Metsola: Uložiti sve moguće napore da se postigne sporazum o migraciji

Članak je proizveo Tanjug u saradnji sa evropskim agencijama u okviru projekta European newsroom (ENR)

BRISEL - U vreme kada su migracije visoko na dnevnom redu i uoči evropskih izbora sledeće godine, Evropska redakcija (enr) razgovarala je sa predsednicom Evropskog parlamenta Robertom Metsolom o migracijama, predstojećim izborima i proširenju EU.

"Sledeće nedelje će 3. oktobra, biti obeleženo 10 godina od tragedije na Lampeduzi kada je Sredozemno more nazvano najvećim grobljem na svetu. I evo nas opet u situaciji u kojoj se nalazimo", rekla je ona nakon nedavnih dešavanja kada je naa to isto ostrvo stiglo hiljade migranata za samo nekoliko dana.

Ona kaže da se nadala dinamičnijim diskusijama država članica o reformi migracione politike EU, smatrajući da "mora da se uloći svaki mogući napor", kako bi se postigao sporazum.

Jedan od ključnih dokumenata pakta o migraciji i azilu koji je Evropska komisija predstavila u septembru 2020. blokiran je zbog nesuglasica između zemalja EU.

U dosijeima se govorilo o sistemu obavezne solidarnosti između bloka u slučaju masovnog priliva migranata na granice jedne države članice.

Tome su se u julu usprotivile Mađarska, Poljska, Austrija i Češka, dok su Nemačka, Slovačka i Holandija bile uzdržane, što je onemogućilo postizanje većine potrebne za usvajanje.

U međuvremenu, Nemačka namerava da odobri kontroverznu kriznu regulativu za planiranu reformu azila EU uprkos tome što u vezi toga postoji zabrinutost u vladajućoj koaliciji u toj zemlji.

Kako bi izvršio pritisak na države članice da postignu sporazum, Evropski parlament je prošle nedelje odlučio da pauzira pregovore o još dva propisa u migracionom paketu koji imaju za cilj jačanje bezbednosti spoljnih granica.

"Optimista sam jer ne bih moglao da objasnim biračima kako, nakon petogodišnjeg saziva, nismo uspeli da pronađemo rešenje za jedan od najboljih zakonskih predloga koje smo ikada imali na stolu", rekla je Metsola.

Ona je dodala da "ne može da se teži ka tome da postoji samo stub bezbednosti (reforme) bez stuba azila", koji podrazumeva solidarnost između država članica.

Metsola je istakla da je politički rasplamsano pitanje migracije bilo najveća briga u 26 od 28 zemalja članica Evropske unije na izborima 2019. godine.

"Od građana do izbeglica i od onih koji traže posao, do premijera u Evropskom savetu, emocije su izuzetno visoke na svim nivoima kada stavite reč migracija na sto", rekla je ona.

Belgija će u prvoj polovini 2024. preuzeti predsedavanje Evropskim savetom, a od januara će voditi pregovore sa parlamentom.

Kada se radi o migratornom pritisku na Italiju, Metsola je rekla da se zemlja koja je suočena sa masovnim dolaskom migranata, kao što se sada dešava, "ne može da bude ostavljena sama", pri čemu je aludirala na Lampeduzu, ostrvo sa 6.000 stanovnika, koje u jednom danu primi 1.700 ljudi, a drugog 3.000.

Metsola je rekla i da je otvorena za zahtev Italije za mogućnost pomorske misije u Sredozemnom moru.

"Ovo je nešto na šta bismo mogli da gledamo pozitivno", rekla je ona i naglasila da bi misija rezultirala "manjim brojem ljudi koji će izgubiti živote" i "da granice moraju da se poštuju".

Prema rečima Metsole EU mora da pronađe rešenje da se zahtevi za azil obrađuju van teritorije Evropske unije, a da do tada treba da se vodi dijalog sa zemljama iz kojih migranti odlaze čamcima.

Komentarišući prošlonedeljni spor oko graničnih kontrola Nemačke i Poljske na unutrašnjim granicama Šengena, ona je rekla da je za nju politički zabrinjavajuće što postoje proširene kontrole unutrašnjih granica, kao i da ukoliko bi se obavile

neophodne provere putnika na spoljnim granicama, ne bi bilo potrebe za ponovnim uspostavljanjem unutrašnjih granica.

"Ako razmišljate o jednoj od najznačajnijih prednosti EU i na šta ljudi van EU gledaju kada razmišljaju o EU, to je sloboda kretanja. Sloboda kretanja znači da možeš da putuješ, da radiš", navela je ona, rekavši da se unutrašnje granice u EU zatvaraju jer politika čuvanja spoljne granice ne funkcioniše dobro.

Kako je dodala Bugarska i Rumunija treba da budu primljene u šengenski prostor i da se očekuje pozitivna odluka o tome do kraja španskog predsedavanja Savetom EU.

"Ne samo da ste to očekivali već i zaslužili od 2011. godine", rekla je ona.

Kako je rekla, ona se nada i da će EU otvoriti pristupne pregovore sa Ukrajinom i Moldavijom do kraja godine, istakavši da ne treba da se nade ovih zemalja kandidata "razočaraju".

"Ako su Ukrajina i Moldavija spremne, pregovori o pristupanju bi trebalo da budu u mogućnosti da počnu, a koraci bi tada mogli da se preduzimaju postepeno, korak po korak. Svaka zemlja ide svojim putem, ali nemojmo da razočaramo milione ljudi koji Evropu nazivaju svojim domom", pozvala je ona.

Pet zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna, Severna Makedonija, Crna Gora i Srbija) takođe imaju status kandidata. Neki od njih pregovaraju o članstvu više od 10 godina.

Metsola kaže da očekuje tešku kampanju za evropske izbore u junu 2024. godine, ali i za sledeću EU koja će imati proevropsku, konstruktivnu većinu.

Kako je rekla borba protiv ekstremizma biće veliki izazov u ​​kampanji za izbore od 6. do 9. juna i dodala da očekuje da će političke grupe na sledećem EP biti još više fragmentovane nego sada i da će im trebati više vremena da definišu svoje prioritete.

Političke grupe bi to trebalo da urade pre 17. jula 2024. godine, kada će novi EP održati inauguraciono zasedanje.

Prema njenim rečima, neophodno je suzbiti narativ ekstremističkih grupa, shvatiti da postoje frustrirani, marginalizovani građani koji godinama ne glasaju za mejnstrim stranke.

"Odgovor nije od strane establišmenta da gledaju svoje sigurne glasove, već da gledaju te glasove koje su izgubili i da se zapitaju zašto nisu dovoljno razgovarali sa onim ljudima koji su marginalizovani, koji nemaju posao, koji su u ruralnim oblastima, koji se osećaju napušteno ili koji su u urbanim sredinama, koji se osećaju nezaštićeno", rekla je Metsola.

Na pitanje o sistemu glavnog kandidata, prema kojem svaka politička grupa treba da predloži jednog kandidata za predsednika Evropske komisije, a da to mesto automatski ide stranci koja osvoji najviše glasova, ona je rekla da je to funkcionisalo 2014. godine, kada je Žan-Klod Junker izabran za predsednika Komisije kao kandidat Evropske narodne partije.

Međutim, kaže, sistem je napušten 2019. godine, kada je Evropski savet nominovao Ursulu fon der Lajen, koja se nije ni kandidovala.

Evropski savet, koji predlaže kandidata, i Evropski parlament, koji glasa o kandidatu, moraju da se dogovore o tom pitanju pre izbora sledeće godine, naglasila je Metsola.

Dodaje da ukoliko fon der Lajen želi da se kandiduje za reizbor, morala bi da učestvuje u kampanji kao predsednica Komisije, a ne kao kandidat za poslanika u svom izbornom okrugu.

Zaključila je da je fon der Lajen uradila veoma dobar posao, iako nije imala lak mandat, i da treba pozdraviti činjenicu da je ona prva žena na čelu Komisije.