Nove tehnologije minimizuju negativan uticaj rudarstva, posebno kod podzemnih rudnika

BEČ - Šef katedre za inženjerstvo u rudarstvu i ekonomiju mineralnih resursa na Univerzitetu Montan u Austriji Mihael Tost rekao je danas da je javnost u Srbiji i Evropi sve osetljivija na uticaj rudarskih aktivnosti na životnu sredinu, ali da taj uticaj, uz upotrebu novih tehnologija, može da se ublaži, što je slučaj i sa projektom "Jadar" i kompanijom Rio Tinto.

Tost je rekao da u slučaju projekta "Jadar" neće doći do mešanja vode za piće i vode koja se nalazi na dubini gde će se odvijati rudarske aktivnosti, budući da će se one odvijati na dubini od 400 do 700 metara, te da voda na toj dubini nije ona koja se koristi za piće, dok su bunari na dubini od 20 do 30 metara.

On je u intervjuu za Demostat rekao da je jedan od načina za smanjenje uticaja rudarstva izgradnja podzemnih rudnika, dok je drugi rekultivacija zemljišta na kojem se rudnik nalazio.

"Sve tehnoogije moraju da budu bezbedne po životnu sredinu. Verujem da u budućnosti ne možemo sebi priuštiti ponavljanje grešaka iz prošlosti. Neophodno je da planiramo projekte kako bi bili bezbedni po životnu sredinu u najvećoj mogućoj meri", istakao je Tost.

Govoreći o projektu "Jadar" i zbunjenosti javnosti povodom njega, on je naveo da se ne sme verovati onome što se piše na društvenim mrežama, već da se treba osloniti na podatke i činjenice.

"Važna stvar koju sam već pomenuo je da bi ovo bio podzemni rudnik. Ne bismo imali veliku rupu u zemlji, ne bi bilo površinskog kopa. Sama ta činjenica već dosta umanjuje uticaj na površini zemlje. Poljoprivredne aktivnosti mogu da se nastave na površini", rekao je Tost.

On je naveo da će se u rudniku "Jadar" voda iz rudnika prikupljati i koristiti nakon prečišćavanja.

"U kasnijim fazama, nakon rudarskih aktivnosti, kada se iskopa ruda i završi sa pripremom koncentrata, voda iz rudnika kao i ona prikupljena na površini u prihvatnim bazenima recikliraće se i ponovo koristiti u procesu. Ako u odnosu na potrebe postoji višak vode, ona mora da se prečisti pre vraćanja u životnu sredinu", rekao je Tost.

On je istakao i da podzemni rudnik na dubini od 400 do 700 metara neće imati uticaja ni na zemljište na površini.

"Prerada rude će se vršiti na površini ali sve će se dešavati u zatvorenim sistemima. Ako dođe do curenja u tim sistemima, u tim procesima, voda ne odlazi u zemlju, postoji dodatni sloj zaštite pre nego što bi do toga uopšte moglo da dođe. Postoji i treći element u okviru projekta a to je skladištenje otpada za koje, takođe, postoje planovi i on se neće odlagati direktno na zemljište odnosno odlagaće se na deponije koje su posebno projektovane za taj tip otpada uz primenu odgovarajućih slojeva zaštitnih podloga radi sprečavanja zagađenja okoline", objasnio je on.

Komentarišući strah ljudi od potencijalnog curenja štetnih materija, Tost je rekao da se otpad odlaže na specijalne obloge koje sprečavaju prodiranje vode u zemlju, dok će Rio Tinto kao metodologiju koristiti sabijanje suvog otpada.

"Ne odlaže se tečni otpad, već suvi, jer taj otpad može odlično da se kompresuje. Tu je još jedna prednost, smanjuje se površina za odlaganje otpada, a možete da postavite zaštitni sloj i iznad otpadnog materijala što je pre moguće kako voda ne bi mogla da prodre u jalovinu. Tako umanjuje rizik prodiranja vode koja samo otiče sa otpadnog materijala i ne prodire unutra", rekao je on.

Govoreći o strepnjama od sumpornih kiša zbog upotrebe sumporne kiseline, Tost je rekao da je to nemoguće, budući da će se sumporna kiselina koristiti u fazi prerade rude u zatvorenim sistemima kao i da postoji i ekonomsko opravdanje, a to je skupa cena sumporne kiseline.

"Da bi padale sumporne kiše, isparenja sumporne kiseline bi trebalo da dospeju u vazduh. Planirano je da sav vazduh iz procesa prerade prođe kroz skruber filtere za prečišćavanje. Dakle, opet su predviđene adekvatne mere zaštite da se spreče potencijalna sumporna isparenja u vazduhu", kazao je on.

Tost je istakao da treba da vodimo računa o tome kako rudarske kompanije obavljaju svoju delatnost i pozvao ih na odgovornost i korišćenje naprednih tehnologija kako bi obezbedile odgovorno rudarstvo.

"Dobar primer odgovornog rudarstva je otpadni materijal koji Rio Tinto planira da skladišti kao suvi sabijeni otpad, znači sušiće se, neće postojati tečna jalovina. To znači da će za otpad biti potrebna mnogo manja površina zemljišta, a sabijanje otpada opet doprinosi bezbednosti i stabilnosti deponije i ne dozvoljava vodi da prodre u otpadni materijal", rekao je Tost.

Istakao je da prilikom početaka velikih projekata treba voditi računa o dve ekomponente - ekonomskoj računici, ali i uticaju na životnu sredinu.

"Evropska unija je donela Zakon o kritičnim sirovinama. Jedan od ciljeva ovog zakona da se 10 odsto kritičnih sirovina koje su potrebne za energetsku tranziciju rudari u Evropi. Evropa želi da smanji svoju trenutnu zavisnost od uvoza kritičnih sirovina iz drugih, neevropskih zemalja, posebno Kine. Dakle, kako bi se postigli ti ekološki ciljevi, kao što su nulte emisije ugljen-dioksida, u ovom slučaju ciljevi Zelenog dogovora, Evropa mora da ima više rudarstva, više prerade i više reciklaže unutar svojih granica", rekao je Tost.