Evropska komisija predstavila godišnji izveštaj o strateškom predviđanju za naredne godine

BRISEL - Evropska komisija je danas predstavila godišnji izveštaj o strateškom predviđanju, u kojem je postavljen fokus za naredne godine.

Dokument na 21 stranici ilustruje stavove EU o tome kuda ide svet i predstavlja okviran vodič za razumevanje ideologije predsednice Komisije Ursule fon der Lajen, koja još uvek nije nagovestila da li namerava da ostane na toj poziciji narednih pet godina, prenosi Politiko.

„Vreme u kojem je liberalna demokratija bila model očiglednog izbora je prošlo“, rekao je potpredsednik Komisije Maroš Šefčovič na konferenciji za novinare prilikom predstavljanja izveštaja. Kako se navodi u dokumentu, svet je sve više podeljen između Zapada i Kine, a Evropa ne može biti posmatrač.

"Ključni zaključak je da je stari model globalizacije, izgrađen na slobodnoj trgovini i globalnim lancima snabdevanja, prevaziđen. Umesto toga, ulazimo u novu eru 'geoekonomije'. Ukratko, to znači da Evropa mora da smanji svoju stratešku zavisnost od drugih zemalja i umesto toga iskoristi svoje domaće resurse i poveća proizvodnju na kontinentu", dodaje se u dokumentu.

Takođe se ističe da EU treba da prilagodi svoj kapitalistički model novom dobu gde su "neto nula" emisija i održivost sveobuhvatni prioriteti. Jedna od ideja je da se u procenama BDP-a uzmu u obzir neekonomski faktori kao što je očekivani životni vek. Šefčovič je ukazao da bi sa novim pravilima veličina ekonomije EU premašila ekonomiju SAD, Kine i Indije.

"Evropska investiciona banka (EIB) mora da poveća svoju ulogu i obezbedi 620 milijardi evra za finansiranje Zelenog dogovora, pružajući snažniju podršku strateškim investicijama relevantnim za digitalnu i zelenu tranziciju", navodi se u izveštaju.

U dokumentu se kao jedan od fokusa pominje i rastuća nejednakost, jer je, kako je navedeno, život sve teži za radnike sa nižim primanjima, koji snose teret klimatskih promena dok izdvajaju više za hranu, drugu robu i usluge. Istovremeno se povećava i nejednakost među zemljama EU, kao i jaz u bogatstvu između mladih i starih.

U završnom delu izveštaja ukazuje se na krizu demokratije i analiziraju političke prepreke. Zaključuje se da polarizacija i dezinformacije guraju glasače EU ka populističkim partijama, prenosi briselski portal.