Nikola Perišić: Makron pokušava da izbegne uvođenje vanrednog stanja

BEOGRAD - Istraživač iz Centra za društvena istraživanja Nikola Perišić izjavio je danas da predsednik Francuske Emanuel Makron pokušava da izbegne uvođenje vanrednog stanja zbog nereda u Francuskoj, koji, smatra on utiču na imidž Francuske u međunarodnim odnosima.

Za Tanjug je rekao da trenutna situacija u Francuskoj nije prouzrokovana samo zbog ubistva 17-godišnjeg mladića, već i zbog određenog nezadovoljstva vladavinom Makrona i reformama koje je uspostavio u prethodnom periodu.

Napominje da su protesti, koji se sada odvijaju u Francuskoj, najdrastičniji i najnasilniji u ovom veku, što, dodaje on, predstavlja i najveći izazov za Makrona u ovom trenutku i najveći izazov za vreme njegovog mandata.

"Vrlo često čujemo da se ovi protesti upoređuju sa protestima iz 2005. godine, koji su iz sličnih razloga nastali, međutim ovi su mnogo većeg intenziteta i to nam pokazuju i brojke gde je mnogo više policije angažovano sada, gotovo 45.000, a tada je bilo svega 11.000. Takođe je veliki broj policajaca povređen u ovim protestima, preko 700, dok je u protestima 2005. godine povređeno 250, i ono što je najveća odlika ovih protesta jeste da se pale određene institucije, nanosi se različita materijalna šteta, preko 900 različitih objekata je pretrpelo štetu, i u stvari najčešće institucije koje su stradale, osim državnih, jesu privatne kao što su banke i određeni tržni centri. Takođe je i velika šteta naneta i izgradnji plivačkog centra koji je trebalo da se koristi za Olimpijske igre sledeće godine", naveo je on.

Perišić smatra da Makron pokušava da izbegne uvođenje vanrednog stanja jer bi, kako objašnjava, uvođenje vanrednog stanja moglo da se posmatra kao ustupak desničarskoj političkoj opciji koja je najglasnija u želji za uvođenje vanrednog stanja.

Ono što utiče da se situacija u Francuskoj možda stiša, ističe on, jeste činjenica da Francuzi imaju veliko poverenje u policiju, a i mnogi govore o tome da žele da vide vojsku na ulicama koja bi regulisala stanje što, smatra on, može da izazove posledice po imigracionu politiku.

"Znamo da je u okviru EU trebalo da se govori o tome koje će kvote koje države prihvatiti u ovom trenutku za primanje migranata. Većina Francuza se protivi tome da se nastavi migraciona politika primanja stranaca van Evrope. To takođe može da doprinese razvoju određenih eksremističkih političkih opcija u Francuskoj. Znamo da je desnica već godinama na tim političkim idejama zasnivala svoj program", objasnio je on i dodao da je sa druge strane lider levice Žan Lika Melanšona, koji ne gleda blagonaklono na migracionu politiku.

Makron i dalje ima određenu većinu unutar parlamenta, rekao je Perišić, ali je ta većina mnogo manja i slabija nego u prethodnom periodu, gde se i ogleda slabost i nepoverenje u njegovu vladavinu, ali dodaje da ipak treba znati da peta republika daje ogromna ovlašćenja samom predsedniku i teške mehanizme da on bude smenjen.

Smatra da bez obzira što postoji određeno nezadovoljstvo, Makronova vladavina nije ugrožena, ali se postavlja pitanje šta će biti kada mu istekne mandat.

Kaže da zbog trenutne situacije u Francuskoj, penzione reforme ali i generalno situacije u Evropi, može da dođe do jačanja ekstremističke opcije, jer, dodaje on, i u nekim drugim državama takođe ekstremne opcije imaju sve veću podršku, što može da dovede do krize EU.

"Alternativa za Nemačku itekako beleži rast u poslednjem periodu. Videli ste da su na lokalnim izborima osvojili prvi put vlast u pojedinim mestima, takođe se procenjuje da su oni sada druga najjača opcija u Nemačkoj, gotovo 20 odsto podrške imaju. Takođe bih podsetio da je u Švedskoj desničarska opcija pobedila, i u Italiji imamo jednu vrstu desničara na vlasti, u Španiji se takođe organizuju izbori uskoro na kojima se daju velike šanse desnici da pobedi", rekao je on.

Dodaje da to može da dovede u pitanje status EU jer, kako je objasnio, te opcije su više suverenistički nastrojene, što govori da je moguće da dođe do određene krize unutar EU jer se vidi da nema kapaciteta da se suoči sa različitim krizama koje se javljaju u Evropi.

Ipak, ističe Perišić, ono što pokazuje da se situacija u Francuskoj malo stišava, jeste to da demonstracije koje su sinoć bile najavljene u Parizu, nisu održane jer je policija sprečila dolazak demonstranata iz različitih krajeva Francuske da na Jelisijskim poljima organizuju veliki protesti koji bi, dodaje on, sigurno imali nasilni karakter.

Smatra da ne treba da čudi reagovanje Francuza nakon svih ovih događaja jer je Francuska poznata po tome da ima visok nivo političke kulture, da su Francuzi vrlo često na ulicama i da ti protesti vrlo često prelaze u nasilne.

"Takođe su i na neki način pravdoljubivi, nezadovoljni su ovim što se desilo ali čitavu ovu situaciju treba posmatrati kroz širu prizmu. Nisu to samo rasni sukobi već sigurno postoji određena želja da se odgovori na svo nezadovoljstvo ekonomskim merama kojima Makron vlada jer se on vrlo često naziva predsednikom bogatih.

Prema njegovim rečima, Makron je reagovao i kritikovao društvene mreže jer se zna da su mladi deo stanovništva koji najviše provodi vremena na društvenim mrežama, a upravo je neki prosek godina ljudi koji učestvuju u ovim protestima između 14 i 18 godina.

"Uvek treba posmtrati širi kontekst jer ako postoje određeni sadržaji na društvenim mrežama koji su destruktivn nije rešenje uvesti neku vrstu cenzure na društvene mreže i potpuno je zabraniti jer tu ima i pozitivnog sadržaja, samo je važno edukovati sve korisnike da pronađu one sadržaje koji su pozitivni i iz mogu nešo da nauče", zaključio je Perišić.