Gutereš: Uništavanje prirodne sredine ove godine u zenitu, niko nije pošteđen

BAKU - Uništavanje prirodne sredine ove godine je dostiglo krajnje visoke vrednosti, sat otkucava i najveći zagađivači moraju da podnesu veći deo finansijskog tereta rešavanja problema, a sporazum je imperativ, izjavio je danas generalni sekretar UN Antonio Gutereš tokom obraćanja svetskim liderima na otvaranju Samita o klimatskim promenama COP29 u Bakuu.

"Sat otkucava. Curi vreme za ograničavanje porasta globalne temperature na 1,5 Celzijusovih stepeni, a vreme nije na našoj strani", poručio je Gutereš u uvodnom govoru na skupu čiji je on domaćin zajedno sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim, prenosi Rojters.

Gutereš je upozorio da nijedna zemlja nije pošteđena uragana, vrućina, poplava, suša i drugih klimatskih katastrofa izazvanih ljudskim faktorom, prenosi "Gardijan".

"Ovo je priča o nepravdi koja se može izbeći. Bogati izazivaju probleme, siromašni plaćaju najveću cenu", istakao je.

Takođe je upozorio da će se svetske ekonomije suočiti sa još većom krizom ukoliko se emisije štetnih glasova ne smanje i ukoliko prilagođavanje klimatskim promenama ne bude adekvatno.

On je pozvao svetske lidere da se pridržavaju dogovora sa prošlogodišnjeg skupova vezanih za tranziciju sa fosilnih goriva.

Budući da su solarna energija i vetar najjeftiniji izvor nove električne energije gotovo svuda, ''udvostručavanje količine fosilnih goriva je apsurdno", rekao je Gutereš.

''Revolucija čiste energije je tu. Nijedna grupa, nijedna kompanija i nijedna vlada to ne mogu zaustaviti. Ali morate osigurati da to bude sprovedeno pošteno i brzo", rekao je Gutereš liderima.

On je naveo tri prioriteta kada je očuvanje prirodne sredine u pitanju, uključujući ''hitno'' smanjenje emisija štetnih gasova, koje bi, istakao je, predvodile zemlje G20.

Zatim je, kako je naveo, bitna zaštita ljudi od razaranja klimatske krize, posebno najugroženijih, za šta će biti potrebne stotine milijardi dolara.

Kao treće, naveo je postizanje ukupnog finansijskog cilja, koji bi trebalo da iznosi najmanje bilion dolara godišnje i ključni je zadatak COP29.

On je pozvao razvijene države da pomognu zemljama u razvoju u borbi sa klimatskim promenama i finansijskim posledicama, takođe istakavši da ''zagađivači moraju da plate'' i da je potrebno postaviti finansijski cilj koji odgovara trenutnim potrebama.

"Nema vremena za gubljenje kad je reč o finansiranju rešavanja klimatskih pitanja. Svet mora da plati, ili će čovečanstvo platiti cenu. Klimatske finansije nisu u dobrotvorne svrhe, to je investicija. Klimatska akcija nije opciona, ona je imperativ. I jedno i drugo je neophodno za život celog čovečanstva", napomenuo je Gutereš.

On je ukazao da sve zemlje moraju da daju svoj doprinos, ali da G20 mora da prednjači.

"Članice G20 su najveći emiteri štetnih gasova, sa najvećim kapacitetima i odgovornostima", istakao je, zaključivši da COP29 mora da "sruši zidove" kad je reč o finansiranju rešenja za klimatske probleme i da zemlje u razvoju ne smeju da odu iz Bakua "praznih ruku", već da je "sporazum imperativ".

Tokom prošlogodišnjeg samita u Dubaiju, države su obećale da će utrostručiti kapacitet obnovljivih izvora energije do 2030. godine.

Azerbejdžan ove godine predsedava COP29, jer je rotirajuće predsedavanje samitima UN o klimatskim promenama prešlo na centralnu i istočnu Evropu, dok će naredne godine Brazil biti domaćin samita COP30.