Nema indicija da postoji prava volja Venecuele da anektira teritoriju Gvajane

BEOGRAD - Za sada ne postoje neke indicije koje pokazuju da postoji prava volja Venecuele da anektira teritoriju Gvajane, izjavio je danas analitičar Ivan Miletić povodom zahteva predsednika Venecuele Nikolasa Madura od državne naftne kompanije da izda dozvole za eksploataciju u Gvajani, i njegovog predloga da Narodna skupština usvoji zakon kojim bi ta oblast postala deo Venecuele.

On je za Tanjug rekao da analize koje do sada pristižu pokazuju da je to sve za unutrašnju potrebu predsednika Madura zbog važnih izbora sledeće godine, kako bi se ukinule sankcije Venecueli.

"On koristi ovu priliku i temu koja je emotivno vrlo važna za sve Venecuelance da ih mobiliše da izađu na izbore i glasaju za njega sledeće godine", rekao je Miletić.

Prema njegovim rečima, opasnost od sukoba leži u tome što je to stari konflikt zamrznut pre 150 godina, koji je kolonijalno nasleđe Latinske Amerike, i dodaje da ima još nekoliko država koje imaju slične probleme sa nedefinisanim granicama još iz kolonijalnog vremena

"Sve je definisano resursima, i verovatno predsedik Maduro želi da izađe na tu scenu kao predsednik države koja je veliki proizvođač nafte, da bi mogao da utiče na to koliko će se nafte ekspolatisati jer realno, rezerve su veličine takve da su veće nego koje ima Kuvajt, te koje su pronađene na samom moru koje Gvajana može da koristi", naveo je on.

Odgovarajući na pitanje kako na dešavanja u Južnoj Americi gleda Vašington, Miletić je rekao da će se Vašington držati pravila međunarodnog prava i nepovredivosti granica.

"Pitanje je da li Venecuela za ovako nešto ima podršku Rusije, pogotovo što Rusija preuzima upravljanje Briksom od januara, i verovatno joj neće odgovarati takva jedna vrsta žarišta jer bi se ona uklopila u celu priču o lošem Putinu, lošoj Rusiji, tako da je moguće da će i Rusija malo ugasiti to žarište jer i njoj to neće odgovarati", ocenio je Miletić.

Politički analitičar Miloš Laban izjavio je za Tanjug da neće doći do sukoba u latinoameričkim zemljama jer se pozadina cele priče da se daju koncesije na novootkrivenim izvorima nafte u Esekibi, koja čini više od dve trećine ukupne kopnene površine Gvajane.

On je, povodom zahteva predsednika Venecuele Nikolasa Madura od državne naftne kompanije da izda dozvole za eksploataciju u Gvajani, i njegovog predloga da Narodna skupština usvoji zakon kojim bi ta oblast postala deo Venecuele, rekao da je odnos snaga takav da Venecuela ima na milion kvadratnih kilometara 30 miliona stanovnika, a da Gvajana nema ni milion stanovnika na površini od 200.000 kvadratnih kilometara.

Kada je reč o Brazilu, Laban kaže da je Brazil tu da spreči intervencije van regiona, jer je taj prostor nekada bio Britanska Gvajana.

"Britanije nije odustala od vojih imperijalnih ciljeva, i pitanje je da li će to dobiti britanske kompanije. Britanije pokušava sopstvenom inicijativom da se angažuje. Ako proba vojno da se angažuje, Brazil nije tu da interveniše protiv Venecuele i u korist Gvajane, nego je on tu da spreči da se neko sa strane ne usudi da pošalje svoju vojsku", ocenio je on.

Smatra da do sukoba neće doći, jer Venecuela neće insistirati na nekim vojnim potezima, Velika Britanije nema više toliki vojni potencijal, a SAD teško da će ulaziti i podržati novi sukob u predizbornoj godini svojom logistikom bez koje, napominje on, nema nikakve intervencije.

Laban napominje da treba imati u vidu da Maduro nije želeo da prihvati inicijativu da on poveća proizvodnju, kada su uvedene sankcije protiv Rusije, tako da ni sada neće to prihvatiti.

"Po meni to je sve medijska buka, ali neće se u suštini ništa dogoditi. Dogodiće se ono što treba, a to je da koncesije dobija onaj koga Venecuela i latinoameričke države podržavaju. U pozadini je cilj da se izazove razdor u Briksu, jer je Brazil osnivač Briksa, a zna se da je Rusija prijatelj Venecuele, da je pomogla svojim instruktorima da Venecuela prevaziđe i odbrani izabranu vlast na čelu sa Madurom", rekao je on.