Dojče vele: Trampa će postupci ojačati

VAŠINGTON - Brojni sudski procesi koji se vode protiv favorita Republikanske partije na predstojećim predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim državama, Donalda Trampa, neće naškoditi njegovom ugledu.

Štaviše, desiće se suprotno, ocenili su sagovornici nemačkog Dojče Velea, jer, smatraju oni, to jača njegovu priču da je autsajder koji se bori za malog čoveka.

Profesor politikologije i političke psihologije na Univerzitetu Minesote Kristofer Federiko smatra da bi presude pšrotiv Trampa mogle da odvrate neodlučne birače, ali, kako kaže, ne veruje da će mu bilo kakva presuda naneti štetu kod njegove verne baze u Republikanskoj stranci.

Sa Fredereikovim mišljenjem slaže se i njegov kolega, profesor politikologije i političke psihologije, Hauard Levin, koji smatra da tužbe protiv Trampa ne samo da neće naškoditi ugledu kod njegovih pristalica, nego će se desiti suprotno.

"Izgleda da svaka tužba podiže Trampov potencijalni udeo glasova", istakao je Levin u razgovoru za DW.

"On je to svojim biračima predstavio ovako: 'Oni pokušavaju da se osvete meni, a posredno se svete i vama", dodao je Levin.

I Federiko i Levin smatraju da Tramp ima dobru intuiciju za to kako najbolje da se obrati svojim biračima, pre svega belcima bez fakultetske diplome i konzervativnim muškarcima afričkog ili latinoameričkoga porekla.

On se predstavlja kao autsajder, kao što su i oni, i šalje poruku da razume njihov bes i strah da će ih elite u Vašingtonu ostaviti na cedilu.

Društveni razvoj kod pitanja polova i pojačana nastojanja oko veće ravnopravnosti i inkluzije dodatno su pojačali taj strah, kaže Levin.

"Više nije bolje biti heteroseksualac nego nešto drugo, muškarac više nema onaj status koji je imao nekada, udeo belaca u stanovništvu se smanjuje, uskoro će SAD biti zemlja u kojoj su hrišćani manjina", nabraja Levin.

"To ugrožava dominantni položaj belih hršćanskih muškaraca. Brojni ljudi imaju osećaj da njihov društveni položaj opada. I izgleda da je Tramp u stanju da te strahove stavi u centar pažnje", priča Levin.

Njegove glavne pristalice, kako kažu oba stručnjaka, žele da budu predstavljani i viđeni, i veruju da će se Tramp boriti za to, da se vrati svojoj nekadašnjoj slavi – "to make America great again".

Moguće sudske kazne za njih ne igraju nikakvu ulogu, kažu oni.

"Ne verujem da će Trampove pristalice da mu okrenu leđa", zaključuje i Vilson i dodaje da Trampove pristalice ostaju čvrste i lojalne.

"I ako ne podržavaju Trampa lično, podržavaju mit koji on predstavlja", rekao je Vilson.

Bivši američki predsednik proveo je jedan mandat u Beloj kući, a nigde u Ustavu ne piše da dva dopuštena mandata moraju da uslede jedan za drugim.

Prema ispitivanjima javnog mnjenja, Tramp ima veliku prednost pred drugim republikanskim kandidatima, kao što su guverner Floride Ron Desantis ili bivša guvernerka Južne Karoline i bivša ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama Niki Hejli.

Donald Tramp je dosad jedini američki predsednik protiv kojeg je dvaput pokrenut postupak opoziva pred Predstavničkim domom, prvi put, 2019. godine zbog zloupotrebe položaja i sprečavanja rada Kongresa, a drugi put, 2021. godine zbog podstrekivanja na pobunu.

Međutim, to, kako piše Dojče Vele, neće predstavljati prepreku njegovoj kandidaturi, pošto ga je u oba slučaja Senat oslobodio, premda, pred Trampom u izbornoj godini stoji niz sudskih procesa.

Među sudskim postupcima koji će 2024. biti otvoreni protiv Trampa jesu parnični postupak zbog prevare u vezi sa načinom kako su Tramp i njegovi sinovi vodili porodičnu firmu, kao i jedan sudski postupak zbog seksualnog napada i klevete.

U ovom drugom slučaju je sud Trampa već proglasio krivim za klevetanje bivše kolumnistkinje, jer je on navodno seksualno iskoristio tu ženu, a njene optužbe označio kao neistinite, ostalo je još da se utvrdi koliko Tramp mora da joj platiti zbog klevete.

Osim toga, više sudskih procesa protiv bivšeg predsednika povezano je s njegovim ponašanjem posle poraza na američkim izborima 2020. godine.

Na sudu u Majamiju Tramp je optužen da je tajne vladine dokumente držao u svojoj privatnoj rezidenciji na Floridi.

Na suđenju u Džordžiji Tramp i još 18 osoba optuženi su da su pokušali da utiču na izborne rezultate 2020. godine. A u tužbi američkog Ministarstva pravosuđa tvrdi se da je Tramp počinio više krivičnih dela pokušavajući da zadrži vlast nakon izbornog poraza 2020. godine.

Bez obzira na ishod svih ovih sudskih procesa, Trampova ponovna kandidatura na predsedničkim izborima verovatno neće biti ugrožena.

Prema rečima, profesorke politikologije na univerzitetu u Indijanapolisu Lore Merifild Vilson, postoje argumenti i za i protiv da se neko, protiv koga se vodi neki sudski postupak, kandiduje za predsedničku dužnost.

"Ali, argumenti se zasnivaju na moralu, sposobnosti rasuđivanja i sklonostima, a ne na stvarnim zakonima ili pravnim preprekama“, rekla je Vilson.

Doduše, Kolorado i Mejn su već osporili Trampu pravo da se kandiduje, pozivajući se na Četrnaesti amandman Ustava, dopisan posle Građanskog rata, u kome se navodi da ko vodi pobunu protiv države ne može više da obnaša visoku funkciju.

Misli se tu na upad Trampovih pristalica na Kapitol početkom 2021.

Ipak, konačnu reč o Trampovoj kandidaturi može da kaže samo Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država. On bi mogao da odluči da je nadležnost za Četrnaesti amandman na Kongresu, koji je Trampa već oslobodio, ili čak da je Tramp još uživao predsednički imunitet.