Deset godina od smrti Nelsona Mandele

BEOGRAD - Na današnji dan pre deset godina, 5. decembra 2013. umro je Nelson Mandela, predsednik Južnoafričke Republike, čovek čije je ime postalo simbol borbe protiv rasizma.

Mandela je bio predsednik JAR od maja 1994. do juna 1999. Istorija ga je upamtila kao čoveka koji je pobedio aparthejd, institucionalizovani rasizam.

Rođen je u selu Mvezo, kod Umtate, u porodici Tembu. Bila je to kuća negdašnjih plemenskih vladara. Etnički, bio je pripadnik Khosa naroda. Današnja provincija Istočni Kejp, u vreme aparthejda bio je to prostor bantustana Transkej.

Završio je studije prava u Johanezburgu, na univerzitetu Vitvatersrand. Prethodno je pohađao metodistički koledž. Osim pravnih studija, učio je antropologiju, usavršavao engleski.

Uočen je tokom studija po političkim ambicijama. Smatrao je u vreme Drugog svetskoga rata da valja podržati Britaniju, kolonijalnog gospodara, u borbi protiv nacističke Nemačke.

Pridružuje se Afričkom nacionalnom kongresu, gde 1947. izbija na čelo omladinskog krila pokreta, poznatog kao Liga mladih, kao generalni sekretar. Zastupao je, u to vreme, nanasilni otpor.

Kako je vidno i iz imena te organizacije, neka vrsta uzora bio je Indijski nacionalni kongres, koji je pod vođstvom Mahatme Gandija, postupno, uz brojne uspone i padove, uspeo da izbori suverenost Indije.

Gandi je uostalom kao politički lider i stasao u Južnoj Africi, gde je dospeo kao profesionalni advokat bez posebnih ambicija druge vrste. Sticaj okolnosti ga je međutim uvukao u politiku.

Suočen, na Jugu Afrike, sa represivnom rasisitičkim društvom, kao retko gde, Gandi upravo u toj sredini uobličava nenasilni otpor kao vid političkog pritiska.

Mladi Nelson Mandela postaje advokat 1952, u Johanesburgu. Od aprila te godine radi za Advokatsku kuću Basner.

Upravo to je bio period konačnog zakonskog uobličenja rasističkog režima u JAR, od 1948. godine, i posebno posle 1950.

Mandela u to vreme organizuje mere nenasilnog otpora, štrajkove, bojkot, građansku neposlušnost, kao Kampanju prkosa 1952. godine.

Postaje svestan, kao pravi sledbenik Gandija, neophodnosti multirasnog otpora. Tokom Kampanje prkosa nastupaju zajedno sa Indusima i komunistima.

Opšte poznat postaje nakon hapšenja u Durbanu, Natal, nakon velikog političkog skupa na kojem je govorio. Postaje predvodnik provincijske organizacije Kongresa. Uobličava nešto što je nazvano M-plan u radu Kongresa.

Avgusta 1953. otvara, ortački, advokatsku kancelariju Mandela i Tambo u Johanesburgu. Vlasti ih međutim ubrzo iseljavaju u zonu za urođenike, Afrikance, na obod grada. Bila je to direktna posledica novih rasnih mera znanih kao aparthejd.

Posle učešća u protestima s namerom obustave preseljenja crnih iz jedne zone Johanesburga, februara 1955, poučen viđenim, dolazi do zaključka da nenasilni otpor nije dovoljan.

Uhapšen je decembra 1956. zajedno sa drugim čelnicima tog pokreta. Optužen je za veleizdaju, za nasilnu revoluciju, naoružavanje. Proces je ipak obustavljen.

Godine 1960, predvodi akciju protivljenja obaveznim propusnicama, koje su masovno spaljivane kao vid protesta. Bilo je to doba znamenitog masakra u Šarpvilu, kada je poginulo 69 osoba. Policija je pucala na demonstrante.

Usledilo je vanredno stanje. Afrički nacionalni kongres je zabranjen. Mandela je ponovo uhapšen. U zatočeništvu provodi pet meseci.

Pod utiskom uspeha revolucije na Kubi, 1958/59. Mandela, Sisulu i Slovo (komunisticki lider, potonji ministar, poreklom Jevrejin iz Litvanije) utemeljuju oružanu organizaciju Umkhonto ve Sizve u značenju "Koplje nacije".

Bio je to prelom. 16. decembra 1961, ta organizacija izvršava čak 57 bombaških napada.

Mandela je potom uhapšen 5. avgusta 1962. Optužen je za podsticanje bunta, štrajkova, kao i nelegalan boravak u inostranstvu. Osuđen je na pet godina zatvora.

Pripadnici "Koplja nacije" obučavaju se nadalje u novooslobođenim afričkim zemaljama. Bila je to priprema za gerilski rat.

Godine 1963. Mandela i saradnici optuženi su za zaveru. Tokom tog sudskog procesa održaće poznati govor "Spreman sam da umrem". Bio je nadahnut političkim govorom Fidela Kastra "Istorija će me osloboditi".

Osuđen je na doživotnu robiju. Od 1964. nalazi se na ostrvu Roben, na krajnjem jugu Južne Afrike. U zatečeništvu je proveo 27 godina. U izolaciji na ostrvu Roben 18.

Ublažavanju zatvorskog režima i potom oslobađanju Mandele nesumnjivo su doprinele globalne promene posle pada Berlinskog zida, novembra 1989.

Do tada je, za bele vlasti u Pretoriji, postojala, ma koliko gorka na momente, podrška zvaničnog Vašingtona.

Pošto se raspao takozvani Istočni blok, a ubrzo i Sovjetski Savez, decembra 1991. rasistička vlast u Pretoriji, usamljena i izolovana, započinje demontažu aparthejda.

Nelson Mandela nije slučajno izabran za glavnog sagovornika. Bio je, kako je procenjeno, sklon kompromisima, odbacivao je osvetoljubivost. Pokazivao je razumevanje, tokom pregovora, i za logiku druge strane. Nagoveštavao je, nesumnjivo i obećao, miran rasplet. Oslobođen je februara 1990.

Prvi potpuni opšti izbori, dakle uz pravo glasa za sve, održani su u JAR od 26. do 29. aprila 1994. Prema zvaničnim rezultatima, Afrički nacionalni kongres, sa koalicijom, pobedio je sa 62 odsto osvojenih glasova.

Mandela je maja 1994. postao predsednik Južnoafričke Republike. Bio je to konačni kraj aparthejda, i zapravo, poslednji udarac nasleđu klasičnog kolonijalizma.

Mandela je presudno doprineo da prelazni period prođe koliko toliko mirno. Mnogi njegovi saborci su želeli osvetu, mnogi beli nisu prihvatali promenu. Građanski sukob je zapravo izbegnut "za dlaku".

Podjednako važno, stabilan privredni sistem je očuvan. On je, kao sastavni deo globalnog kapitalizma, obezbeđivao toj zemlji zavidno bogatstvo, ali sasvim neujednačeno raspoređeno. Klasični tržišni mehanizam je ostao na snazi što je bio preduslov da Mandela bude globalno prihvaćen.

Imajući u vidu da je Mandela postao simbol borbe za ljudska prava, dan njegovog rođenja, 18. jul, posebnom odlukom OUN od 2009, obeležava se podsećanjem na njegovo nasleđe, odgovarajućim manifestacijama i pozivanjem na univerzalne vrednosti koje je zastupao.