sukobima, uz masovno kršenje Povelje UN, rezolucija i sankcija", rekao je Žbogar u intervjuu za STA.

Prema njegovim rečima, na sednici 25. septembra generalni sekretar UN Antonio Gutereš će podneti izveštaj sa ciljem da podstakne Savet bezbednosti u trenutku kada svet ide u pogrešnom pravcu.

"Fokusiraćemo se na tri sukoba za koje smatramo da Savet bezbednosti ne igra ulogu koju bi trebalo: Ukrajina, Gaza i Sudan", rekao je on.

Tokom slovenačkog predsedavanja, takođe će biti najmanje tri diskusije o Bliskom istoku. Jedna će se odnositi na izraelska naselja na Zapadnoj obali, druga će se fokusirati na humanitarnu pomoć, a planiran je i neformalni sastanak sa liderima Arapske lige.

"Pokušaćemo da usmerimo razgovore ka budućnosti, ka rešenju dve države i kako da se pokrene politički proces koji će oduzeti inicijativu Hamasu i drugim grupama. Podržavamo napore SAD, Egipta i Katara da obezbede prekid vatre, a još mnogo toga može da se desi pre sredine septembra", rekao je Žbogar, bivši specijalni predstavnik EU za Kosovo i Metohiju.

Kako je naveo, Slovenija priprema i otvorenu debatu o mirovnim operacijama, a u razgovorima o situaciji u Avganistanu nastojaće da istakne značaj obrazovanja za žene i devojčice.

Mesečni program rada biće predstavljen 3. septembra. Slovenija je do avgusta imala dva ambasadora u UN - Žbogara kao specijalnog predstavnika u Savetu bezbednosti i Boštjana Malovrha kao stalnog predstavnika Slovenije pri UN, koji je vodio kandidaturu Slovenije za izbor u Savet bezbednosti.

Posle izbora, Malovrhova uloga bila je ograničena na Generalnu skupštinu. U avgustu je Malovrhu istekao mandat i on će stupiti na novu dužnost ambasadora u Kini.

"Situacija u Savetu bezbednosti nije najbolja, kao što ni u međunarodnoj zajednici nije idealno, a sve je teže donositi odluke. Posle napada Hamasa na Izrael prošlog oktobra, usvojene su četiri rezolucije, ali ljudi i dalje strašno pate. Pozivali smo na prekid vatre i isporuku humanitarne pomoći, ali ključne odluke se donose na drugom mestu, van Saveta bezbednosti", primetio je on.

Istakao je da je najveća humanitarna kriza na svetu trenutno u Sudanu, gde je više od osam miliona ljudi raseljeno zbog građanskog rata, a najmanje 15.000 je poginulo u borbama od aprila prošle godine.

Što se tiče Ukrajine, Savet bezbednosti nije u stanju da reaguje zbog veta stalne članice Rusije, koja nakon izbijanja rata u Gazi pokušava da povrati naklonost većine članica UN kritikujući SAD i Izrael.

"Rusija uglavnom ne želi da Savet bezbednosti raspravlja o ratu u Ukrajini, a sastanci koje saziva na tu temu su odgovor na sednice koje organizuju druge zemlje", dodao je Žbogar.

Dodao je da percepcija da Rusija preuzima inicijativu zbog Gaze nije sasvim tačna, ali činjenica je da im je ova kriza išla na ruku i oni pokušavaju da poboljšaju svoj međunarodni položaj tako što, na primer, kritikuju SAD.

Žbogar je rekao da je Gaza u prvom planu međunarodne pažnje zbog stradanja, velikog broja civilnih žrtava, rizika od širenja sukoba u regionu i činjenice da sukob traje već 75 godina.

"Gaza je manja od četiri slovenačke primorske opštine i u njoj živi dva miliona ljudi. Uništeno je 85 odsto objekata, područje je stalno bombardovano, a ljudi nemaju gde da pobegnu", zaključio je Žbogar za STA.