Kopredsedavajući Međuparlamentarne konferencije: Na jesen Samit EU - Zapadni Balkan

BUDIMPEŠTA - Kopredsedavajući 25. Međuparlamentarne konferencije za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku i zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku, koja je održana u Budimpešti, najavili su da će se Samit EU-Zapadni Balkan i naredni sastanak Evropske političke zajednice održati na jesen ove godine i naglasili da je integracija regiona u EU korisna za obe strane u ekonomskom, bezbednosnom i geopolitičkom smislu.

U zajedničkom saopštenju predsednika Odbora za spoljne poslove i Odbora za odbranu i sprovođenje zakona mađarskog parlamenta Žolta Nemeta i Lajoša Kose, kao i predsednika Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (EP) Dejvida Mekalistera, objavljenom nakon međuparlamentarne konferencije, koja je održana 9. i 10. septembra u okviru parlamentarne dimenzije mađarskog predsedavanja Savetom EU, poziva se EU da ubrza proces proširenja, kao i da zadrži kredibilitet kod partnera, koji su u poodmakloj fazi pristupnih pregovora.

Na konferenciji su, između ostalog, učestvovali poslanici nacionalnih parlamenata država članica EU i poslanici EP, kao i članovi nacionalnih parlamenata zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU i evropskih država članica NATO kao posmatrači, dodaje se u saopštenju koje je danas na društvenoj mreži Iks objavio Odbor EP za spoljne poslove i u kojem se napominje da sadržaj dokumenta nije obavezujući.

U delu koji se odnosi na proširenje EU i budućnost Evrope ocenjuje se da je politika proširenja najuspešnija politika EU i navodi da ona ostaje uravnotežen i kredibilan proces, zasnovan na zaslugama.

"Pozdravljamo novi zamah i napredak u procesu pridruživanja tokom protekle godine. Samit EU-Zapadni Balkan i naredni sastanak Evropske političke zajednice održaće se na jesen 2024. godine, u cilju daljeg širenja i produbljivanja saradnje", navodi se u saoštenju.

Istovremeno se podseća na dugogodišnju posvećenost EU evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i navodi da je "integracija regiona u EU korisna za obe strane u ekonomskom, bezbednosnom i geopolitičkom smislu".

"Verujemo da bi EU trebalo da ubrza proces proširenja paralelno sa institucionalnim reformama i reformama odlučivanja koje su neophodne da bi se očuvao njen integracioni kapacitet i da bi se osiguralo da odsustvo ovih reformi ne odloži proces pristupanja zemalja kandidata. Pozivamo EU da zadrži svoj kredibilitet kod partnera, koji su u poodmakloj fazi pristupnih pregovora", navodi se u saoštenju.

EU se poziva i da ojača kredibilitet procesa pristupanja zasnovan na objektivnim kriterijumima i zaslugama, sa osnovnim vrednostima i principima u svojoj srži, uz uzimanje u obzir kapacitet EU da apsorbuje nove članice.

Napominje se i da "samo politika proširenja zasnovana na zaslugama može sačuvati kredibilitet procesa proširenja".

Kopredsedavajući Međuparlamentarne konferencije potvrdili su da politika proširenja ostaje najefikasnije sredstvo EU, koje predstavlja geostrateško ulaganje u mir, bezbednost, stabilnost, demokratiju i ekonomski razvoj kontinenta i EU.

"Podvlačimo da je članstvo u EU ključni pokretač transformacije, jačanja naše kolektivne bezbednosti i društveno-ekonomskog prosperiteta", poručuje se u saopštenju.

U delu saopšenja koje se odnosi na proširenje i budućnost Evrope ukazuje se i na izazove sa kojima se Evropa suočava, pozdravlja pokretanje pregovora o pristupanju EU sa Ukrajinom i Moldavijom, ohrabruje Gruzija da donese neophodne odluke za napredak u evropskim integracijama, a navodi se i da je u interesu EU da nastavi sa jačanjem odnosa EU i Turske ka "bližem, dinamičnijem i strateškom partnerstvu, koje ima značajan potencijal".

Kada je reč o zaštiti spoljnih granica i instrumentalizaciji migracije ističe se da će mađarsko predsedavanje EU tokom ovog semestra posvetiti posebnu pažnju spoljnoj dimenziji migracija, kao što su efikasna saradnja sa zainteresovanim trećim zemljama, povećanje efikasnosti povratka i sveobuhvatna rešenja na nivou EU u skladu sa međunarodnim i EU pravom, a ističe se i značaj pravilnog funkcionisanja Šengenskog prostora.

Ukazuje se i na izazove u spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici u svetu i u tom kontekstu pominju rat u Ukrajini i situacija na Bliskom istoku.