Dan Evrope: Vizije koje ujedinjuju EU u izazovnim vremenima

Članak je proizveo Tanjug u saradnji sa evropskim agencijama u okviru projekta European newsroom (ENR)

BRISEL - U svetlu Dana Evrope, koji se obeležava 9. maja, zemlje članice EU, kao i one sa ambicijama za pristupanje, osvrnule su se na dostignuća Unije i buduće planove za blok. Dan koji promoviše mir i jedinstvo širom kontinenta poklapa se sa Rusijom, koja proslavlja pobedu nad nacističkom Nemačkom 1945. godine.

EU je suočena sa izazovima sa više strana - rat u Ukrajini, trgovinski i poslovni sporovi sa Kinom i Sjedinjenim Američkim Državama, inflacija.

Lideri Evropske unije obeležili su Dan Evrope i razgovarali o aktuelnim temama na dnevnom redu bloka.

Dok je u utorak nemački kancelar Olaf Šolc pozvao na veću globalnu saradnju pod jednakim uslovima, umesto da teži da Evropsku uniju pretvori u treću "svetsku silu" pored SAD i Kine, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pokazala je solidarnost sa Ukrajinom u Kijevu.

Evropski komesar za upravljanje krizama Janez Lenarčič govorio je u Sloveniji o dostignućima EU u pogledu jedinstvenog tržišta, šengenske zone, evra i programa Erazmus, ali je naveo da vizija pionira EU Roberta Šumana još nije ostvarena.

"Evropa nije postigla mir", rekao je komesar Lenarčić.

U Ukrajini je 9. maja obeležen Dan Evrope

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otpevala je kontrapesmu Kijeva na Dan pobede Rusije kada je posetila ukrajinsku prestonicu povodom prve proslave Dana Evrope u Ukrajini.

"Ovde se svakodnevno brane vrednosti koje su nam drage", naglasila je predsednica Evropske komisije.

Ali nisu samo o idejama i principima razgovarali fon der Lajen i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Stojeći uz predsednicu Evropske komisije, Zelenski je pozvao EU da ubrza isporuku municije, ukine "neprihvatljiva" ograničenja na izvoz ukrajinskog žita i započne pregovore o pristupanju Ukrajine EU.

"Došlo je vreme da se ukloni veštačka politička neizvesnost u odnosima Ukrajine i EU", rekao je Zelenski novinarima na zajedničkoj konferenciji za novinare.

Nakon razgovora u Kijevu, fon der Lajen je jasno stavila do znanja da misli da je Ukrajina duboko ozbiljna u ostvarivanju svojih ambicija prema EU.

"Izašla sam iz ove posete više nego ikada impresionirana odlučnošću Ukrajinaca, uprkos ogromnim izazovima sa kojima se suočavaju. Moramo nastaviti da ih podržavamo", rekla je ona novinaru AFP-a koji je bio izveštač za Evropsku redakciju.

Fon der Lajen će sledećeg meseca obavestiti lidere zemalja članica EU i u oktobru im predati izveštaj o napretku Ukrajine u demokratskim i antikorupcijskim reformama.

U tom trenutku, članice će morati da odluče da li će pokrenuti formalne pregovore o pristupanju EU.

U prestonicama EU postoji mnogo dobre volje za Ukrajinu, ali i skepticizma da li će zemlja sa tako problematičnom nedavnom istorijom biti u stanju da započne zvanične pregovore o pridruživanju ove godine.

Brisel procenjuje da bi razgovori, kada počnu, mogli da potraju šest do 10 godina, dok je Kijev optimističniji.

EU27+: Obećanja, jedinstvo i pravedno proširenje?

"Rekli smo zemljama Zapadnog Balkana, Ukrajini i Moldaviji: pripadate nama, želimo da postanete članice Evropske unije", rekao je nemački kancelar Olaf Šolc tokom govora u Evropskom parlamentu 9. maja, kao i da se ne radi o altruizmu "već o kredibilitetu i ekonomskom interesu", kao i o nastojanju da se obezbedi mir u Evropi, posebno nakon prekretnice koju predstavlja napad Rusije na Ukrajinu.

Šolc je dodao da pravedna politika proširenja znači ispunjavanje obećanja koja su data svim zemljama Zapadnog Balkana, kojima je obećana evropska perspektiva pre 20 godina.

"Geopolitička Evropa mora da održi obećanja koja su dala svojim susedima", rekao je on.

Španija, koja 1. jula preuzima rotirajuće predsedavanje EU, obeležila je Dan Evrope događajima širom zemlje. Španska vlada ima za cilj da ojača odnose EU sa Latinskom Amerikom, jer, prema španskim diplomatama, Evropa treba da se otvori za "pouzdane partnere" kako bi garantovala lance snabdevanja u delikatnom trenutku za EU ​​u geostrateškom smislu.

Stabilizacija na Balkanu i suprotstavljanje ruskom i kineskom uticaju...

Lideri Evropske unije već su obećali da će ojačati veze sa Zapadnim Balkanom, što je ponovo ojačao ruski rat protiv Ukrajine, tokom samita EU-Zapadni Balkan u decembru 2022.

Rat je naglasio važnost za EU ​​da dovede Balkan u svoju orbitu, da se stabilizuje region i suprotstavi uticaju i Rusije i Kine.

Španska diplomatija je takođe stavila približavanje Zapadnom Balkanu kao jedan od svojih prioriteta, kako je istakao ministar spoljnih poslova te zemlje Žoze Manuel Albares tokom turneje po Srbiji, Bosni i Hercegovini, Albaniju i Severnoj Makedoniji prošlog meseca.

I slovenačka predsednica Nataša Pirc Musar izjavila je da veruje u više Evrope i da je promoviše na Zapadnom Balkanu, jer veruje da će to doneti veću stabilnost regionu.

U međuvremenu, proslava 9. maja pokazala je da dva entiteta Bosne i Hercegovine imaju potpuno različite poglede na budućnost zemlje u pogledu politike i predstojećeg članstva u EU: Dok je Federacija Bosne i Hercegovine proslavila Dan Evrope brojnim kulturnim događajima, Republika Srpska je taj dan slavila kao Dan pobede nad fašizmom, kao i Rusija.

Predsednik Instituta za demokratiju Societas Civilis Skoplje Marko Trošanovski i Andreja Stojkovski, izvršni direktor severnomakedonskog nezavisnog istraživačkog centra PRESPA Instituta, imaju kritičniji pogled na sadašnji proces proširenja.

"Uprkos hitnosti trenutka sa ratom u Ukrajini, za koji se očekivalo da će ubrzati proces pre godinu dana, nije bilo značajnijih pomaka u pogledu proširenja. EU nema sveobuhvatnu viziju proširenja, niti postoji interesovanje među državama članicama za proces niti za definisanje bilo kakvih rokova za novo proširenje", objavili su u makedonskoj novinskoj agenciji (MIA) 9. maja.