Letonija: Pauza u borbama u Ukrajini omogućila bi Rusiji da pokrene sukob sa EU

RIGA - Pauza u borbama u Ukrajini omogućila bi Rusiji da obnovi snage i pokrene sukob sa zemljama Evropske unije u narednih pet godina, upozorila je danas služba državne bezbednosti Letonije.

U neklasifikovanom izveštaju koji je nedavno objavio Biro za zaštitu ustava, obaveštajci procenjuju da je "verovatnoća direktne rusko-NATO vojne konfrontacije 2025. godine prilično mala" jer su ljudstvo i resursi Moskve vezani za skupu invaziju Ukrajine, prenosi Politiko.

"Međutim, ako bi se borbe zamrzle i Rusija više ne bi morala da trpi značajne gubitke tokom aktivnih neprijateljstava u Ukrajini, Moskva bi u narednih pet godina mogla da poveća vojno prisustvo pored severoistočnog krila NATO-a, uključujući Baltik", upozorava se u izveštaju.

Letonski obaveštajci navode da sankcije, smanjeni kapital i drugi ekonomski izazovi zbog rata "neće dovesti do kolapsa Rusije, ali će, gotovo sigurno, oslabiti zemlju kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu na duge staze".

Oni tvrde da će se sposobnost Kremlja da održi sferu uticaja smanjivati što duže traje rat u Ukrajini, ali da ruske specijalne službe aktivno razvijaju sposobnosti za sprovođenje sabotaže i drugih napada širom Evrope.

"Veoma je verovatno da ruske službe testiraju evropsku reakciju i sposobnost da spreče ovakve incidente", navodi letonska agencija, ali upozorava da je takva hibridna taktika deo vojne doktrine Moskve u slučaju potpunog sukoba sa Zapadom.

Dodaje se da Kremlj proširuje "diverzantske sposobnosti na teritoriji NATO-a kako bi bile dovoljno razvijene u slučaju prave vojne konfrontacije".

Danska odbrambena obaveštajna služba je prošle nedelje takođe upozorila da bi Rusija mogla da bude spremna da vodi "rat velikih razmera" u Evropi u roku od pet godina.

Američki predsednik Donald Tramp je prošle nedelje najavio da će otvoriti pregovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o načinima za okončanje rata u Ukrajini, a američki zvaničnici su saopštili da se evropski predstavnici neće naći za pregovaračkim stolom, ali da će interesi Evrope "biti uzeti u obzir".