Lavrov: Raseljavanje Palestinaca samo će postaviti tempiranu bombu

DOHA - Raseljavanje Palestinaca iz Pojasa Gaze u zemlje regiona umesto implementacije rešenja o dve države samo će podmetnuti tempiranu bombu u palestinsko-izraelskom odnosu, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

''Pitanje stvaranja palestinske države je ključno, i ako se pokuša da se ove odluke Saveta bezbednosti potkopaju i stvaranje palestinske države zameni preseljenjem Palestinaca širom regiona, to će samo postaviti tempiranu bombu, kao što se desilo više puta tokom dugih decenija ignorisanja zahteva za rešenjem dve države'', rekao je Lavrov na konferenciji za medije tokom posete Kataru, prenela je agencija RIA.

On je naveo da je sa katarskim emirom Tamimom bin Hamadom al Tanijem razgovarao o rusko-katarskim sastancima na različtim nivoima, uključujući i planirani sastanak međuvladine komisije u Moskvi u martu.

''Pored toga, predstoje kontakti između spoljnopolitičkih resora i postoji interesovanje obe strane za sastanke na visokom nivou'', naveo je Lavrov.

Evropa podriva rešenje sukoba u Ukrajini

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je danas da mirovne pregovore ometaju jedino Zapad i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

On je tokom posete Dohi rekao da je predsednik Rusije Vladimir Putin mnogo puta odgovorio na lažne optužbe o pregovorima i da je najbolja pomoć onih koji iskreno žele da reše ovaj konflikt, to da se razume zato je ovaj konflikt nastao.

"Evropa otvoreno pokušava da podriva rešenje sukoba u Ukrajini. Ovo je mentalitet koji u poslednje vreme vlada u Evropi 'ili-ili' ", rekao je Lavrov, prenosi Raša tudej.

Prema njegovim rečima Rusija smatra da je nemoguće pristati na sporazume koji bi uključivali ponovno naoružavanje Ukrajine.

"Ono što je ostalo od Ukrajine mora da bude oslobođeno od rasističkih zakona", rekao je Lavrov i dodao da je Evropa svojim postupcima pokazala da ne želi nikakav mir, jer "njen štićenik nije ostvario sve zadatke koje mu je ona zadala".

Rusko-američki sastanak o normalizaciji rada ambasada sutra u Istanbulu

Rusko-američki sastanak o normalizaciji rada ambasada dveju zemalja biće održan sutra u Istanbulu, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

''Naše visoke diplomate i eksperti sastaće se i ispitati sve sistemske probleme koji su se nagomilali kao rezultat nezakonitih aktivnosti prethodne administracije na stvaranju veštačkih prepreka za rad ruske ambasade. Mi smo na to, naravno uzvratili i stvorili neprijatne uslove za rad američke ambasade'', rekao je Lavrov, prenosi agencija RIA Novosti.

On je istakao da će na osnovu rezultata tog sastanka biti jasno koliko će brzo i efikasno moći da se ''krene napred''.

Lavrov je istakao da predstavnici Sjedinjenih Američkih Država i Rusije nisu razgovarali o pitanju početka rada američkih kompanija u Rusiji.

Rusija će tražiti bezuslovno ukidanje svih sankcija Siriji

Rusija će tražiti bezuslovno ukidanje svih sankcija Siriji, izjavio je danas šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

''Govorili smo u UN u korist predloga da se odmah ukinu sve sankcije protiv Sirije. One ne samo da su pogađale (bivšeg predsednika Sirije) Bašara al Asada i njegovu vladu, već i dalje deluju'', rekao je Lavrov, prenosi agencija RIA Novosti.

On je naglasio da je Moskva zainteresovana da proces tranzicije, koji je počeo u Siriji nakon promene vlasti, ne dovede do građanskih sukoba i da ne izmakne kontroli.

Dodao je da neki delovi Sirije pokazuju želju da se odvoje od centralnih vlasti.

''Da bi nekako organizovale i usmerile ove procese u jedinstvenom pravcu, sirijske vlasti su nedavno održale Svesirijski nacionalni kongres na kome su, kako su objavile, predstavljene sve političke i etnokonfesionalne snage Sirije'', rekao je Lavrov.

U Damasku je juče održan samit nacionalnog dijaloga, sa ciljem da se iznesu preporuke koje će pomoći u oblikovanju ustavne deklaracije i u pripremi osnovnih principa za novi politički poredak u Siriji.

Na samitu su učestvovali delegati podeljeni u šest radnih grupa, koje su raspravljale o ključnim pitanjima kao što su tranziciona pravda, ustav, izgradnja državnih institucija, lična sloboda, ekonomski model zemlje i uloga civilnog društva.

Nova privremena vlada trebalo bi da preuzme vlast 1. marta.