Politiko: Politički ciljevi Trampa do srži prepravljaju politiku Bajdena

VAŠINGTON  - Politički ciljevi Donalda Trampa, koji je pobedio na predsedničkim izborima u SAD, nisu usmereni samo na poništavanje rada administracije Džozefa Bajdena već on, prema najavama koje je davao tokom predizborne kampanje, želi da do srži prepravi Bajdenovu politiku i federalne agencije koje su radile na njenom stvaranju, ocenio je danas američki portal Politiko.

U analizi onoga o čemu je Tramp govorio tokom predizborne kampanje, Politiko podseća da je on, između ostalog, obećao najveću deportaciju imigranata u američkoj istoriji, uvođenje novih carina na uvoz robe, zamrzavanje propisa vezanih za klimu, kao i da je najavio da želi da okonča ratove u Ukrajini i Gazi.

Politiko ocenjuje da će neki od najvažnijih Trampovih ciljeva, među kojima su poreske olakšice i izmene Zakona o pristupačnoj nezi, dobiti odobrenje Kongresa, kao i da će Trampova administracija moći da promeni imigracionu politiku i zdravstvene propise, da interveniše u prekookeanskim ratovima i oblikuje obrazovni sistem, bez pomoći Kapitol hila.

Tramp je u kampanji obećao da će unajmiti više hiljada graničnih agenata, usmeriti vojnu potrošnju ka bezbednosti granica i pozvati se na Zakon o neprijateljima iz inostranstva iz 1798. godine, prema kome predsednik SAD može da odobri hapšenje, preseljenje ili deportaciju bilo kog muškarca starijeg od 14 godina koji je poreklom iz strane neprijateljske zemlje, kako bi proterao osumnjičene članove narko kartela i kriminalne grupe bez sudskog saslušanja, podseća Politiko.

Kada je reč o temi ilegalnih migranata, Tramp je rekao da će okončati puštanje migranata u SAD dok čekaju svoja saslušanja u imigracionom sudu, i da će vratiti politiku iz njegovog prvog mandata, koja je zahtevala da tražioci azila čekaju u Meksiku dok su njihovi slučajevi procesuiraju.

Politiko ocenjuje da bi sudovi mogli da odbiju njegov predlog da se deo vojnog budžeta iskoristi za bezbednost granica, jednu od mnogih zakonskih prepreka koje bi mogle da se nađu pred njegovom politikom.

Tramp je rekao i da će uvesti carine od 10 do 20 odsto na svu uvoznu robu čija je vrednost tri biliona dolara i carinu od 60 odsto na svu kinesku robu, što bi dramatično proširilo dažbine koje je uveo tokom svog prvog mandata, ali je ostalo nejasno kako planira da sprovede taj plan.

Mnogi stručnjaci za trgovinu misle da bi on mogao brzo da se osloni na postojeća ovlašćenja, kao što je Međunarodni zakon o ekonomskim ovlašćenjima za vanredne situacije, koji predsedniku daje široka ovlašćenja da kontroliše ekonomske transakcije nakon proglašenja vanrednog stanja.

Tramp je rekao da želi da izraelski premijer Benjamin Netanijahu okonča rat u Gazi do januara, ako dobije predsedničku funkciju.

Slično tome, on je insistirao da se rat u Ukrajini mora okončati, iako nije izneo način na koji bi se okončao sukob Moskve i Kijeva.

Trampova prva administracija zauzela je snažan stav protiv Irana, sprovodeći ono što je tada nazvano kampanjom "maksimalnog pritiska", sa oštrim sankcionisanjem Teherana sa ciljem da se njegovoj ekonomiji oduzme sposobnost rasta.

Sankcije su bile usmerene na najviše komandante Korpusa iranske revolucionarne garde i druge visoke zvaničnike, a tokom njegovog prvog mandata ubijen je bivši komandant elitnih jedinica - brigada Al Kuds Iranske revolucionarne garde Kasem Sulejmani, zbog čega su Iran i njegovi saveznici obećali osvetu.

Očekuje se da će Trampov stav prema Iranu verovatno uticati na njegov pristup ratovima u Gazi i Libanu, kao i na njegovu širu bliskoistočnu politiku.

Iako Tramp i Netanijahu nisu bili u najboljim odnosima, verovatno je da će bilo koja politika koju Tramp sprovodi u vezi sa Teheranom i njegovim saveznicima uključivati značajan porast podrške Izraelu, ocenjuje američki portal.

Tramp je naveo da će moći brzo da postigne mirovni sporazum u ratu između Ukrajine i Rusije, rekavši tokom izborne kampanje da će započeti razgovore pre preuzimanja dužnosti, ali nije odgovorio na pitanje da li želi da Ukrajina dobije rat.

On je za rat okrivio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i zapretio da će zaustaviti ulaganja u tu zemlju ako pobedi, navodi Politiko.

Trampova politika prema Kini je uglavnom bila izgrađena na njegovom širem stavu "Amerika na prvom mestu", a njegova prva administracija nastojala je primenjuje oštre kazne za krađu intelektualne svojine.

Ako Tramp održi svoju reč, uskoro će preokrenuti zdravstvenu politiku u SAD, jer je obećao da će postavi skeptika za vakcinaciju Roberta F. Kenedija mlađeg da upravlja sektorom zdravstva u svojoj administraciji.

Što se tiče abortusa, Tramp ne samo da je negirao da će tražiti savezno zakonodavstvo za zabranu ili ograničavanje abortusa, već je rekao i da će staviti veto na svaku zabranu abortusa koja stigne do njegovog stola.

Čim preuzme dužnost 20. januara, očekuje se da će novoizabrani predsednik preokrenuti rad na Bajdenovom agresivnom programu u borbi protiv klimatskih promena, koji je imao za cilj smanjenje upotrebe fosilnih goriva i smanjenje emisije gasova staklene bašte, dodaje Politiko.

Umesto toga, kako dodaje američki portal, ''Tramp je obećao da će sačuvati zastarele elektrane na ugalj i da će povećati proizvodnju nafte i prirodnog gasa'', iako SAD već proizvode ta goriva na rekordnim nivoima.