17. septembar 2024 13:09

Predlog za opoziv Emanuela Makrona ušao u skupštinsku proceduru

Izvor: TANJUG

podeli vest

Predlog za opoziv Emanuela Makrona ušao u skupštinsku proceduru

Foto: TANJUG/SAVA RADOVANOVIĆ

PARIZ  - Predlog, koji je podnela krajnje levičarska partija Nepokorena Francuska (LFI) za opoziv francuskog predsednika Emanuela Makrona ušao je u skupštinsku proceduru, objavio je La Parizijen.

Predlog je jutros prošao prvi krug parlamentarne provere, a 12 članova odbora od 22 člana glasalo je "za".

Saveznici LFI, uključujući poslanike iz Socijalističke partije, rekli su da neće glasati za opoziv predsednika Francuske.

Pravila za podnošenje zahteva za opoziv francuskog predsednika navedena su u članu Ustava.

Predlog Nepokorene Francuske prikupio je podršku više od 80 poslanika.

Ako prođe, predlog će biti iznet na glasanje u narednim nedeljama, pri čemu je potrebno da ga podrži dve trećine poslanika.

Ukoliko se to desi, onda se predlog zakona premešta u Senat, gde dve trećine tamošnjih članova takođe mora da glasa "za".

Nijedan aktuelni predsednik Francuske nije opozvan tokom Pete republike, iako je predlog za opoziv Fransoa Olanda, koje su 2016. godine predložili desničarski poslanici, stigao u skupštinu.

Nepokorena Francuska je u tekstu objavljenom u francuskom nedeljniku Tribun dimanš obrazlažući predlog opoziva optužila je Makrona za "institucionalni udar protiv demokratije" jer je odbio da prihvati rezultate parlamentarnih izbora održanih u julu.

U tekstu stranka ističe da Makron "mora da zna da će sva ustavna sredstva biti upotrebljena da bi se on svrgnuo sa funkcije".

Nepokorena Francuska navodi da odbijanje poštovanja izbornih rezultata i odluka o njihovom ignorisanju predstavljaju kršenje osnovnih uslova predsedničkog mandata, jer zahtevaju da šef države bude garant poštovanja demokratije i organizacionih pravila u Francuskoj.

Makron je 23. jula odbacio mogućnost imenovanja kandidatkinje koalicije Novi narodni front Lusi Kaste za premijerku, rekavši da ona neće moći da dobije dovoljnu podršku u parlamentu. U međuvremenu je imenovao Mišela Barnijea za premijera.